Danica Popović

Danica Popović (15. maj 1957) je srpski ekonomista i profesor univerziteta.

Citati

„U Srbiji su reforme prekinute još krajem 2002, a trenutno svi relevantni političari sve više se zalažu za 'naš put u Evropu'. Tako nešto, nažalost, ne postoji. Postoji samo 'njihov', 'evropski' put. Samo oni definišu pravila igre, a mi treba da ih primenimo.”

„Srbija ima dva dela [spoljnog] duga, privatni – koji je veliki, i državni – koji je mali i koji držimo pod kontrolom. Privatni deo duga je vrlo zdrav i zasnovan je na [prekograničnim] kreditima koje su ljudi [privrednici] uzeli u stranim zemljama, zato što su ovde kamatne stope ogromne. Bilo koji normalni privrednik bi se zadužio u inostranstvu po nižoj kamatnoj stopi. U pitanju su zdravi krediti, jer su pokriveni hipotekom.”

„Lekovi u Srbiji jeftiniji su nego bilo gde u regionu – samo ih nema. [...] I što ti je konkurencija. Čim se narod zagrejao za jeftinije lekove koje nudi SPS, Ministarstvo energetike (SNS) najavilo je pojeftinjenje struje. [...] Dok policija selektivno hapsi, kako se i valja, čašćavanje je najavio i treći stub vlade u liku ministra Dinkića (URS), iz pepela podižući posrnulu fabriku "Goša" - koja će od sada prodavati svoje vagone srpskoj železnici, inače, najvećem srpskom gubitašu sa kumuliranim minusom od preko milijardu evra! [...] I tako se polako kristališe, da kažem, mantra nove vlade: Žute hapsimo – narod častimo!”

„Narod nije glup. Svom snagom i u punoj brzini potpisuje pristupnice za članstvo u SNS-u, dok partijska statistika otkucava: dvesta na dan, trista na dan, hiljadu novih članova na dan... Ova pojava ima i ime, tj. dijagnozu – u pitanju je špekulativni mehur. Špekulativan je zato što svi učesnici očekuju da ostvare nekakvu dobit. Mehurom ga nazivamo stoga što nastavlja da raste – dok ne pukne.”

„Kada proživite ono što su građani Srbije proživeli, zaista nikakvi naučni argumenti ne pomažu. Gledali su svojim očima... i sve im je jasno. Privatizacija, to je nameštena pljačka. I gotovo. Zbog čega je to tako? Zato što je tako zaista i bilo. To je kao da vas neko ubedi da idete na operaciju, kad ono, tamo vade organe i prodaju u inostranstvo. Kako sad ubediti ljude da je hirurgija spas, to je zaista veliko pitanje.”