Dragačevski epitafi: Srpsko-turski ratovi (1876-1878)
Dragačevski epitafi: srpsko-turski ratovi (1876-1878) su dragocena istorijska svedočanstva prepisana sa nadgrobnih spomenika i krajputaša podignutih vojnicima iz Dragačeva koji su pali u ratovima za nezavisnost Srbije. Epitafi predstavljaju značajnu i obimnu građu za proučavanje naroda ovog kraja, njegovih shvatanja, istorijskih zbivanja i društvenih promena.[1]
Epitafi
[uredi]Spomenik Stefanu Pavloviću (†1876) (Trešnjevica – Polje)
- Oj putniče čekni malo,
- ne požali truda svoga
- što ćeš stati i čitati biljeg ovaj,
- reci bog da prosti dušu
- STEFANA PAVLOVIĆA iz Trešnjevice
- hrabrog vojnika druge klase
- Batalijona Dragačevskog
- koi je u 42. g. od života svoga
- junački boreći se protivu turaka
- u ratu pod knjazom Milanom IV Obrenovićem
- braneći slavu i slobodu svoje braće srba
- ne odstupajući ispred turske sile
- pred vojskom Srbskom
- poginuo na šiljboku na Borju
- 24. juna 1876.G.
- Ovaj znak podiže mu supruga Savka
- i sinovi Krsta i Dragutin sa braćom[2]
Spomenik Vladimiru Stevanoviću (†1876) (Goračići – Čergovište)
- Ovai znak pokazue: krabrog: srbina
- VLADIMIRA STEVANOVIĆA
- voinika: II klase: koie na pazaru :
- 24-g iuna: u 1876 : g.
- branećise : od : turaka poginuo :
- Bog damu dušu prosti
- Ovai : bileg : udarimu : ružica : supruga :
- radomir edini sin ego u 1880. g.[2]
Spomenik Borisavu Nedeljkoviću (†1876) (Virovo – Nedeljkovići)
- Voinik BORISAV
- Znak ovaj pokazuje krabrog voinika
- I klase Bataliona Dr :
- BORISAVA
- sin Milovana Nedeljkovića
- koji se junački borijo sa Turcima
- za otečestvo
- odupirući se sili Turskoj
- pogibe 26. juna 1876. G. kod Pazara
- u 24 g. života svog
- po smrti ostavi sina Petra
- i suprugu Radojku
- Bog da ga prosti
- Spomen P : Jovan očuv
- Aleksije Brat
- i Petar sin mu[2]
Spomenik Božu Rakoviću (†1876) (Trešnjevica – Polje)
- Ovaj znak pokazuje vječnu uspomenu poč.
- BOŽA RAKOVIĆA iz Trešnjevice
- biv. vojnika druge klase batalijona dragačevskog
- kojije u 24 Godini Mladosti svoje
- borećise protiv Turaka za Slavu i Slobodu Srbije
- poginuo u bitci kod Pazara 27. juna 1876. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomenik ovaj iz velike žalosti
- podigoše svome jedinom sinu
- Tužni Roditelji Damnjan i Spasenija
- s koim da se mesto sina teše[2]
Spomenik Savku Milovankoviću (†1876) (Kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Ovaj spomenik pokazuje ime
- krabrog voinika
- I-ve čete Dragačevskog bataljona
- SAVKA MILOVANKOVIĆA
- iz Tijanja
- koi pogibe na Suvom rtu
- 17. jula 1876 god.
- boreći se s Turcima
- za veru i otačastvo srpsko:
- Spomenik podiže sinovac njegov
- Mića Milovanković iz Tijanja
- Pisa Đorđe V. Mitrović[2]
Spomenik Tanasiju Plazini (†1876) (Guberevci – kraj puta)
- Ovaj spomenik pokazuje
- TANASIJA PLAZINU iz Guberevaca
- Bivšeg voinika narodne voiske
- koi Poživi 21.G.
- A pogibe na Stupskoj česmi
- 20 Julija 1876. god.
- Ovai spomenik podigoše mu
- braća Zdravko i Svetozar[2]
Spomenik Milutinu Cvetiću (†1876) (Cerova – Donje groblje)
- Neka mu bude ova reč
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen ovai pokazuje
- krabrog dobrog voinika
- MILUTINA CVETIĆA iz Cerove
- koi živi 31. G. Biv. Kmet
- i posle se junački borio sa Turcima.
- A ranjen 21. Jula 1876. g...
- Ovai spomen podiže
- iz prevelike tuge i žalosti
- supruga Obrenija koja sa mužem
- poživela 12 godina
- i brat mu Živan[2]
Spomenik Miljku Ćumuroviću (†1876) (Guča – kod crkve)
- Ovaj biljeg Pokazuje tjelo počivšeg
- MILjKA ĆUMUROVIĆA iz Guče
- bivšeg vojnika
- Prve klase II-ge čete Dragačevskog bataljona
- koije u 24. god. života svog
- junački borećise protiv turaka
- za slavu i slobodu srba poginuo
- u borbi na pogledima pod Javorom
- 23-g jula 1876 g.
- i bog damu dušu prosti
- Ovai spomen podigošemu braća
- miloš radenko i jevrem[2]
Spomenik Kosti Kostatinoviću (†1876) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)
- Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokojnog
- KOSTE KOSTATINOVIĆA iz Rogače
- bivši voinik II klase Trnavskog batalijona
- koi u 36 godini svoga života
- junački boreći se protiv turaka
- za slavu i slobodu Srba
- u borbi na Sokolovici kod Pazara
- poginuo... julija 1876 g...[2]
Spomenik Milanu Markoviću (†1876) (Vlasteljice – Jelav)
- Priđi bliže mili Srpski Rode
- te pročitaj spomen ovaj
- ja odok s ovog sveta mlad
- MILAN
- sin vasilija Markovića
- iz Vlasteljica
- koji u 25. god života svoga
- razbolek se u Javoru,
- odok kući pa se prestavih
- 12og Avgusta 1876.G.
- Kod kuće osta mi majka
- tužna kukajući
- i žalosni otac uzdisajući.
- Zbogom Otac zbogom Mati
- nemojte se vi brinuti
- ja ću moliti Višnjeg Tvorca
- da utješi tebe Oca
- da poživi vamiliju.
- Fala Vama mili roditelji
- koji ste me česnog učinili.
- Kuda god sam po svetu odio
- svuda sam uvek pošten bio.
- Vala tebe Majko mila
- ti si mene odranila
- i u vojsku odpremila[2]
Spomenik Nenadu Plazini (†1876) (Guberevci – kraj puta)
- Priđi bliže
- mili srbski rode,
- a kuda itaš
- postoji malo ovde
- da razumeš; spomen, ovai
- koi pokazuje vojnika
- I-vog Bataliona 4-te, čete
- NENADA
- sina Ilie Plazine
- iz guberevaca
- koie za vlade
- knjaza Milana Obrenovića V-og
- 12 avgusta 1876 g.
- u ratu poginuo.
- I bog da mu dušu prosti
- Ovai spomen podigoše mu
- bratučed Dimitrije
- i supruga Stanika[2]
Spomenik Milanu Ružičiću (†1876) (Goračići – Ružičići)
- Oj vojnici i putnici
- pogledajte s puta rode
- i čitajte podpis ovde
- što ćeš stati i čitati
- ne požali truda svoga
- no spomente brata svoga
- i recite bog da prosti brat
- MILANA RUŽIČIĆA
- žitelja goračkog
- i vojnika II klase narodnje vojske
- Trnavskog batalijona
- poživi 40 g.
- a... avgusta u 1876 g.
- pogibe na Pazaru
- braneći sebe i slavu otečestva
- od turske sile...[2]
Spomenik Aleksi Mrdakoviću (†1876) (Grab – kraj škole)
- Ovoe spomen
- ALEKSI MRDAKOVIĆU
- iz Rogače I klase desetaru
- dragačevskog bataliona
- koie krabro borećise protiv Turaka
- za slavu i slobodu srbskog naroda
- 22. avgusta 1876. G:
- na Čemernici poginuo
- u 31. godini svog života.
- Bog damu dušu prosti
- Ovai mu spomen podiže
- staraoc Veljko Jeluša
- i nasljednica Natalija[2]
Spomenik Miloju Vasiliću (†1876) (Donja Kravarica – Milekići)
- Ovaj bileg pokazuje od istoka
- krabrog voini[ka]
- MILOJA VASILIĆA
- Glavnog domaćina sela donje kravarice
- koi poživi 35 G.
- a junački poginuo na megdanu
- kod javora boreći se sa Turcima
- 26 avgust. u 1876. G.
- Pisa i reza filip pavlović iz tabanovića[2]
Spomenik Janku Davidoviću (†1876) (Goračići – Jakovljevići)
- Ovaj znak pokazuje krabrog Srbina
- JANKA DAVIDOVIĆA iz Goračića
- kovača i vojnika II klase Narodne vojske
- koi poživi 40 g.
- a pogibe na Pogledi 27-g avgusta u 1876 go.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovai bileg spomenuše mu
- Aksentije i Milivoje sinovi[2]
Spomenik Trivunovićima – Miliji (†1876) i Mileti (†1878) (Lapidarijum u Guči)
- Ovaj spomen pokazuje lice
- sa severa krabrog vojnika
- MILIJA TRIVUNOVIĆ
- sela Kravarice
- koji 36.G:
- A poginuo 28. avgusta 1876. G:
- kod Šiljegovca
- boreći se sa Turcima
- Ovaj spomenik podiže mu
- sin Milosav i sinovac Milutin.
- Ovai spomen pokazuje od iuga
- lice krabrog vojnika
- MILETA TRIVUNOVIĆ
- iz Kravarice
- poživio 34 god.
- a umre 16 avgusta 1878.
- Ovai spomen podiže mu
- supruga Milosava i sin Milutin[2]
Spomenik Dobrici Kodžopelji (†1876) (Luke – Lazovići)
- Spomenik
- DOBRICE KODžOPELjE
- iz Sela Luka
- biv: hrabrog vojnika prve klase
- batalijona Dragačevskog
- Koji je u 32 God. života svog
- za otadžbinu slavu i slobodu
- Braće svoje Srba
- boreći se protiv turaka
- poginuo u bitci na Šiljegovcu
- okrug Aleksinački
- 15. Sep. 1876. G.
- Ovaj znak podižemu
- ožalošćena mati Pauna
- Napiso Mijailo Popović iz Sveštice
- pod upravljanjem staraoca Ego
- Andrije Kodžopelje[2]
Spomenik Stevanu Dramliću (†1876) (Guča – Anđelići)
- Ovde počiva rab
- STEVAN DRAMLIĆ iz Guče
- Poživi 30. G.
- a bivši voinik II klase
- koije borećise sa turcima
- i od turske puške ranjen
- u desnu ruku 18. avgusta 1876. God
- a umro 20 tog septembra
- I Bog da mu dušu prosti
- Ovaj biljeg podiže njegova
- ožalošćena majka Marica
- i sin njegov Mihailo[2]
Spomenik Neđeljku Vilotijeviću (†1876) (Kraj puta Guča-Brežđa-Čačak)
- Ovaj spomenik pokazuje počivšeg
- NEĐELjKA VILOTIJEVIĆA iz Rogače
- biv. voinik I-ve kla[se]
- desetar Trnavskog batalijona
- koje u 40 god. života svog
- hrabro boreći se u ratu protiv turaka
- za slavu i otečestvo srpsko
- pod vladom knjaza Milana M. Obrenovića
- a poginuo u bitci na Radojevcu
- 6-og oktombra u 1876 G.
- I bog da mu dušu prosti[2]
Spomenik Petroniju Kovačeviću (†1876) (Goračići – Čergovište)
- Ovai znak pokazuje
- PETRONIJA KOVAČEVIĆA
- iz Goračića
- vojnik I klase narodnje vojske,
- trnavskog Bataliona
- koi poživi 28 god.
- a na šiljegovcu
- 6 oktombra 1876 G.
- za otačestvo branećise
- od turaka pogibe
- Bog da mu dušu prosti[2]
Spomenik Kosti Miletiću (†1876) (Kotraža – Prljuša)
- Ovaj spomenik pokazuje tjelo poč.
- KOSTE MILETIĆA
- iz ovog sela Kotraže,
- bivšeg vojnika druge klase
- treće Čete Bataliona dragačevskog
- koije u 47. god života svog
- hrabro boreći se protiv turaka
- za slobodu Srbije
- po vladanjem Knjaza
- Milana IV Obrenovića
- poginuo na Bitci Steniku
- 14. okto = 1876. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigošemu
- njegova supruga JAKOVA
- i posinak veljko janković[2]
Spomenik Luki Lazoviću (†1876) (Lazovića brdo – kraj puta)
- To est čelovek
- Ovai znak pokazue ime
- LUKA LAZOVIĆ
- bivšeg voinika II čete I klase
- dragačevsk. Bataliona
- koi poživi 22. g :
- a pogibe na šiljegovcima
- oktobr. 1876-g
- boreći se s turcima
- za veru i otečestvo Srbsko...
- Ovai spomen podižemu brat jovica
- i majka nerandža[2]
Spomenik Milovanu Nenadiću (†1876) (Trešnjevica – Polje)
- Ovai Biljeg Pokazuje
- Pred Sobom Saranjeno Telo
- Počivšeg
- MILOVANA NENADIĆA
- iz Trešnjevice
- Krabrog Voinika
- Prve Klase Batalijona Dragačevskog
- Koi Poživi 24. G.
- umre 6. Decenbra 1876. g.
- Smrt mu bila od Rane
- dobivene u Ratu na Boinom Polju
- Ovai spomen podigošemu Braća njegova[2]
Spomenik Iliji Jasikoviću (†1876) (Kraj puta Donja Kravarica-Virovo)
- Ovaj spomenik, pokazuje, ime,
- našeg, dobrog, brata, upokojenog
- ILIJU JASIKOVIĆA
- rođen, 1841 go: od oca Milana
- i majke Stanike Jasikovića,
- iz D. Kravarice biv:
- Poručnik, Artiljeriski u Beogradu
- a 1876 go: u srpskom turskom ratu,
- za Slavu i Slobodu, svoje braće srba:
- Pogibe, od Turskog, topa kod veli; Izvora,
- okrug Zaječarski,
- i saranjen a žalos
- u cvetu života svog.
- Bog da mu dušu oprosti.
- Ovaj spomenik spodigoše mu
- brat i sinovac Milenko, Ljubo
- i Mikailo Jasiković[2]
Spomenik Milošu Milojeviću (†1877) (Mirosaljci – Gornje groblje)
- Znak Ovai pokazuje
- krabrog voinika I klase
- MILOŠA MILOJEVIĆA
- koise junački sa turcima
- borio za otečestvo
- Pri Knezu Milanu Obrenoviću
- Poživi 24. G.
- a pogibe. od turske puške
- na Samokovu 5. januara 1877. G.
- I ovde tielo donešeno
- i saranjeno pored oca Petra Mil.[2]
Spomenik Ranku Iliću (†1876) (Grab – Ilići)
- Napred kod ovog spomenika
- postoji telo gospodina
- RANKA ILIĆA iz sela Graba.
- Poživio 30 g.
- na Brnjici u ratu s Turcima
- ranise 6. avgusta 1876 god.
- i od rana 9. marta 1877 god. umro.
- Njegova svetlost Knjaz srpski
- Milan Obrenović III
- za hrabrost junačku
- darivao je Ranka 30-tog decembra 1876 g.
- Srebrnom Kolajnom N. 17456.
- Spomenik podiže otac Milan Ilić[2]
Spomenik Dragiću Čikirizu (†1877) (Guča – kod crkve)
- Ovoe spomenik
- DRAGIĆA ČIKIRIZA iz Rtiju
- bivšeg Hrabrog voinika
- I-ve klase III čete bataliona dragačevskog
- kojie u 21 god. Života
- u najlepšem cvetu mladosti svoie
- junački borećise protiv turaka
- za slavu i slobodu Srba poginuo u ratu...
- 12 Septembra 1877 god.
- Bog damu dušu prosti[2]
Spomenik Ranku Boroviću (†1878) (Lisa – Vratonje)
- Ovaj biljeg pokazuje telo počiv
- RANKA BOROVIĆA iz Sela Lise
- kojie u 21-oj god:
- Života svog hrabro borećise u ratu
- poginuo na sokolovini od turaka
- 1 Januara 1878. g.
- Bog damu dušu prosti
- Svom jedinom nezaboravljenom sinu
- znak ovaj podigoše ožalošćeni
- roditelji Spasoe i Stojka[2]
Spomenik Miliću Anđeliću (†1878) (Guča – Anđelići)
- Ovaj biljeg pokazuje tjelo pokoj
- MILIĆA ANĐELIĆA iz Guče
- bivšeg vojnika druge klase druge čete
- dragačevskog bataliona
- koie u 48: god: života svog
- hrabro boreći se u ratu protiv turaka
- za slavu i slobodu naroda Srpskog
- poginuo u bitki na Sokolovici kod Pazara:
- 1. januara u 1878: godini
- i Bog damu dušu prosti
- Ovaj znak bratske ljubavi
- podižemu njegov brat LAZAR
- i sinovac ranisav
- Ovaj lik likovao Mile popović iz Sveštice
- A izreza slova Glišo Dmitrić iz Kotraže[2]
Spomenik Matiji Zimonji (†1878) (Goračići – Zimonje)
- Ovaj biljeg pokazue tijelo
- MATIJA ZIMONjA iz Goračića
- bivš. vojnik II klase Dragačevskog batalijona
- koije u 38-oj god. života svog
- hrabro boreći se u ratu protiv Turaka
- za slavu i slobodu naroda Srpskog
- poginuo u bitci na Sokolovici
- januara 1878. god...[2]
Spomenik Paunu Markoviću (†1878) (Lapidarijum u Guči)
- Ovai biljeg pokazuje tjelo
- pokojnog Srba
- PAUNA MARKOVIĆA iz Guče
- bivšeg voinika I klase II-ge čete
- Dragačevskog bataliona
- koje u 25 God. života svog
- krabro borećise u ratu protiv turaka
- za slavu i slobodu naroda srbskog
- poginuo u bitci na samokovu
- 22 januara 1878 G.
- On je saranjen...[2]
Spomenik Miladinu Marinkoviću (†1878) (Kraj puta Kaona-Ćerana)
- O putniče postoj malo
- ne žali truda svog
- što ćeš stati i pročitati
- ovaj biljeg koji pokazuje tjelo počiv:
- MILADINA MARINKOVIĆA iz Dubca
- koji je krabro boreći se sa turcima
- u bitci na Samokovu ranjen...
- pa umre kod svoje kuće 9. marta 1878.G.
- On je služio u stajaćoj vojsci
- I batalionu 1 godinu i po pa...
- Piso Mijailo Popović iz Sveštice[2]
Spomenik Jovanu Glavonji (†1878) (Goračići – Zimonjići)
- O mili srbski rode
- ne požali truda svoga
- što ćeš stati i čitati
- ovaj tužni biljeg
- koji pokazuje tjelo poč.
- JOVANA GLAVONjU iz Goračića
- bivši vojnik i deset. I klase
- trnavskog bataliona
- koi je u 37 god. života svog
- hrabro borećise protiv Turaka
- za slavu i slobodu naroda srpskog
- pod vladom knjaza
- Milana M. Obrenovića
- poginuo u bitci na Samokovu
- 25 decembra 1878 G.
- Bog da mu dušu prosti
- Pisa Glišo dmitrić iz kotraže[2]
Spomenik Milanu Satariću (†1878?) (Milatovići – kraj puta)
- Pošto ne znam đe je grob mome ocu
- zato mu ovde spomen udaram
- i molim da ga svaki pročita
- MILAN SATARIĆ iz Milatovića
- koi časno i pošteno poživi 41 G.
- i učestvova u staro turskom ratu
- 1876 i 7 i 8.g.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu udari sin
- vasilije Satarić iz Guberevaca
- i unuci Petar Milorad i Milisav[2]
Spomenik Janićiju Bežaniću (†1880) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde u ovom mračnom grobu
- mirno počivaju smrtni ostatci
- Dičnog Srba
- JANIĆIJA BEŽANIĆA
- ratoborca Turskog rata, 1876.7 i 8. Godine,
- koji časno i pošteno požive 42 God.
- a prestavi se u večnost
- 9.Maja 1880.God.
- Bog da mu dušu prosti
- Tek sad jakom stasasmo
- da možemo Vala Bogu,
- ovaj spomen podignuti
- našem milom roditelju
- za znak Groba dok je Srpskog roda
- Njegovi sinovi Sreten veljko i milenko
- braća Bežanići
- 1905. Godine[2]
Spomenik Dobrosavu V. Milićeviću (†1883) (Lisa – Milićevići)
- Biljeg ovaj pokazuje
- Ovdi Saranjeno Tjelo počivš.
- DOBROSAVA, V: MILIĆEVIĆA
- iz ovog Sela Lise.
- Biv: Hrabrog vojnika I kl: Batalijona Dragačevskog
- koi je u 30 God. Svojoj
- Boreći se protiv Turaka
- u ratu na Radeškovu visu
- ranjen 17 septembra 1876 G.
- On je u 9 bolnica lečen pa bi uzalud.
- Familija njegova i izvesno misleći
- da je poginuo dali su mu za života
- tri podušne Daće.
- Poznije nađen je u bolnici Kragujevačkoj
- i trudbom svoje braće i porodice
- donešen je kući svojoj
- gdi je posle 7 godina živijo
- a ljutu ranu i olovo u sebi nosio
- i od iste umro 26. aprila 1883. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše mu brat rade
- i Maloletni sinčić Radomir[2]
Spomenik Jovanu Popoviću (†1890) (Tijanje)
- Ovde kod ovog
- nadgrobnog spomenika
- u mračnom grobu
- mirno počivaju
- telesno smrtni ostatci
- pravoslavnog Hrišćijanina
- JOVANA POPOVIĆA
- žitelja ovog sela Tijanja
- bivšeg hrabrog ratoborca
- u srpsko turskom ratu u 1876. 7 i 8. Godine
- koije časno i pošteno poživeo 60. God.
- a prestavise u vječnost 1890. G.
- Bog da mu oprosti dušu
- Spomen ovaj podižemu
- njegov blagodarni sin Milosav Popović[2]
Spomenik Janku Stevanoviću (†1893) (Goračići – Sjeničići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe s odmara telo od umora
- srca mlada što za pravdu strada
- JANKO STEVANOVIĆ
- poštovani građanin ovog sela Goračića
- biv. vojnik u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.
- koji časno poživi 35 god
- a pogibe 20 februara 1893 god.
- pred sudnicom opštine goračke od vojničkih pušaka.
- Nas 18 žrtvi pade za vlade liberalne partije... [2]
Spomenik Basarićima - Avramu (†1893) i Jevremu (†1893) (Guberevci – Ćendići)
- AVRAM I JEFREM
- pogiboše braća Basarići
- Šaren spomene ladni kamene
- koi svakom srce hrabriš
- što ovde pokazuješ mesto saranjenog
- od 25 godina
- AVRAMA BASARIĆA
- iz Guberevaca
- bivšeg vojnika stalnog kadra
- koi pogibe 20 februara 1893. god.
- kod sudnice op. Goračke
- od braće srpske vojske
- a na tugu celoj familiji i ostaloj Srbiji
- Tek što počesmo raditi
- očevinu hrabriti
- al pokosi nas smrtna kosa
- ne požali što je rosa
- pokojnog JEVREMA BASARIĆA
- iz Guberevaca
- bivšeg vojnika stalnog kadra
- koi poživi 27 god.
- a pogibe 20 februara 1893. god.
- kod sudnice op. Goračke
- od braće srpske vojničke trupe
- a na tugu svojoj familiji... [2]
Spomenik Miliću Jankoviću (†1894) (Vlasteljice – Jelav)
- Evo groba neizbežnog dvora
- đe se odmara telo od umora
- dična Srba
- MILIĆA JANKOVIĆA
- iz sela vlasteljica
- bivši vojnik u stalnom kadru.
- Rođen je 26. Aprila 1868. God.
- A prestavi se u večnost 30.oktobra 1894.god.
- na žalost svoje rodbine i cele okoline
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomenik podiže
- njegov poštovani Brat Nićifor Janković
- i sin Velimir
- i majka Stanica.
- Žalosna mu pratnja večnom domu[2]
Spomenik Mijailu Kneževiću (†1895) (Goračići – Kneževići)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci Srba
- MIJAILA KNEŽEVIĆA
- poštovanog građanina ovog sela Goračića
- bivši vojnik
- u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.
- poživi 49 god.
- pogibe od kajduka 5 jula 1895 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomenik podigoše njegovi sinovi
- Velimir, Vladimir, Budimir, Dobrosav, Stanoje i Radoje[2]
Spomenik Milovanu Davidoviću (†1895) (Guča – Anđelići)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- Dična Srba
- MILOVANA DAVIDOVIĆA
- poštovanog građanina iz Guče
- i bivši Vojnik u ratnom vremenu
- koji česno poživi 52.god.
- A prestavi se u večnost
- 12.novembra 1895.G.
- Bog da mu dušu prosti
- ovaj mu spomen podigoše njegovi sinovi Joksim i Jovan[2]
Spomenik Sretenu Kaplareviću (†1896) (Brezovice – Majstorovići)
- Ovde počiva rab boži
- SRETEN KAPLAREVIĆ
- Poštovani Građanin Ovog Sela Brezovica,
- Biv: vojnik turskog rata u 1876 i 7 i 8. god
- Koji poživi 49. g.
- A umre 1. februara 1896.god.
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj znak podigoše Sinovi
- Dragomir, Tikomir i Radomir
- u 1898. god.[2]
Spomenik Novici Beševiću (†1900) (Viča – Mirkovac)
- U ovom Mračnom Grobu
- Počivaju zemni ostaci
- dična Srba
- NOVICU BEŠEVIĆA
- Poštovanog Građanina
- i Bivšeg Kmeta Suda Opštine vičke
- i Vojnik ratnog vremena 1876 i 7 i 8 go.
- koi časno Poživi 65: g.
- A prestavise u večnost 22. maja 1900 god.
- Bog damu dušu prosti
- Ovajmu nadgrobni spomen podigoše
- Njegovi Blagodarni sinovi
- Miloš=Milenko i Vojislav
- Svome ocu zanavek
- za znak groba
- Dok je Srpskog roda
- 1 jula 1900 God.[2]
Spomenik Jakovu Srećkoviću (†1900) (Lisa – Komadine)
- Ovaj spomenik pokazuje mesto
- gde je sahranjen
- JAKOV SREĆKOVIĆ
- biv ratoborac
- Srpsko turskog Rata 1876 i 7 i 8 G.
- član Zemljoradničke Zadruge
- i odbornik iz sela Lise
- koi poživi 65.god.
- A umro 14 oktombra 1900 god.
- Ovaj spomen podigoše mu
- njegov zet Sreten i kći Draginja
- i žena mu Stoja[2]
Spomenik Dimitriju Plazini (†1901) (Guberevci – Plazine)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- DIMITRIJA PLAZINE
- iz Guberevaca
- vojnik ratnog vremena 1876. i 7. i 8. god.
- Koi čestno poživi 53. g.
- A prestavise 7 januara 1901. God.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše
- njegovi sinovi Radojko i Mijat[2]
Spomenik Obradu Vesoviću (†1902) (Krivača – Đekići)
- Ovde počiva R. B.
- OBRAD VESOVIĆ
- iz Krivače
- Bivši kmet kojije
- učestvovao u Srpsko Turskom ratu
- gde je i ranjen
- Poživijo 50 g.
- Umro 1 maja 1902 G.[2]
Spomenik Marijanu Lukoviću (†1903) (Markovica – Orlova)
- Ovde počiva
- MARIJAN LUKOVIĆ
- žitelj sela Markovice
- bivši hrabri ratoborac
- srpskog-turskog rata
- od 1875.god. do 1878. god
- i Bugarskome 1885. god. i 86. g.
- zadobio teške rane
- braneći veru
- i otečestvo svoje
- Časno i pošteno
- poživeo je 75. god.
- A prestavio se u večnost
- 29 juna 1903. god.
- Ovaj spomen podigoše mu
- supruga Hristina i ćerka Nada,
- Snaja i zet Svetozar iz Negrišora[2]
Spomenik Janićiju Jeliću (†1903) (Goračići – Petkovići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe s odmara telo od umora
- dična Srba
- JANIĆIJA JELIĆA
- poštovanog građanina iz Goračića
- bivši vojnik u srpskoturskom ratu
- 1876. i 7 i 8 godine.
- Poživi 58 god.
- a prestavise 1 novembra 1903.god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podiže
- njegova supruga Cmiljana
- i sin Radoica[2]
Spomenik Damjan Broćić (†1908) (Guča – groblje kod škole)
- DAMJAN BROĆIĆ
- sin Joksima i Paune Broćića:
- odličan Građanin,
- neumorni radnik do poslednjeg časa,
- nježni roditelj svoje porodice,
- pobožni i veran sin svete crkve
- koju je uredno posećivao,
- dugo godina kmet i Predsednik op: Gučke
- Damjan je bio Komandir Čačanskog eskadrona,
- junački ratnik u svim ratovima,
- Vojnički dobrotvor zbog čega je odlikovan
- i kao narodni Poslanik odlikovan
- Takovskim krstovima IV i V stepena
- Rođen 3. okt: 1837.G.
- A umro 14-nov: 1908. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen spodigoše mu sinovi
- Vlajko sa braćom[2]
Spomenik Petroniju Stojkoviću (†1910) (Viča – Gornji Brest)
- U ovom mračnom grobu
- počivaju zemni ostatci
- dična Srba
- PETRONIJA STOJKOVIĆA
- poštenog građanina ovog sela Viče
- trgovac marvenokupni
- i četovođa ratnog vremena 1876 i 7 i 8 god.
- koi časno poživi 80 god.
- a prestavise u večnost
- 5 novembra 1910 god.
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podigoše
- njegovi blagodarni sinovi
- Joksim i Vitomir
- Stojkovići[2]
Spomenik Joju Vulićeviću (†1915) (Milatovići – Mali gaj)
- Ovaj spomen pokazuje
- na kom mestu
- zemlja sahranjuje
- dična srba
- dobrog domaćina
- JOJU VULIĆEVIĆA
- uvaženog građanina
- i odbornika ovog sela milatovića
- odlikovanog srebrnom medaljom
- u ratu s Turcima
- pri vladi Milana M. Obrenovića
- u 1876-[18]78.g.
- a koi časno i pošteno
- poživi među svoim građanima 75.g.
- a prestavi se u večnos
- 10 marta 1915.god.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen ovaj podigoše mu
- iz poštovanja
- njegov zet Čedomir Radičević
- i kćer Nerandža i unuk Milorad[2]
Spomenik Novici Petroviću (†1915) (Brezovice – Majstorovići)
- Ovde je saranjeno telo
- NOVICE PETROVIĆA
- iz sela Brezovice
- Ratnik iz ratova 1875 i [18]77. god.
- koji časno poživi 69 god. i
- Prorokovao je Evropski rat.
- A umro je 13og oktombra 1915.god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše mu
- njegov sin Radoica, žena Mijola
- i pastorak Radisav.
- A sa trudom i sa troškom
- Ilije M. Rakićevića
- u isplatu zemlje kod Gloga
- u 1926.G. [2]
Spomenik Milanu Rakoviću (†1916) (Goračići – Rakovići)
- Ovde je saranjen
- MILAN RAKOVIĆ
- iz Goračića
- poživi 75 g.
- u vreme svog života bijo prvak
- kmetovao je više puta
- i kao ratnik odlikovat je
- ratnom medaljom 1876 g.
- za vrline svoje odlikovat je i
- kraljevskim ordenom
- Takovskog krsta 5 reda 1893 g.
- Umro 11. septembra 1916 god.
- Spomenik podiže mu sin
- Veselin Raković
- i ostala rodbina[2]
Spomenik Petru Čvoroviću (†1920) (Donja Kravarica – Čvorovići)
- Evo groba odmorita dvora
- gde se odmara telo od umora
- Dični Srbin Čestiti domaćin
- PETAR ČVOROVIĆ
- iz D. Kravarice
- rođen 16 feb. 1850. G.
- bivši ratoborac
- srbsko-tursko-javorskog rata
- u 1876, 7 -i - 8. god.
- Bivši kavaljerist
- sa svojim jakaćim konjem.
- A u časti i važenju
- poživi 70 god.
- A umro 20. marta 1920. god.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen podigoše sinovi
- Milan, Borisav i Branisav[2]
Spomenik Mladenu Đekiću (†1926) (Rti – Đekići)
- MLADEN ĐEKIĆ
- koji poživi česno i pošteno
- u vreme svog života.
- Više puta je birat za odbornika
- i porotnika svog sela,
- a kao vojni obveznik stupijoje
- u stari rat turski 1876-7 i 8g.
- kao kavaljer i sa svojim konjom.
- I za ratne vrline odlikovat je
- sa ordenom i diplomom,
- a na žalost svoje rodbine
- umre 19 aprila 1926. G.
- Bog da mu dušu oprosti[2]
Spomenik Janićiju Radosavljeviću (†1928) (Goračići – Kneževići)
- Ovde počiva telo pok
- JANIĆIJA RADOSAVLjEVIĆA
- iz Goračića
- koji kao časan i poštovan građanin
- i ratnik starog turskog rata 1876 i 1877. g.
- Poživi svog života 92 g.
- i umro u 1928. god. 3 juna
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podiže mu
- sna Katarina
- i njegov blagodarni unuk Rajko[2]
Reference
[uredi]- ↑ Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 2,42 2,43 2,44 2,45 2,46 2,47 2,48 2,49 2,50 2,51 2,52 2,53 2,54 2,55 2,56 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Literatura
[uredi]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.