Драгачевски епитафи: Српско-турски ратови (1876-1878)
Драгачевски епитафи: српско-турски ратови (1876-1878) су драгоцена историјска сведочанства преписана са надгробних споменика и крајпуташа подигнутих војницима из Драгачева који су пали у ратовима за независност Србије. Епитафи представљају значајну и обимну грађу за проучавање народа овог краја, његових схватања, историјских збивања и друштвених промена.[1]
Епитафи
[уреди]Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Ој путниче чекни мало,
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати биљег овај,
- реци бог да прости душу
- СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице
- храброг војника друге класе
- Баталијона Драгачевског
- кои је у 42. г. од живота свога
- јуначки борећи се противу турака
- у рату под књазом Миланом IV Обреновићем
- бранећи славу и слободу своје браће срба
- не одступајући испред турске силе
- пред војском Србском
- погинуо на шиљбоку на Борју
- 24. јуна 1876.Г.
- Овај знак подиже му супруга Савка
- и синови Крста и Драгутин са браћом[2]
Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе: краброг: србина
- ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
- воиника: II класе: коие на пазару :
- 24-г иуна: у 1876 : г.
- бранећисе : од : турака погинуо :
- Бог даму душу прости
- Оваи : билег : удариму : ружица : супруга :
- радомир едини син его у 1880. г.[2]
Споменик Борисаву Недељковићу (†1876) (Вирово – Недељковићи)
- Воиник БОРИСАВ
- Знак овај показује краброг воиника
- I класе Баталиона Др :
- БОРИСАВА
- син Милована Недељковића
- који се јуначки боријо са Турцима
- за отечество
- одупирући се сили Турској
- погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара
- у 24 г. живота свог
- по смрти остави сина Петра
- и супругу Радојку
- Бог да га прости
- Спомен П : Јован очув
- Алексије Брат
- и Петар син му[2]
Споменик Божу Раковићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Овај знак показује вјечну успомену поч.
- БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице
- бив. војника друге класе баталијона драгачевског
- којије у 24 Години Младости своје
- борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије
- погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г.
- Бог да му душу прости
- Споменик овај из велике жалости
- подигоше своме једином сину
- Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија
- с коим да се место сина теше[2]
Споменик Савку Милованковићу (†1876) (Крај пута Тијање – Зеоке)
- Овај споменик показује име
- краброг воиника
- I-ве чете Драгачевског батаљона
- САВКА МИЛОВАНКОВИЋА
- из Тијања
- кои погибе на Сувом рту
- 17. јула 1876 год.
- борећи се с Турцима
- за веру и отачаство српско:
- Споменик подиже синовац његов
- Мића Милованковић из Тијања
- Писа Ђорђе В. Митровић[2]
Споменик Танасију Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)
- Овај споменик показује
- ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца
- Бившег воиника народне воиске
- кои Поживи 21.Г.
- А погибе на Ступској чесми
- 20 Јулија 1876. год.
- Оваи споменик подигоше му
- браћа Здравко и Светозар[2]
Споменик Милутину Цветићу (†1876) (Церова – Доње гробље)
- Нека му буде ова реч
- Бог да му душу прости
- Спомен оваи показује
- краброг доброг воиника
- МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове
- кои живи 31. Г. Бив. Кмет
- и после се јуначки борио са Турцима.
- А рањен 21. Јула 1876. г...
- Оваи спомен подиже
- из превелике туге и жалости
- супруга Обренија која са мужем
- поживела 12 година
- и брат му Живан[2]
Споменик Миљку Ћумуровићу (†1876) (Гуча – код цркве)
- Овај биљег Показује тјело почившег
- МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче
- бившег војника
- Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона
- коије у 24. год. живота свог
- јуначки борећисе против турака
- за славу и слободу срба погинуо
- у борби на погледима под Јавором
- 23-г јула 1876 г.
- и бог даму душу прости
- Оваи спомен подигошему браћа
- милош раденко и јеврем[2]
Споменик Кости Костатиновићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)
- Овај биљег показује тјело покојног
- КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче
- бивши воиник II класе Трнавског баталијона
- кои у 36 години свога живота
- јуначки борећи се против турака
- за славу и слободу Срба
- у борби на Соколовици код Пазара
- погинуо... јулија 1876 г...[2]
Споменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)
- Приђи ближе мили Српски Роде
- те прочитај спомен овај
- ја одок с овог света млад
- МИЛАН
- син василија Марковића
- из Властељица
- који у 25. год живота свога
- разболек се у Јавору,
- одок кући па се преставих
- 12ог Августа 1876.Г.
- Код куће оста ми мајка
- тужна кукајући
- и жалосни отац уздисајући.
- Збогом Отац збогом Мати
- немојте се ви бринути
- ја ћу молити Вишњег Творца
- да утјеши тебе Оца
- да поживи вамилију.
- Фала Вама мили родитељи
- који сте ме чесног учинили.
- Куда год сам по свету одио
- свуда сам увек поштен био.
- Вала тебе Мајко мила
- ти си мене одранила
- и у војску одпремила[2]
Споменик Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)
- Приђи ближе
- мили србски роде,
- а куда иташ
- постоји мало овде
- да разумеш; спомен, оваи
- кои показује војника
- I-вог Баталиона 4-те, чете
- НЕНАДА
- сина Илие Плазине
- из губереваца
- коие за владе
- књаза Милана Обреновића V-ог
- 12 августа 1876 г.
- у рату погинуо.
- И бог да му душу прости
- Оваи спомен подигоше му
- братучед Димитрије
- и супруга Станика[2]
Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичићи)
- Ој војници и путници
- погледајте с пута роде
- и читајте подпис овде
- што ћеш стати и читати
- не пожали труда свога
- но споменте брата свога
- и реците бог да прости брат
- МИЛАНА РУЖИЧИЋА
- житеља горачког
- и војника II класе народње војске
- Трнавског баталијона
- поживи 40 г.
- а... августа у 1876 г.
- погибе на Пазару
- бранећи себе и славу отечества
- од турске силе...[2]
Споменик Алекси Мрдаковићу (†1876) (Граб – крај школе)
- Овое спомен
- АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ
- из Рогаче I класе десетару
- драгачевског баталиона
- коие крабро борећисе против Турака
- за славу и слободу србског народа
- 22. августа 1876. Г:
- на Чемерници погинуо
- у 31. години свог живота.
- Бог даму душу прости
- Оваи му спомен подиже
- стараоц Вељко Јелуша
- и насљедница Наталија[2]
Споменик Милоју Василићу (†1876) (Доња Краварица – Милекићи)
- Овај билег показује од истока
- краброг воини[ка]
- МИЛОЈА ВАСИЛИЋА
- Главног домаћина села доње краварице
- кои поживи 35 Г.
- а јуначки погинуо на мегдану
- код јавора борећи се са Турцима
- 26 август. у 1876. Г.
- Писа и реза филип павловић из табановића[2]
Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевићи)
- Овај знак показује краброг Србина
- ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића
- ковача и војника II класе Народне војске
- кои поживи 40 г.
- а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го.
- Бог да му душу прости
- Оваи билег споменуше му
- Аксентије и Миливоје синови[2]
Споменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878) (Лапидаријум у Гучи)
- Овај спомен показује лице
- са севера краброг војника
- МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ
- села Краварице
- који 36.Г:
- А погинуо 28. августа 1876. Г:
- код Шиљеговца
- борећи се са Турцима
- Овај споменик подиже му
- син Милосав и синовац Милутин.
- Оваи спомен показује од иуга
- лице краброг војника
- МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ
- из Краварице
- поживио 34 год.
- а умре 16 августа 1878.
- Оваи спомен подиже му
- супруга Милосава и син Милутин[2]
Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке – Лазовићи)
- Споменик
- ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ
- из Села Лука
- бив: храброг војника прве класе
- баталијона Драгачевског
- Који је у 32 Год. живота свог
- за отаџбину славу и слободу
- Браће своје Срба
- борећи се против турака
- погинуо у битци на Шиљеговцу
- округ Алексиначки
- 15. Сеп. 1876. Г.
- Овај знак подижему
- ожалошћена мати Пауна
- Написо Мијаило Поповић из Свештице
- под управљањем стараоца Его
- Андрије Коџопеље[2]
Споменик Стевану Драмлићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)
- Овде почива раб
- СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче
- Поживи 30. Г.
- а бивши воиник II класе
- коије борећисе са турцима
- и од турске пушке рањен
- у десну руку 18. августа 1876. Год
- а умро 20 тог септембра
- И Бог да му душу прости
- Овај биљег подиже његова
- ожалошћена мајка Марица
- и син његов Михаило[2]
Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)
- Овај споменик показује почившег
- НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче
- бив. воиник I-ве кла[се]
- десетар Трнавског баталијона
- које у 40 год. живота свог
- храбро борећи се у рату против турака
- за славу и отечество српско
- под владом књаза Милана М. Обреновића
- а погинуо у битци на Радојевцу
- 6-ог октомбра у 1876 Г.
- И бог да му душу прости[2]
Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показује
- ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
- из Горачића
- војник I класе народње војске,
- трнавског Баталиона
- кои поживи 28 год.
- а на шиљеговцу
- 6 октомбра 1876 Г.
- за отачество бранећисе
- од турака погибе
- Бог да му душу прости[2]
Споменик Кости Милетићу (†1876) (Котража – Прљуша)
- Овај споменик показује тјело поч.
- КОСТЕ МИЛЕТИЋА
- из овог села Котраже,
- бившег војника друге класе
- треће Чете Баталиона драгачевског
- коије у 47. год живота свог
- храбро борећи се против турака
- за слободу Србије
- по владањем Књаза
- Милана IV Обреновића
- погинуо на Битци Стенику
- 14. окто = 1876. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигошему
- његова супруга ЈАКОВА
- и посинак вељко јанковић[2]
Споменик Луки Лазовићу (†1876) (Лазовића брдо – крај пута)
- То ест человек
- Оваи знак показуе име
- ЛУКА ЛАЗОВИЋ
- бившег воиника II чете I класе
- драгачевск. Баталиона
- кои поживи 22. г :
- а погибе на шиљеговцима
- октобр. 1876-г
- борећи се с турцима
- за веру и отечество Србско...
- Оваи спомен подижему брат јовица
- и мајка неранџа[2]
Споменик Миловану Ненадићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Оваи Биљег Показује
- Пред Собом Сарањено Тело
- Почившег
- МИЛОВАНА НЕНАДИЋА
- из Трешњевице
- Краброг Воиника
- Прве Класе Баталијона Драгачевског
- Кои Поживи 24. Г.
- умре 6. Деценбра 1876. г.
- Смрт му била од Ране
- добивене у Рату на Боином Пољу
- Оваи спомен подигошему Браћа његова[2]
Споменик Илији Јасиковићу (†1876) (Крај пута Доња Краварица-Вирово)
- Овај споменик, показује, име,
- нашег, доброг, брата, упокојеног
- ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА
- рођен, 1841 го: од оца Милана
- и мајке Станике Јасиковића,
- из Д. Краварице бив:
- Поручник, Артиљериски у Београду
- а 1876 го: у српском турском рату,
- за Славу и Слободу, своје браће срба:
- Погибе, од Турског, топа код вели; Извора,
- округ Зајечарски,
- и сарањен а жалос
- у цвету живота свог.
- Бог да му душу опрости.
- Овај споменик сподигоше му
- брат и синовац Миленко, Љубо
- и Микаило Јасиковић[2]
Споменик Милошу Милојевићу (†1877) (Миросаљци – Горње гробље)
- Знак Оваи показује
- краброг воиника I класе
- МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА
- коисе јуначки са турцима
- борио за отечество
- При Кнезу Милану Обреновићу
- Поживи 24. Г.
- а погибе. од турске пушке
- на Самокову 5. јануара 1877. Г.
- И овде тиело донешено
- и сарањено поред оца Петра Мил.[2]
Споменик Ранку Илићу (†1876) (Граб – Илићи)
- Напред код овог споменика
- постоји тело господина
- РАНКА ИЛИЋА из села Граба.
- Поживио 30 г.
- на Брњици у рату с Турцима
- ранисе 6. августа 1876 год.
- и од рана 9. марта 1877 год. умро.
- Његова светлост Књаз српски
- Милан Обреновић III
- за храброст јуначку
- даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г.
- Сребрном Колајном Н. 17456.
- Споменик подиже отац Милан Илић[2]
Споменик Драгићу Чикиризу (†1877) (Гуча – код цркве)
- Овое споменик
- ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију
- бившег Храброг воиника
- I-ве класе III чете баталиона драгачевског
- којие у 21 год. Живота
- у најлепшем цвету младости своие
- јуначки борећисе против турака
- за славу и слободу Срба погинуо у рату...
- 12 Септембра 1877 год.
- Бог даму душу прости[2]
Споменик Ранку Боровићу (†1878) (Лиса – Вратоње)
- Овај биљег показује тело почив
- РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе
- којие у 21-ој год:
- Живота свог храбро борећисе у рату
- погинуо на соколовини од турака
- 1 Јануара 1878. г.
- Бог даму душу прости
- Свом једином незаборављеном сину
- знак овај подигоше ожалошћени
- родитељи Спасое и Стојка[2]
Споменик Милићу Анђелићу (†1878) (Гуча – Анђелићи)
- Овај биљег показује тјело покој
- МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче
- бившег војника друге класе друге чете
- драгачевског баталиона
- коие у 48: год: живота свог
- храбро борећи се у рату против турака
- за славу и слободу народа Српског
- погинуо у битки на Соколовици код Пазара:
- 1. јануара у 1878: години
- и Бог даму душу прости
- Овај знак братске љубави
- подижему његов брат ЛАЗАР
- и синовац ранисав
- Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице
- А изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже[2]
Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоње)
- Овај биљег показуе тијело
- МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића
- бивш. војник II класе Драгачевског баталијона
- коије у 38-ој год. живота свог
- храбро борећи се у рату против Турака
- за славу и слободу народа Српског
- погинуо у битци на Соколовици
- јануара 1878. год...[2]
Споменик Пауну Марковићу (†1878) (Лапидаријум у Гучи)
- Оваи биљег показује тјело
- покојног Срба
- ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче
- бившег воиника I класе II-ге чете
- Драгачевског баталиона
- које у 25 Год. живота свог
- крабро борећисе у рату против турака
- за славу и слободу народа србског
- погинуо у битци на самокову
- 22 јануара 1878 Г.
- Он је сарањен...[2]
Споменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона-Ћерана)
- О путниче постој мало
- не жали труда свог
- што ћеш стати и прочитати
- овај биљег који показује тјело почив:
- МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца
- који је крабро борећи се са турцима
- у битци на Самокову рањен...
- па умре код своје куће 9. марта 1878.Г.
- Он је служио у стајаћој војсци
- I баталиону 1 годину и по па...
- Писо Мијаило Поповић из Свештице[2]
Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњићи)
- О мили србски роде
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- овај тужни биљег
- који показује тјело поч.
- ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића
- бивши војник и десет. I класе
- трнавског баталиона
- кои је у 37 год. живота свог
- храбро борећисе против Турака
- за славу и слободу народа српског
- под владом књаза
- Милана М. Обреновића
- погинуо у битци на Самокову
- 25 децембра 1878 Г.
- Бог да му душу прости
- Писа Глишо дмитрић из котраже[2]
Споменик Милану Сатарићу (†1878?) (Милатовићи – крај пута)
- Пошто не знам ђе је гроб моме оцу
- зато му овде спомен ударам
- и молим да га сваки прочита
- МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића
- кои часно и поштено поживи 41 Г.
- и учествова у старо турском рату
- 1876 и 7 и 8.г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му удари син
- василије Сатарић из Губереваца
- и унуци Петар Милорад и Милисав[2]
Споменик Јанићију Бежанићу (†1880) (Властељице – Јелав)
- Овде у овом мрачном гробу
- мирно почивају смртни остатци
- Дичног Срба
- ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА
- ратоборца Турског рата, 1876.7 и 8. Године,
- који часно и поштено поживе 42 Год.
- а престави се у вечност
- 9.Маја 1880.Год.
- Бог да му душу прости
- Тек сад јаком стасасмо
- да можемо Вала Богу,
- овај спомен подигнути
- нашем милом родитељу
- за знак Гроба док је Српског рода
- Његови синови Сретен вељко и миленко
- браћа Бежанићи
- 1905. Године[2]
Споменик Добросаву В. Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)
- Биљег овај показује
- Овди Сарањено Тјело почивш.
- ДОБРОСАВА, В: МИЛИЋЕВИЋА
- из овог Села Лисе.
- Бив: Храброг војника I кл: Баталијона Драгачевског
- кои је у 30 Год. Својој
- Борећи се против Турака
- у рату на Радешкову вису
- рањен 17 септембра 1876 Г.
- Он је у 9 болница лечен па би узалуд.
- Фамилија његова и извесно мислећи
- да је погинуо дали су му за живота
- три подушне Даће.
- Позније нађен је у болници Крагујевачкој
- и трудбом своје браће и породице
- донешен је кући својој
- гди је после 7 година живијо
- а љуту рану и олово у себи носио
- и од исте умро 26. априла 1883. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му брат раде
- и Малолетни синчић Радомир[2]
Споменик Јовану Поповићу (†1890) (Тијање)
- Овде код овог
- надгробног споменика
- у мрачном гробу
- мирно почивају
- телесно смртни остатци
- православног Хришћијанина
- ЈОВАНА ПОПОВИЋА
- житеља овог села Тијања
- бившег храброг ратоборца
- у српско турском рату у 1876. 7 и 8. Године
- коије часно и поштено поживео 60. Год.
- а престависе у вјечност 1890. Г.
- Бог да му опрости душу
- Спомен овај подижему
- његов благодарни син Милосав Поповић[2]
Споменик Јанку Стевановићу (†1893) (Горачићи – Сјеничићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе с одмара тело од умора
- срца млада што за правду страда
- ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ
- поштовани грађанин овог села Горачића
- бив. војник у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- који часно поживи 35 год
- а погибе 20 фебруара 1893 год.
- пред судницом општине горачке од војничких пушака.
- Нас 18 жртви паде за владе либералне партије... [2]
Споменик Басарићима - Авраму (†1893) и Јеврему (†1893) (Губеревци – Ћендићи)
- АВРАМ И ЈЕФРЕМ
- погибоше браћа Басарићи
- Шарен спомене ладни камене
- кои сваком срце храбриш
- што овде показујеш место сарањеног
- од 25 година
- АВРАМА БАСАРИЋА
- из Губереваца
- бившег војника сталног кадра
- кои погибе 20 фебруара 1893. год.
- код суднице оп. Горачке
- од браће српске војске
- а на тугу целој фамилији и осталој Србији
- Тек што почесмо радити
- очевину храбрити
- ал покоси нас смртна коса
- не пожали што је роса
- покојног ЈЕВРЕМА БАСАРИЋА
- из Губереваца
- бившег војника сталног кадра
- кои поживи 27 год.
- а погибе 20 фебруара 1893. год.
- код суднице оп. Горачке
- од браће српске војничке трупе
- а на тугу својој фамилији... [2]
Споменик Милићу Јанковићу (†1894) (Властељице – Јелав)
- Ево гроба неизбежног двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- МИЛИЋА ЈАНКОВИЋА
- из села властељица
- бивши војник у сталном кадру.
- Рођен је 26. Априла 1868. Год.
- А престави се у вечност 30.октобра 1894.год.
- на жалост своје родбине и целе околине
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик подиже
- његов поштовани Брат Нићифор Јанковић
- и син Велимир
- и мајка Станица.
- Жалосна му пратња вечном дому[2]
Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци Срба
- МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА
- поштованог грађанина овог села Горачића
- бивши војник
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- поживи 49 год.
- погибе од кајдука 5 јула 1895 год.
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик подигоше његови синови
- Велимир, Владимир, Будимир, Добросав, Станоје и Радоје[2]
Споменик Миловану Давидовићу (†1895) (Гуча – Анђелићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- Дична Срба
- МИЛОВАНА ДАВИДОВИЋА
- поштованог грађанина из Гуче
- и бивши Војник у ратном времену
- који чесно поживи 52.год.
- А престави се у вечност
- 12.новембра 1895.Г.
- Бог да му душу прости
- овај му спомен подигоше његови синови Јоксим и Јован[2]
Споменик Сретену Капларевићу (†1896) (Брезовице – Мајсторовићи)
- Овде почива раб божи
- СРЕТЕН КАПЛАРЕВИЋ
- Поштовани Грађанин Овог Села Брезовица,
- Бив: војник турског рата у 1876 и 7 и 8. год
- Који поживи 49. г.
- А умре 1. фебруара 1896.год.
- Бог даму душу прости
- Овај знак подигоше Синови
- Драгомир, Тикомир и Радомир
- у 1898. год.[2]
Споменик Новици Бешевићу (†1900) (Вича – Мирковац)
- У овом Мрачном Гробу
- Почивају земни остаци
- дична Срба
- НОВИЦУ БЕШЕВИЋА
- Поштованог Грађанина
- и Бившег Кмета Суда Општине вичке
- и Војник ратног времена 1876 и 7 и 8 го.
- кои часно Поживи 65: г.
- А престависе у вечност 22. маја 1900 год.
- Бог даму душу прости
- Овајму надгробни спомен подигоше
- Његови Благодарни синови
- Милош=Миленко и Војислав
- Своме оцу занавек
- за знак гроба
- Док је Српског рода
- 1 јула 1900 Год.[2]
Споменик Јакову Срећковићу (†1900) (Лиса – Комадине)
- Овај споменик показује место
- где је сахрањен
- ЈАКОВ СРЕЋКОВИЋ
- бив ратоборац
- Српско турског Рата 1876 и 7 и 8 Г.
- члан Земљорадничке Задруге
- и одборник из села Лисе
- кои поживи 65.год.
- А умро 14 октомбра 1900 год.
- Овај спомен подигоше му
- његов зет Сретен и кћи Драгиња
- и жена му Стоја[2]
Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазине)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
- из Губереваца
- војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
- Кои честно поживи 53. г.
- А престависе 7 јануара 1901. Год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше
- његови синови Радојко и Мијат[2]
Споменик Обраду Весовићу (†1902) (Кривача – Ђекићи)
- Овде почива Р. Б.
- ОБРАД ВЕСОВИЋ
- из Криваче
- Бивши кмет којије
- учествовао у Српско Турском рату
- где је и рањен
- Поживијо 50 г.
- Умро 1 маја 1902 Г.[2]
Споменик Маријану Луковићу (†1903) (Марковица – Орлова)
- Овде почива
- МАРИЈАН ЛУКОВИЋ
- житељ села Марковице
- бивши храбри ратоборац
- српског-турског рата
- од 1875.год. до 1878. год
- и Бугарскоме 1885. год. и 86. г.
- задобио тешке ране
- бранећи веру
- и отечество своје
- Часно и поштено
- поживео је 75. год.
- А преставио се у вечност
- 29 јуна 1903. год.
- Овај спомен подигоше му
- супруга Христина и ћерка Нада,
- Снаја и зет Светозар из Негришора[2]
Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе с одмара тело од умора
- дична Срба
- ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
- поштованог грађанина из Горачића
- бивши војник у српскотурском рату
- 1876. и 7 и 8 године.
- Поживи 58 год.
- а престависе 1 новембра 1903.год.
- Бог да му душу прости
- Овај му спомен подиже
- његова супруга Цмиљана
- и син Радоица[2]
Споменик Дамјан Броћић (†1908) (Гуча – гробље код школе)
- ДАМЈАН БРОЋИЋ
- син Јоксима и Пауне Броћића:
- одличан Грађанин,
- неуморни радник до последњег часа,
- њежни родитељ своје породице,
- побожни и веран син свете цркве
- коју је уредно посећивао,
- дуго година кмет и Председник оп: Гучке
- Дамјан је био Командир Чачанског ескадрона,
- јуначки ратник у свим ратовима,
- Војнички добротвор због чега је одликован
- и као народни Посланик одликован
- Таковским крстовима IV и V степена
- Рођен 3. окт: 1837.Г.
- А умро 14-нов: 1908. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен сподигоше му синови
- Влајко са браћом[2]
Споменик Петронију Стојковићу (†1910) (Вича – Горњи Брест)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- дична Срба
- ПЕТРОНИЈА СТОЈКОВИЋА
- поштеног грађанина овог села Виче
- трговац марвенокупни
- и четовођа ратног времена 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 80 год.
- а престависе у вечност
- 5 новембра 1910 год.
- Бог даму душу прости
- Овај му спомен подигоше
- његови благодарни синови
- Јоксим и Витомир
- Стојковићи[2]
Споменик Јоју Вулићевићу (†1915) (Милатовићи – Мали гај)
- Овај спомен показује
- на ком месту
- земља сахрањује
- дична срба
- доброг домаћина
- ЈОЈУ ВУЛИЋЕВИЋА
- уваженог грађанина
- и одборника овог села милатовића
- одликованог сребрном медаљом
- у рату с Турцима
- при влади Милана М. Обреновића
- у 1876-[18]78.г.
- а кои часно и поштено
- поживи међу своим грађанима 75.г.
- а престави се у вечнос
- 10 марта 1915.год.
- Бог да му душу прости
- Спомен овај подигоше му
- из поштовања
- његов зет Чедомир Радичевић
- и кћер Неранџа и унук Милорад[2]
Споменик Новици Петровићу (†1915) (Брезовице – Мајсторовићи)
- Овде је сарањено тело
- НОВИЦЕ ПЕТРОВИЋА
- из села Брезовице
- Ратник из ратова 1875 и [18]77. год.
- који часно поживи 69 год. и
- Пророковао је Европски рат.
- А умро је 13ог октомбра 1915.год.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му
- његов син Радоица, жена Мијола
- и пасторак Радисав.
- А са трудом и са трошком
- Илије М. Ракићевића
- у исплату земље код Глога
- у 1926.Г. [2]
Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковићи)
- Овде је сарањен
- МИЛАН РАКОВИЋ
- из Горачића
- поживи 75 г.
- у време свог живота бијо првак
- кметовао је више пута
- и као ратник одликоват је
- ратном медаљом 1876 г.
- за врлине своје одликоват је и
- краљевским орденом
- Таковског крста 5 реда 1893 г.
- Умро 11. септембра 1916 год.
- Споменик подиже му син
- Веселин Раковић
- и остала родбина[2]
Споменик Петру Чворовићу (†1920) (Доња Краварица – Чворовићи)
- Ево гроба одморита двора
- где се одмара тело од умора
- Дични Србин Честити домаћин
- ПЕТАР ЧВОРОВИЋ
- из Д. Краварице
- рођен 16 феб. 1850. Г.
- бивши ратоборац
- србско-турско-јаворског рата
- у 1876, 7 -и - 8. год.
- Бивши каваљерист
- са својим јакаћим коњем.
- А у части и важењу
- поживи 70 год.
- А умро 20. марта 1920. год.
- Бог да му душу прости
- Спомен подигоше синови
- Милан, Борисав и Бранисав[2]
Споменик Младену Ђекићу (†1926) (Рти – Ђекићи)
- МЛАДЕН ЂЕКИЋ
- који поживи чесно и поштено
- у време свог живота.
- Више пута је бират за одборника
- и поротника свог села,
- а као војни обвезник ступијоје
- у стари рат турски 1876-7 и 8г.
- као каваљер и са својим коњом.
- И за ратне врлине одликоват је
- са орденом и дипломом,
- а на жалост своје родбине
- умре 19 априла 1926. Г.
- Бог да му душу опрости[2]
Споменик Јанићију Радосављевићу (†1928) (Горачићи – Кнежевићи)
- Овде почива тело пок
- ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
- из Горачића
- који као часан и поштован грађанин
- и ратник старог турског рата 1876 и 1877. г.
- Поживи свог живота 92 г.
- и умро у 1928. год. 3 јуна
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подиже му
- сна Катарина
- и његов благодарни унук Рајко[2]
Референце
[уреди]- ↑ Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 2,42 2,43 2,44 2,45 2,46 2,47 2,48 2,49 2,50 2,51 2,52 2,53 2,54 2,55 2,56 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература
[уреди]- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.