Milan Rakić

Milan Rakić (30. septembar 1876 — 30. jun 1938) bio je srpski književnik, pesnik i diplomata.

Citati

• Kosovski junaci, zasluga je vaša
  Što posljednji beste. U krvavoj stravi,
  Kada trulo carstvo oružja se maša,
  Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi!
  • Na Gazi-mestanu, strofa 3.

• Danas nama kažu, deci ovog veka,
  Da smo nedostojni istorije naše,
  Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
  I da nam se duše opasnosti plaše.
  • Na Gazi-mestanu, strofa 3.

• Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
  Danas, taj te voli. Jer zna da si mati;
  Jer pre nas ni polja ni krševi goli
  Ne mogaše drugom svesnu ljubav dati.
  • Na Gazi-mestanu, strofa 3.

• I danas, kad dođe do poslednjeg boja,
  Neozaren starog oreola sjajem,
  Ja ću dati život, otadžbino moja,
  Znajući šta dajem i zašto ga dajem.
  • Na Gazi-mestanu, strofa 6.

• Jest, nema na tebi nijednoga dela
  Da se mome oku mogao da skrije,
  Nijednog prevoja blistavog ti tela
  Da se moj poljubac na nj spustio nije.
  • Lepota, strofa 1.

• Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
  Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.
  — Oh, budi jedanput ko i druge žene,
  Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!
  • Lepota, strofa 4.

• Iskopaše ti oči, lepa sliko!
  Večeri jedne na kamenoj ploči,
  Znajući da ga tad ne vidi niko,
  Arbanas ti je nožem izbo oči.
  • Simonida, strofa 1.

• I kao zvezde ugašene, koje
  Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
  I čovek vidi sjaj, oblik, i boju
  Dalekih zvezda što već ne postoje,
  • Simonida, strofa 4.

• Tako na mene, sa mračnoga zida,
  Na iščađaloj i starinskoj ploči,
  Sijaju sada, tužna Simonida, —
  Tvoje već davno iskopane oči!
  • Simonida, strofa 5.

• Ja plačem kad i drugi strada,
  Kad tuđa sreća ko cvet vene,
  Za mene nema tućih jada:
  Što boli drugog, boli mene.
  • Tuga, strofa 4.

• Doći! Čas je kucno! Ko u srećne dane
  Poći ćemo sami iz dosadnog grada,
  Poći ćemo sami u pitome strane,
  Daleko od ljudi, daleko od jada.
  • Želja, strofa 8.

• Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno
  Gde nekad pade za četama četa…
  — Iz mnoge krvi izniknuo davno,
  Crven i plav, Kosovom božur cveta…
  • Božur, strofa 3.

• Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: „Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?” U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. „Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić…” Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: „Na Gazimestanu od Milana Rakića!” Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: „Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!” I odmah odjeknu komandantov glas: „Dobrovoljac Rakić, napred!” Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.
  • Rakićev opis njegovog dolaska na Kosovo polje.

Citati o Rakiću

• Jedna velika vrlina Rakićevih pesama je što su jasne: jedna osobina koja danas i u nas postaje sve ređa i ređa.
  • Jovan Skerlić, „Pesme” Milana Rakića (1912)