Ivana Janošev

Ivana Janošev je srpska rediteljka.

Citati

„Dnevnjak se dogodio potpuno neplanski, ja nisam znala ni šta je to, a uveliko se već snimao i emitovao kada sam ja uskočila da menjam rediteljku koja u tom trenutku nije mogla da dođe na snimanje. Ispostavilo se da sam ostala u tome sve dok se Dnevnjak emitovao na Radio-televiziji Vojvodine. Mogu da kažem da mi je režiranje Dnevnjaka bilo najteže rediteljsko iskustvo do sada, jer mi taj format nije bio blizak, a i reditelj, kao pre svega autor, dolazi u apsurdnu situaciju da režira nešto što nije njegov materijal.”

„Verovatno su neka priznanja i nagrade dobar način da te publika primeti, mada mislim da se time opet stiže samo do onih ljudi koji se bave istom profesijom kojom se i sam baviš. Ipak, osećam da je i to besmisleno jer vidim da je sve manje i manje publike koju zanima umetnički film i pozorište. Ponekad mi se čak čini da mnogi autori rade na projektima da bi posle toga samo razmenjivali mišljenja sa ljudima iz profesije, a da se ta umetnost ni ne očeše o publiku.”

„Usvojila sam dvomesečnog psa sa ulice. Bio je vrlo nestašan, čak agresivan, jeo svašta na ulici i otrovao se u nekoliko navrata. Prilikom jednog povratka od veterinara, koji su me posavetovali kako da se ophodim prema njemu kako bih uspostavila dominaciju, to sam i učinila. Tada me neko snimio i taj snimak je postao viralan. Kreću hiljade komentara, vređanje, ozbiljne pretnje, čak i smrću. To je bio trenutak kada sam odlučila da se bavim tom pričom o internet nasilju, koje je polazište, a zapravo je rezultat opšteg nasilja u kojem živimo. To je samo jedan kanal gde se mržnja ispoljava.”

„U trenutku kada velik broj ljudi kreće iz svoje domovine na put preko pola sveta, zbog nemira koji su se u njihovim zemljama i dogodili zbog politike zapadnog sveta, u momentu kada u sekundi možemo da prebacimo novac sa kontinenta na kontinent, da pošaljemo selfi na drugi deo planete, svuda vidimo ljude koji stoje zaglavljeni u blatu i kojima ne daju da pređu granicu. Ko ima ubeđenja, kakva god ona bila, primoran je da ih preispita. Šta je dobro, šta je loše i da li postoji idelan odnos empatije i samovolje? I kada politika treba da počiva na čvrstim ubeđenjima a kada na obazrivosti? Ova predstava je naš pokušaj da steknemo uvid u to šta znači biti politički osvešćen za jednog pojedinca, kako jedan pojedinac koji se ne bavi politikom može da utiče na nešto što deluje tako nerešivo kao što je migrantska kriza. — O predstavi Pod istim krovom.”