Laza Kostić

Lazar Laza Kostić (31. januar / 12. februar 1841 — 26. novembar 1910) je bio srpski književnik, pesnik, novinar, dramski pisac, estetičar i političar.

Citati

Oprosti, majko sveta, oprosti,
Što naših gora požalih bor,
Na kom se, ustuk svakoje zlosti,
Blaženoj tebi podiže dvor;
Prezri, nebesnice, vrelo milosti,
Što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
- Santa Maria della Salute, strofa 1.

Dve se u meni pobiše sile,
Mozak i srce, pamet i slast,
Dugo su bojak strahovit bile,
Kô besni oluj i stari hrast;
Napokon sile sustaše mile,
Vijugav mozak održa vlast,
Razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
- Santa Maria della Salute, strofa 8.

Srce moje samohrano,
Ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
Što pletivo pleteš tanko
Među javom i med snom.
- Među javom i med snom, strofa 1.

Snove snivam, snujem snove,
Snujem snove biserove,
U snu živim, u snu dišem,
Alʼ ne mogu sitne snove,
Ne mogu ih da napišem.
- Snove snivam… (1861), strofa 1.

Ti si, dušo, moja Eva,
Samo kad te stvori Bog,
Iskinô je s rebrom mojim
Još i parče srca mog.
- Anđelčiću… (1862), 7–10

Dva se tića pobratila, do dva sokola,
Posred boja, posred mila, posred pokolja,
Krili su se zagrlila pobratima dva,
U boj lete, rane ljute hrana su im sva.
- Dva se tića pobratila (1866)

Vasijona pukla pusta,
Već u meni duša susta,
A srce mi silno bije,
U glavu mi krvca lije,
Alʼ mi vila lice mije
hladom svoga krila meka,
I još neka blaga reka,
Neka struja iz daleka:
Sveti miris pamtiveka.
- Među zvezdama (1872)

Nemojte me pitatʼ sade,
Da vam pričam stare jade,
Stare jade, nove nade,
Što ih naša zvezda znade;
Već pođite do javora,
Pobratima onog bora,
Što ga stuži i cacyši
Neiskazom veljih muka
Kosovkina bela ruka,
Te je njemu ruka mala
Grdne jade zaveštala;
A kad guslar po njim gudi,
Iz javora jade budi,
Iz tamnice jadi lete
Da se braća jada sete,
Da se sete, da ih svete!
- Među zvezdama (1872)

Koga takne Tvoja ruka,
oko Tvoje kog prosuka,
biće vredan toga struka,
toga lica, toga guka,
tih milina i tih muka,
biće vredan, kako ne bi, —
blago Tebi!
- Gospođici L. D. (1892), strofa 2.

Na Lovćen-kapi zamagli se hram,
oblačak nad njim, crni jedan pram,
sijevnu munja po tom pramenu,
kâ da su slova u tom plamenu,
lijepo čitam što mi piše plam:
„Dok na tu zemlju ovi stoji kam,
najcrnji vrag je Srbin sebi sam!”
- Prolog za Gorski vijenac (1902)

Tuga bi moja u more pala –
Alʼ bi i mene sobom odzvala!
- Anđelijina pesma

Zastavo moja, zastavo trojna,
svijeno srce naroda bojna,
zar već u tvojim bojama spava
crvena krvca i krvca plava?
- Razgovor, 3–6

Citati o Lazi Kostiću

Za ugledanje na L. Kostića nije dovoljna samo nastranost u idejama, nego treba još i duha, koji je s njome, vrlo često, udružen u pesmama njegovim.
- Ljubomir Nedić, Pesme Milete Jakšića (1900)

On je bio i ostaće samo kao pesnik, i to kao žalostan primer kako se zlo može proći sa nešto talenta a sa mnogo taštine. Za njegovu poeziju, daje se reći ono što je Hajne govorio o jednom spisu romantičara Brentana: „Rekao bi čovek da prisustvuje maskovanom balu reči i slika. Sve to huji u krasnom neredu, i mahnitost koja vlada daje stvari izvesno jedinstvo.” Ovaj još živi čovek, pred čijim se genijalnim pesmama nekada padalo na kolena, već danas pripada književnoj istoriji, i tu će biti zabeležen kao prvi naš pisac koji je počeo pisati živim jambom umesto tromog srpskog troheja, i kao jedan od osnivača umetničke drame srpske.
- Jovan Skerlić, Omladina i njena književnost (1848-1871) (1907), Knjiga V, „Omladinski pisci”, str. 509.

Spoljašnje veze

Laza Kostić

Vikizvornik ima originalan tekst pod imenom:

Laza Kostić