Erih From

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Erich Fromm 1974.jpg

Erih From (23. mart 1900 — 18. mart 1980) bio je nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof.

Citati[uredi]

„Moderni čovek živi u obmani da zna što želi, dok u stvari želi ono što se od njega očekuje da želi.”


„Bogat nije onaj ko puno ima, već ko puno daje.”


„Čovek je jedina životinja za koju je sopstveno postojanje problem koji mora da reši i od kojeg ne može da pobegne.”


„Ako je tačno, kao što sam pokušao da pokažem, da je ljubav jedini razuman i zadovoljavajući odgovor na problem ljudske egzistencije, onda svako društvo koje, relativno, isključuje razvoj ljubavi, mora na duge staze da propadne samo od sebe. protivrečnost sa osnovnim potrebama ljudske prirode.”


„Psihoanalitičar mora naglasiti da subjekt sociologije, društvo, u stvarnosti čine pojedinci i da su upravo ta ljudska bića, a ne apstraktno društvo kao takvo, čije su akcije, misli i osećanja predmet sociološkog istraživanja.”


„I snovi i mitovi su važna komunikacija od nas samih do nas samih.”


„Čovek je rođen kao čudak prirode, budući da je u prirodi, a ipak je prevazilazi. On mora da pronađe principe delovanja i odlučivanja koji zamenjuju principe nagona.”


„Šta je to što razlikuje čoveka od životinja? To nije njegovo uspravno držanje. … kada se ljudsko biće kao takvo rodilo, imalo je novu i drugačiju svest, svest o sebi; znao je da postoji i da je nešto drugo, nešto osim prirode, osim drugih ljudi. Doživeo je sebe.”


„Uspešan revolucionar je državnik, neuspešan zločinac.”


„Čovek je jedina životinja kojoj može biti dosadno, koja može biti nezadovoljna, koja se oseća izbačenom iz raja.”


„Potraga za sigurnošću blokira potragu za smislom. Neizvesnost je sam uslov da natera čoveka da razvije svoje moći.”


„Temperament se odnosi na način reakcije i konstitutivan je i nije promenljiv; karakter u suštini formiraju nečija iskustva, posebno ona u ranom životu, i promenljiv, u izvesnoj meri, uvidima i novim vrstama iskustava.”


„Briga i odgovornost su sastavni elementi ljubavi, ali bez poštovanja i poznavanja voljene osobe, ljubav se pretvara u dominaciju i posesivnost.”


„Nezrela ljubav kaže: „Volim te jer mi trebaš“. Zrela ljubav kaže: "Trebaš mi jer te volim."”


„Pravednost znači ne koristiti prevaru i prevaru u razmeni roba i usluga i razmeni osećanja.”


„Verujem da je ljubav glavni ključ za otvaranje vrata „rastu“ čoveka. Ljubav i sjedinjenje sa nekim ili nečim izvan sebe, sjedinjenje koje omogućava da se postavimo u odnos sa drugima, da se osećamo jedno sa drugima, bez ograničavanja osećaja integriteta i nezavisnosti. Ljubav je produktivna orijentacija za koju je neophodno da u isto vreme budu prisutni: briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje predmeta zajednice.”


„Ako čovek voli samo jednu drugu osobu i ravnodušan je prema svima, njegova ljubav nije ljubav, već simbiotska vezanost, ili uvećani egoizam.”


„Verovati u mogućnost ljubavi kao društvene, a ne samo izuzetne-individualne pojave, jeste racionalna vera zasnovana na uvidu u samu prirodu čoveka.”


„Verujem da je fundamentalna alternativa za čoveka izbor između „života“ i „smrti“; između kreativnosti i destruktivnog nasilja; između stvarnosti i iluzija; između objektivnosti i netolerancije; između bratstva-nezavisnosti i dominacije-pokornosti.”


„Verujem da je iskustvo ljubavi najljudskiji i najhumaniji čin u kome je čoveku dat da uživa i da ono, kao i razum, nema smisla ako je zamišljeno na delimičan način.”


„Verujem da niko ne može da „spasi” svog bližnjeg tako što će izabrati umesto njega. Da bi mu pomogao, može ukazati na moguće alternative, sa iskrenošću i ljubavlju, bez sentimentalnosti i bez iluzija. Znanje i svest o oslobađajućim alternativama mogu u pojedincu ponovo probuditi sve njegove skrivene energije i staviti ga na put izbora poštovanja „života“ umesto „smrti“.”


„Nikada nisam bio u stavu da društvo samo deformiše ili manifestuje ono što već postoji. Ako napravimo razliku između ljudskih potreba uopšte i ljudskih želja posebno, onda društvo zaista stvara posebne želje koje, međutim, slede opšte zakone potreba koje su ukorenjene u ljudskoj prirodi.”


„Šta je sa utopističkim misliocima svih doba, od Proroka koji su imali viziju večnog mira, preko utopista renesanse, itd.? Da li su bili samo sanjari? Ili su bili toliko duboko svesni novih mogućnosti, promenljivosti društvenih uslova, da su mogli da vizuelizuju potpuno novi oblik društvenog postojanja iako ti novi oblici, kao takvi, nisu ni potencijalno dati u njihovom sopstvenom društvu?”


„Bolesna osoba se nalazi kod kuće sa svim drugim sličnim bolesnim osobama. Čitava kultura je usmerena na ovu vrstu patologije… potpuno zdrava osoba se oseća izolovano u ludom društvu...”


Wikipedia:sr
Vikipedija ima članak pod imenom: