Žikica Jovanović Španac
Živorad Jovanović Žikica Španac (17. mart 1914 — 12. mart 1942) je bio učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, jedan od organizatora ustanka u zapadnoj Srbiji i narodni heroj Jugoslavije.
Citati[uredi]
„Draga majko,
Mnogo sam o tebi mislio i često me zahvati pomisao da sam bio nepravedan prema tebi. U poslednje vreme, naročito, sve češće i češće poželim da ti u jednoj jedinoj reči kažem sve što se gomilalo u meni i tražilo oduške.
Tu reč ne mogu da nađem.
Na mene navaljuju sećanja na drage trenutke. Ne mogu da ti izrazim ni delić onoga što osećam. Reči mi beže i sve je nekako jadno i pusto. To je nešto veliko, svetlo, i puno reči to ne mogu da izraze.
Ja sam upoznao bedu ljudi pred smrću. Treba li da ti kažem da sam mnogo puta video umiruće ljude, koji su, meni nerazumljivim jezikom, dozivali u bunilu bolova. Ljudi su umirali iskasapljeni po kotlinama i bolnicama... Ti ljudi umirali su za dobro čovečanstva. Oni su to znali. Pa ipak, u časovima kada je od njihovih mladih života ostajalo samo krvavo klupče bolova, oni su dozivali jedno ime. Nisu dozivali Boga. On je suviše dalek, suviše stran njihovim bolovima. Dozivali su ime koje im je udahnulo život, udahnulo ljubav — Madre, madre mia!
Bio sam sebičan kada sam život ponudio stvari koja je pravedna, kada sam pošao u Španiju. Moj život bio je i tvoj. Bio sam sebičan što sam hteo da ga uzmem od tebe i da ga dam ljudima. Ali ja znam da ti ne možeš a da mi ne odobriš što sam pošao za onim u šta verujem i što smatram za pošteno i plemenito. Moj život bio bi bez smisla ako bih se, kada sam jednom saznao istinu i poverovao u nju, odrekao nje i pokušao da ućutkam glas savesti.
Majko, ja nisam mogao ostati slep i gluv za bolove i dozive čovečanstva. Ja to nisam mogao. Ja volim čoveka. Ti si mu udahnula ljubav. Razumi to, i molim te, oprosti što sam ti naneo bol. Tebi i ocu.”
