Milovan Danojlić
Milovan Danojlić (3. jul 1937 — 23. novembar 2022) je bio srpski književnik, prevodilac i akademik.
Citati
[uredi]„Odrekli smo se svoje monarhije, i primili tuđina za vladara; zagovornike monarhije smo proglasili za saradnike Nemaca; i danas, kao državni praznik, slavimo dan kada je srpstvo razbijeno na delove koji se nikad više nisu spojili. Kako da nam bude bolje, kad smo sebi pljunuli u lice i u dušu?”
„Svet ne živi istinitim životom, on projektuje sebe prema modelima što bi želeo da čuje. Onda otuda uplivi engleskog jezika. Kad idete Knez Mihailovom, to liči na bivše kolonije trećeg sveta, to tako izgleda u Peruu, u Kolumbiji... Ovo je sad sramota pogledati, taj progon jezika i ćirilice i to usaglašavanje sa modelima koji nas ne prihvataju i za koje ne postojimo. To je nepoštovanje sebe, to je samopokoravanje koje nam niko ne traži, to je provincijalna igra bez plana. [...] Kod Kalenić pijace sam video 'Second Hand'. Pa kako sirotinja da se snađe da je to polovna roba, jer oni tu kupuju...”
„Seljaci mladi se ne žene, sede pred prodavnicom i piju pivo, a devojke beže u grad i ne udaju se. Domaćinstva čuvaju stari. [...] To jeste globalni tok, selo i seljaci i ruralna civilizacija umiru u Evropi. Ja plaćam danak svojim osećanjima i uspomenama, pa zato ovamo dolazim. Moja deca su dolazila ovamo, ali teško da bi se tu naselila trajno. Ali to je tema više za književnost nego za televizijsku emisiju.”
„Vrhunac engleskog soneta pada u 1594. godinu, tih godina je i Šekspir pisao svoje sonete. A te 1594. godine je glavni kulturni događaj u Srbiji bilo spaljivanje mošti Svetog Save. Upozorio sam na taj jaz koji nas deli od velike svetske kulture, to ponekad zaboravljamo, a za taj jaz je donekle kriv i onaj s druge strane što ga je održavao, ali to opravdava mnoge naše nevolje što nas prate do danas.”
„Ovo je vreme dosta loše za mlade pisce, mladi nisu sponzorisani i ne znam kako se neko usuđuje da krene da piše, kad smo mi počinjali bilo je drugačije. Ja nemam iluzije o komunističkom režimu, ali u ono se vreme vodilo računa. Tada se znalo da na primer jedan štamparski tabak plaćen je kao plata profesora. Ta vlast, o kojoj ja imam loše mišljenje, ipak je imala odgovornost jer diktatori su odgovorni, znate – da se ima voda i struja i da esejistika funkcioniše...”
