Karen Hornaj
Karen Klementajn Tiodor Hornaj (engl. Karen Clementine Theodore Horney, rođena Danijelzen (nem. Danielsen), 15. septembar 1885. Hamburg — 4. decembar 1952. Njujork), bila je američka psihoanalitičarka nemačkog porekla. Jedna je od najznačajnijih kritičarki Frojdove psihoanalize, posebno tačaka o ženskoj seksualnosti.[1] Dala je vlastitu teoriju neuroza vezanu za kulture i njihov nastanak.
Citati
[uredi]Naučni radovi i knjige
[uredi]Neurotična Ličnost našeg vremena (1937)
[uredi]„Normalno ljudsko biće... ne postoji.[2]”
(Karen Horney (2013). “The Neurotic Personality Of Our Time”, p.27, Routledge)
„Pošto odgovara životnoj potrebi, ljubav je u našoj kulturi precenjena. Postaje fantom - poput uspeha - noseći sa sobom iluziju da je rešenje za sve probleme.[2]”
(Karen Horney (2013). “The Neurotic Personality Of Our Time”, p.287, Routledge)
Samoanaliza (1942)
[uredi]„Ideja o gotovom ljudskom proizvodu ne samo da izgleda drsko, već joj čak, po mom mišljenju, nedostaje jaka privlačnost. Život je borba i stremljenje, razvoj i rast - a analiza je jedno od sredstava koje može pomoći u ovom procesu. Svakako da su njena pozitivna dostignuća važna, ali i sama težnja je od suštinske vrednosti.[2]”
(Karen Horney (2013). “Self-Analysis”, p.303, Routledge)
„Možda se osećamo iskreno zabrinuti zbog uslova u svetu, iako bi takva zabrinutost trebalo da nas navede na akciju, a ne u depresiju.[2]”
(Karen Horney (2013). “Self-Analysis”, p.154, Routledge)
„Sam pronaći planinski put daje veći osećaj snage nego ići putem koji je pokazan.[2]”
(Karen Horney (2013). “Self-Analysis”, p.36, Routledge)
„Traganje za istinom o sebi jednako je vredno kao i traganje za istinom u drugim oblastima života.[2]”
(Karen Horney (2013). “Self-Analysis”, p.30, Routledge)
Novi načini u psihoanalizi (1939)
[uredi]„Koncepcija onoga šta je normalno varira ne samo sa kulturom već i unutar iste kulture, tokom vremena.[2]”
(Karen Horney (2013). “The Neurotic Personality Of Our Time”, p.15, Routledge)
Naši unutrašnji konflikti (1945)
[uredi]„Dozvolite mi da za početak kažem: Nije neurotično imati sukob... Konflikti u nama samima su sastavni deo ljudskog života.[2]”
(Karen Horney (2013). “Our Inner Conflicts: A CONSTRUCTIVE THEORY OF NEUROSIS”, p.23, Routledge)
„Svesno doživljavanje konflikata, iako to može biti uznemirujuće, može biti neprocenjiva prednost. Što se više suočavamo sa sopstvenim konfliktima i tražimo sopstvena rešenja, to ćemo više unutrašnje slobode i snage dobiti. Tek kada smo voljni da podnesemo teret, možemo se približiti idealu da budemo kapetan našeg broda. Lažni spokoj ukorenjen u unutrašnjoj tuposti je sve samo ne zavidan. Sigurno će nas učiniti slabim i lakim plenom bilo kakvog uticaja.[2]”
(Karen Horney (2013). “Our Inner Conflicts: A CONSTRUCTIVE THEORY OF NEUROSIS”, p.27, Routledge)
„Najsveobuhvatnija formulacija terapijskih ciljeva je težnja ka svesrdnosti: biti bez pretvaranja, biti emocionalno iskren, biti sposoban da sebe stavi u celinu u svoja osećanja, u svoj rad, u svoja uverenja.[2]”
(Our Inner Conflicts: A Constructive Theory of Neuroses conclusion (1945))
„Na sreću, analiza nije jedini način za rešavanje unutrašnjih sukoba. Sam život i dalje ostaje veoma efikasan terapeut.[2]”
(Our Inner Conflicts: A Constructive Theory of Neuroses conclusion (1945))
„Život terapeuta je nemilosrdan; okolnosti koje su od pomoći jednom neurotičaru mogu slomiti drugog.[2]”
(Karen Horney (2013). “Our Inner Conflicts: A CONSTRUCTIVE THEORY OF NEUROSIS”, p.240, Routledge)
„Pomračenjem velikih oblasti sopstva, potiskivanjem i inhibicijom, kao i idealizacijom i eksternalizacijom, pojedinac gubi sebe iz vida; oseća se, ako zapravo ne postane, kao senka bez težine i supstance.[2]”
(Karen Horney (2013). “Our Inner Conflicts: A CONSTRUCTIVE THEORY OF NEUROSIS”, p.151, Routledge)
„Racionalizacija se može definisati kao samoobmana rasuđivanjem.[2]”
(Karen Horney (2013). “Our Inner Conflicts: A CONSTRUCTIVE THEORY OF NEUROSIS”, p.135, Routledge)
Feminine Psychology (reprint of papers written between 1922 and 1937), Norton, 1967. ISBN 0393006867
[uredi]Druga dela
[uredi]„Kao i sve nauke i sva vrednovanja, psihologija žena se do sada razmatrala samo sa stanovišta muškaraca.[2]”
(Karen Horney (1967). “Feminine Psychology”)
„Stav da su žene infantilna i emotivna stvorenja, i kao takve, nesposobne za odgovornost i nezavisnost, delo je muške težnje da umanji samopoštovanje žena.[2]”
(Karen Horney (1967). “Feminine Psychology”)
„Čuda se u psihoanalizi dešavaju retko kao bilo gde drugde.[2]”
(Karen Horney (1950). “The Collected Works of Karen Horney: Self analysis. Neurosis and human growth”)
„Ako ne mogu da budem lepa, odlučila sam da ću biti pametna.[2]”
„Osnovna anksioznost se može grubo opisati kao osećaj da ste mali, beznačajni, bespomoćni, napušteni ili ugroženi u svetu koji želi da zlostavlja, prevari, ponižava, izdaje, zavidi... . A posebno u tome je detetov osećaj da ljubav roditelja, njihovo hrišćansko milosrđe, poštenje, velikodušnost... mogu biti samo pretvaranje.[2]”
„Ne postoji normalna psihologija koja važi za sve ljude.[2]”
„Savršena normalna osoba je retka u našoj civilizaciji.[2]”
„Niko ... ne može u potpunosti da izađe iz svog vremena, da uprkos njegovoj oštroumnosti na njegovo razmišljanje na mnogo načina utiče mentalitet njegovog vremena.[2]”
(Karen Horney (2013). “New Ways in Psychoanalysis”, p.37, Routledge)
„Nije li ogromna snaga nagona za stvaralaštvom na svim poljima kod ljudi upravo zbog njihovog osećaja da igraju relativno malu ulogu u stvaranju živih bića, što ih neprestano tera na prekomernu kompenzaciju u postignućima?[2]”
(Karen Horney (1967). “Feminine Psychology”)
„Ne bi se išlo predaleko ako se tvrdi da se ... sukob suočava sa svakom ženom koja se upusti u sopstvenu karijeru i koja ... ne želi da plati za svoju smelost odricanjem od svoje ženstvenosti.[2]”
(Karen Horney (1967). “Feminine Psychology”)
„Još uvek postoji takav haos u meni. Još uvek tako malo čvrsto ocrtano. Baš kao i moje lice: bezoblična masa koja dobija oblik samo kroz izraz trenutka. Potraga za samim sobom je najmučnija.[2]”
(Karen Horney (1980). “The Adolescent Diaries of Karen Horney”, Basic Books (AZ))
„[Neurotičare] razdiru unutrašnji sukobi ... Svaki neurotičar ... ratuje sam sa sobom.[2]”
„Ta mnogostruka stvar koja se zove ljubav uspeva da gradi mostove od samoće na ovoj obali do usamljenosti na drugoj obali. Ovi mostovi mogu biti velike lepote, ali se retko grade za večnost, a često ne mogu da podnesu preteško breme a da se ne sruše.[2]”
(Karen Horney (1967). “Feminine Psychology”)
„Ako želite da budete ponosni na sebe, onda radite stvari na koje možete da se ponosite.[2]”
„Ne postoji dobar razlog zašto se ne bismo razvijali i menjali do poslednjeg dana našeg života.[2]”
(Karen Horney “The Therapeutic Process: Essays and Lectures”, Yale University Press)
Reference
[uredi]- ↑ Schacter, Daniel L.; Gilbert, Daniel Todd; Wegner, Daniel M. (2011). Psychology. Library Genesis. New York, NY : Worth Publishers. ISBN 978-1-4292-3719-2.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 [https://www.azquotes.com/author/6913-Karen_Horney/
