Naši najveći porazi su način na koji se raspala Jugoslavija i ubistvo Đinđića.[1]
”
„
Vi možete da kultivišete jedno društvo jedino ako mu se obraćate sa istinom o njemu.[2]
”
„
Uvek sam na Srbiju gledala kao na jedinstveno društvo sa različitim ideološkim orijentacijama, koje mora voditi dijalog, koji, naravno, podrazumeva ličnu i institucionalnu odgovornost.[3]
”
„
Vreme je da se poslovi prepuste novim generacijama, ljudima kojima smo mi, bez ikakvog učešća i bez ikakve odgovornosti, odredili vrlo lošu budućnost.[4]
”
„
Jugoslavija je za zemlje istočne Evrope bila zemlja nade. Ljudi su putovali, zapošljavali se, pravili vikendice, išli na more, lečili se, školovali decu. Možete sa filozofskog stanovišta da kažete: pa to nije sreća u nekom apsolutnom smislu, ali za običan ljudski život to je mnogo.[5]
Intelektualno opadamo. Mnogo mladih ljudi je otišlo iz Srbije. Oni su otišli u jedan svet koji je takođe neizvestan i koji je u ogromnim promenama, traži ravnotežu, obnavljaju se hladnoratovske tendencije, kao što je agresija Rusije na Ukrajinu sa neizvesnostima kako će se sve završiti. Nije taj svet u koji mladi ljudi odlaze iz Srbije, dakle, izvestan, ali zar oni time ne pokazuju da bi ostali ovde da je ovo zemlja koja im otvara perspektivu.[7]
