toliko je naših u grobove ušlo
a mi i dalje nismo ljudi nego
neka strašna deca. - iz Dece[1]
”
„
...a anđeli su zlobni
i imaju zube porcelance
da jedu govance. ― iz Ptičje oko na tarabi[1]
”
„
Saosećanje je nešto iz čega ljudsko biće može u određenim situacijama da učini dobro delo ili da reaguje na nepravdu. To se dešava retko. Najveći procenat ljudi živi pod barjakom: u se, na se i poda se. Od toga ne treba odvajati ni: u nas, na nas i podanas, što može da se odnosi na porodicu, klasu, soj. Postojali su revolucionari koji ne žive pod tim barjakom, monasi, sveci. Oni su mislili na čovečanstvo.[2]
”
„
Pojam sreće i pojam veličine nisu srodni. Ljupkost je bliska a lepota je strašna. [2]
”
„
Ko sam ja, čemu život, šta je ovo, što me boli, ko me voli, koga ja volim... Oduvek su ista pitanja. Sloboda ništa nije promenila u tom smislu. Čovek uvek ima iste probleme, iste patnje i to se nikad neće promeniti, i pesnici su tu da to opevaju, ne bi li se ljudi u patnji, bolu i radosti osetili povezano i doživeli neku vrstu katarze.[3]
”
„
Umetnici se dele na prokletnike, mudrace, proroke, ima i onih drugih, ali mene su oduvek najviše zanimali prokletnici. Oduvek sam i sama išla tom prokletničkom linijom... [4]
”
„
(...) promocija knjige je u određenom smislu za mene suprotna procesu stvaranja. Do jedne mere predstavlja čast i zadovoljstvo, a dalje je po definiciji, jedna vrsta samoodbrane koja ti uzima vreme koje bi koristio da čitaš, pišeš, radiš.[4]
”
„
Kao umetnica, ne priznajem ništa, ni oca ni majku, ni decu, žensko ni muško, bilo šta. Kad sednem da pišem, moji prioriteti su samo u onom što se naziva – delo. To je jedino što me zanima, ne trpim bilo kakve ideološke i političke uplive. Mislim da svako treba i može da učita šta god da hoće, da shvati kako god hoće, a ja znam da mi je umetnost spasila život više puta. Uzbudila me, poučila me, ohrabrila me, dala mi smisao. To je ono što ja radim, moj poziv, a u zavisnosti od toga kakvu priču pričam i šta su mi hod i ishod, mogu dejstovati samo ljudski i nikako drugačije.[4]
”
„
Ne pamtim da je ikad više bilo neslobode u određenom smislu, kao danas. Određene stvari nisu dozvoljene da kažeš, da misliš, a svi znamo koje su to stvari. Interesi ljudi koji na to pristaju mogu biti politički, oportunistički, a može biti i jedna čista budalaština. Postoji jedna tiha većina koja se sklanja pred tim naletom jer bi pre ili kasnije zbog nečega bila dovedena u situaciju da se pravda. Mudri ljudi samo se sklanjaju iz tih tokova pa makar sebi zatvorili vrata jer je opcija ili da se pravdaš ili papagajski propagiraš nekakvu agendu. [4]
”
„
Nesigurnost, opšta nesigurnost. Ako bude dovoljno mozga na ovim prostorima, mogli bi, mi na Balkanu, u ovom vremenu prosto da zaobiđemo opšte drame koje se dešavaju. Živimo u doba velike promene, čak nemam mišljenje šta je dobro, a šta loše. Velike promene su antiistorične i haotične, nešto se jednostavno dešava, promeni se slika sveta. To se upravo dešava.[4]
