Marija Antoaneta
Marija Antoaneta (2. novembar 1755 — 16. oktobar 1793) bila je ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI.
Citati
[uredi]„Sasvim je izvesno da smo, gledajući ljude koji se tako dobro ophode prema nama uprkos sopstvenoj nesreći, više nego ikada dužni da se trudimo za njihovu sreću.”
„Ako narod nema hleba, neka jede kolač.”
„Bila sam kraljica, a ti si mi oduzeo krunu; žena, a ti si ubio mog muža; majka, a ti si me lišio dece. Ostaje samo moja krv: uzmi je, ali me nemoj dugo mučiti.”
- „Istina je da sam prilično zaokupljena oblačenjem, ali što se tiče perja, svi ga nose, i bilo bi neobično da ga ne nosim”.[1]
- „Sve više i više osećam, svakog dana svog života, koliko je moja draga mama učinila za moju ustanovu. Bila sam najmlađa od svih njenih ćerki, a ona se prema meni ophodila kao da sam najstarija, tako da je cela moja duša ispunjena najnežnijom zahvalnošću”.[1]
- „Niko ne razume moje muke, niti užas koji mi ispunjava grudi, ko ne poznaje srce majke”.[1]
- „Bilo bi mi veoma nepravedno pomisliti da osećam bilo kakvu ravnodušnost prema svojoj zemlji, imam više razloga nego bilo ko drugi da svakog dana svog života osećam vrednost krvi koja teče mojim venama, i samo iz razboritosti ponekad se uzdržavam od toga da pokažem koliko sam ponosna na nju”.[1]
- „Žao mi je mog brata Ferdinanda, znajući iz sopstvenih osećanja koliko je tužno živeti odvojeno od porodice”.[1]
- „Bilo bi mi jako žao ako me Nemci ne bi odobrili”.[1]
- „Neverovatna je osobina francuskog karaktera da će se tako lako prepustiti lošim savetima, a opet se tako brzo vratiti. Sigurno je da, pošto su se ovi ljudi, iz svoje bede, tako dobro ophodili prema nama, mi smo još više obavezni da radimo na njihovoj sreći”.[1]
- „Kralj je pun ljubaznosti prema meni i ja ga nežno volim. Ali je žalosno videti njegovu slabost prema gospođi di Bari, koja je najgluplje i najdrskije stvorenje koje je moguće zamisliti”.[1]
- „Moja draga mama je potpuno u pravu kada kaže da moramo postaviti principe i ne odstupati od njih. Kralj neće imati iste slabosti kao njegov deda. Nadam se da neće imati miljenike, ali se bojim da je previše blag i previše popustljiv. Možete biti sigurni da neću uvući kralja u velike troškove”.[1]
- „Nesumnjivo si čula, draga majko moja, za nesreću gospođe de Šartr, čije se dete rodilo mrtvo. Ali radije bih čak i to, koliko god strašno bilo, nego da budem ovakva kakva jesam, bez nade u decu”.[1]
- „Hrabrost! Pokazivala sam je godinama, mislite li da ću je izgubiti u trenutku kada se moje patnje budu završile?”[1]
- „Ušli smo u Pariz. Što se tiče počasti, dobili smo sve što smo mogli da zamislimo, ali one, iako veoma dobre na svoj način, nisu me najviše dirnule. Ono što me je zaista dirnulo bila je nežnost i ozbiljnost siromašnih ljudi, koji su, uprkos porezima kojima su preopterećeni, bili preplavljeni radošću kada su nas videli”.[1]
- „Neće mi se ništa loše dogoditi. Skupština je spremna da nas tretira blago”.[1]
- „Pruski kralj je po prirodi loš sused, ali Englezi će takođe uvek biti loši susedi Francuskoj, a more ih nikada nije sprečilo da joj čine velike nevaljalosti”.[1]
- „Vaše Veličanstvo može biti uvereno u vezi sa mojim ponašanjem prema grofici od Provanse, svakako ću pokušati da steknem njeno prijateljstvo i poverenje, a da ne idem predaleko”.[1]
