Ивана Јаношев

Ивана Јаношев је српска редитељка.

Цитати

„Дневњак се догодио потпуно неплански, ја нисам знала ни шта је то, а увелико се већ снимао и емитовао када сам ја ускочила да мењам редитељку која у том тренутку није могла да дође на снимање. Испоставило се да сам остала у томе све док се Дневњак емитовао на Радио-телевизији Војводине. Могу да кажем да ми је режирање Дневњака било најтеже редитељско искуство до сада, јер ми тај формат није био близак, а и редитељ, као пре свега аутор, долази у апсурдну ситуацију да режира нешто што није његов материјал.”

„Вероватно су нека признања и награде добар начин да те публика примети, мада мислим да се тиме опет стиже само до оних људи који се баве истом професијом којом се и сам бавиш. Ипак, осећам да је и то бесмислено јер видим да је све мање и мање публике коју занима уметнички филм и позориште. Понекад ми се чак чини да многи аутори раде на пројектима да би после тога само размењивали мишљења са људима из професије, а да се та уметност ни не очеше о публику.”

„Усвојила сам двомесечног пса са улице. Био је врло несташан, чак агресиван, јео свашта на улици и отровао се у неколико наврата. Приликом једног повратка од ветеринара, који су ме посаветовали како да се опходим према њему како бих успоставила доминацију, то сам и учинила. Тада ме неко снимио и тај снимак је постао виралан. Крећу хиљаде коментара, вређање, озбиљне претње, чак и смрћу. То је био тренутак када сам одлучила да се бавим том причом о интернет насиљу, које је полазиште, а заправо је резултат општег насиља у којем живимо. То је само један канал где се мржња испољава.”

„У тренутку када велик број људи креће из своје домовине на пут преко пола света, због немира који су се у њиховим земљама и догодили због политике западног света, у моменту када у секунди можемо да пребацимо новац са континента на континент, да пошаљемо селфи на други део планете, свуда видимо људе који стоје заглављени у блату и којима не дају да пређу границу. Ко има убеђења, каква год она била, приморан је да их преиспита. Шта је добро, шта је лоше и да ли постоји иделан однос емпатије и самовоље? И када политика треба да почива на чврстим убеђењима а када на обазривости? Ова представа је наш покушај да стекнемо увид у то шта значи бити политички освешћен за једног појединца, како један појединац који се не бави политиком може да утиче на нешто што делује тако нерешиво као што је мигрантска криза. — О представи Под истим кровом.”