Maks Bekman
Maks Bekman (12. februar 1884 — 27. decembar 1950) je bio nemački slikar, grafičar i pisac.
Citati[uredi]
„Na Francuze ne pucam, od njih sam toliko toga naučio. Na Ruse, takođe ne, Dostojevski je moj prijatelj.”
„Juče smo naišli na groblje koje je potpuno uništeno granatiranjem. Grobovi su bili dignuti u vazduh, a kovčezi su ležali u najneudobnijim položajima. Granate su bez ceremonije izložile svoje ugledne stanovnike dnevnom svetlu, a kosti, kosa i delovi odeće mogli su se videti kroz pukotine u rasprsnutim kovčezima.”
„Politika je podređena stvar; njegov izgled se stalno menja u zavisnosti od potreba mase, na isti način na koji se kokoti prilagođavaju potrebama muškaraca transformišući se i maskirajući. Zbog toga nije fundamentalno. To je ono što traje, šta je jedinstveno, šta je u toku iluzija – ono što je eliminisano iz delovanja senki.”
„Kao slikar, proklet ili blagosloven strašnom i vitalnom čulnošću, moram očima da tražim mudrost. Ponavljam, svojim očima, jer ništa ne može biti smešnije ili irelevantnije od 'filozofske koncepcije' naslikane čisto intelektualno bez užasnog besa čula koja zahvata svaki vidljivi oblik lepote i ružnoće.”
„Danas sam ponovo želeo da umrem od slabosti i melanholije.”
