Miroslav Antić

Miroslav „Mika” Antić (14. mart 1932 − 24. jun 1986) bio je srpski pesnik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.

Citati

„Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.”

„Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.”

„Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogledaš: dosta je sve ono što smo i rekli i prećutali.”

„Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.”

„Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?”

„Čemu na svetu narodi, ako postoje ljudi?”

„Jesi l’ moje najmoje? Jesam tvoje, najtvoje!”

„Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa.”

„Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana. Zubi ujedaju za trenutak, a usne za ceo život.”

„Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše!”

„Stvarnost je stvarnost ako joj dodaš nestvarnog.”

„Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.”

„Nema na svetu dve iste sredine, dva ista utorka, ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede, živi se svaki put ispočetka.”

„Nisam osećao da diram u tuđe ni kada te prvi put videh i poželeh. Oduvek si bila moja više nego što sam ja svoj, i više nego si i sama svoja.”

„O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.”