Bil Klinton

Bil Klinton

Bil Klinton, američki 42. predsednik. Poznat je po seksualnoj aferi s Monikom Levinski.

Citati

„ U „hladnom ratu“ izvojevali smo pobedu. Sad je naš zadatak da se izborimo za mir. ”

„ Moji sugrađani Amerikanci, danas su se naše oružane snage pridružile našim NATO saveznicima u vazdušnim napadima na srpske snage odgovorne za brutalnost na Kosovu. Postupili smo odlučno iz nekoliko razloga.

Delujemo da zaštitimo hiljade nevinih ljudi na Kosovu od rastuće vojne ofanzive. Delujemo da sprečimo širi rat, da uklonimo bure baruta u srcu Evrope, koje je već dva puta eksplodiralo u ovom veku sa katastrofalnim rezultatima. Delujemo tako da budemo ujedinjeni sa našim saveznicima za mir.

Delujući sada, mi podržavamo naše vrednosti, štitimo svoje interese i unapređujemo stvar mira.

Večeras želim da razgovaram sa vama o tragediji na Kosovu i o tome zašto je Americi važno da radimo sa našim saveznicima da je okončamo. Prvo, dozvolite mi da objasnim na šta mi odgovaramo.

Kosovo je pokrajina Srbije, u sredini jugoistočne Evrope i oko 260 milja istočno od Italije. To je manje od udaljenosti između Vašingtona i Njujorka i samo oko 70 milja severno od Grčke. Njeni ljudi su uglavnom etnički Albanci i uglavnom muslimani.

1989. godine, lider Srbije Slobodan Milošević, isti onaj vođa koji je započeo ratove u Bosni i Hrvatskoj, a krenuo protiv Slovenije u poslednjoj deceniji, oduzeo je Kosovu ustavnu autonomiju koju je narod uživao, uskrativši im tako pravo da govore svojim jezikom, upravljaju svojim škole, oblikuju njihov svakodnevni život. Kosovci su se godinama borili da povrate svoja prava. Kada je predsednik Milošević poslao svoje trupe i policiju da ih razbiju, borba je postala nasilna.

Prošle jeseni, naša diplomatija, podržana pretnjom silom iz naše NATO alijanse, zaustavila je na neko vreme borbe i spasila desetine hiljada ljudi od smrzavanja i gladi u brdima gde su pobegli da spasu svoje živote. I prošlog meseca, sa našim saveznicima i Rusijom, predložili smo mirovni sporazum da se borbe zauvek okončaju. Kosovski lideri potpisali su taj sporazum prošle nedelje.

Iako im to ne daje sve što žele, iako se njihov narod i dalje divlja, uvideli su da je pravedan mir bolji od dugog i nepobedivog rata.

Srpski lideri su, s druge strane, odbili čak ni da razgovaraju o ključnim elementima mirovnog sporazuma. Dok su Kosovari govorili da miru, Srbija je stacionirala 40.000 vojnika na Kosovu i oko njega u pripremi za veliku ofanzivu i jasno kršeći obaveze koje su preuzele.

Sada su počeli da se kreću od sela do sela, granatiraju civile i pale im kuće. Videli smo nevine ljude kako odvode iz svojih domova, teraju da kleknu u prašini i prskaju mecima. Kosovski muškarci izvučeni iz porodica, očevi i sinovi zajedno, postrojeni i hladnokrvno streljani. Ovo nije rat u tradicionalnom smislu. To je napad tenkova i artiljerije na mahom bespomoćan narod, čije su vođe već pristale na mir.

Okončanje ove tragedije je moralni imperativ. To je takođe važno za američke nacionalne interese. Pogledajte ovu mapu. Kosovo je malo mesto, ali se nalazi na glavnoj liniji rascepa između Evrope, Azije i Bliskog istoka, na mestu susreta islama i zapadnih i pravoslavnih grana hrišćanstva.

Na jugu su naši saveznici, Grčka i Turska. Na severu, naši novi demokratski saveznici u srednjoj Evropi. A širom Kosova postoje i druge male zemlje, koje se bore sa sopstvenim ekonomskim i političkim izazovima, zemlje koje bi mogao da sruši veliki novi talas izbeglica sa Kosova.

Svi sastojci za veliki rat su tu. Drevne tuge, demokratije koje se bore iu centru svega, diktator u Srbiji koji ništa nije uradio od završetka Hladnog rata, već pokreće nove ratove i doliva benzin na vatru etničke i verske podele.

Sarajevo, glavni grad susjedne Bosne, je mjesto gdje je počeo Prvi svjetski rat. Drugi svetski rat i Holokaust zahvatili su ovaj region. U oba rata Evropa je sporo prepoznavala opasnosti, a Sjedinjene Države su čekale još duže da uđu u sukobe. Zamislite samo da su tadašnji lideri postupili dovoljno mudro i rano, koliko bi života moglo biti spaseno? Koliko Amerikanaca ne bi moralo da umre?

Neke od istih lekcija smo naučili u Bosni prije samo nekoliko godina. Ni svet nije reagovao dovoljno rano da zaustavi taj rat. I ne zaboravimo šta se desilo. Nevini ljudi strpani u koncentracione logore, deca ubijena snajperistima na putu do škole, fudbalski tereni i parkovi pretvoreni u groblja. Četvrt miliona ljudi je ubijeno, ne zbog nečega što su uradili, već zbog toga ko su bili. Dva miliona Bosanaca su postali izbeglice.

Ovo je bio genocid u srcu Evrope, ne 1945. nego 1995. Ne u nekoj zrnatoj kinolozi iz vremena naših roditelja i deda, već u naše vreme, testirajući našu humanost i našu odlučnost.

U to vrijeme mnogi su vjerovali da se ništa ne može učiniti da se prekine krvoproliće u Bosni. Rekli su: „Pa, takvi su ti ljudi na Balkanu“. Ali kada smo se mi i naši saveznici udružili sa hrabrim Bosancima da se suprotstavimo agresorima, pomogli smo da se rat okonča. Saznali smo da na Balkanu nečinjenje pred brutalnošću jednostavno poziva na brutalnost. Ali čvrstina može zaustaviti vojske i spasiti živote.

Tu lekciju moramo primeniti na Kosovu, pre nego što se ono što se desilo u Bosni i tamo desi.

U poslednjih nekoliko meseci učinili smo sve što smo mogli da mirno rešimo ovaj problem. Sekretarka Olbrajtova je neumorno radila na dogovoru koji je postignut u pregovorima. Gospodin Milošević je to odbio.

U nedelju sam poslao ambasadora Dika Holbruka u Srbiju da mu ponovo jasno stavi do znanja u ime Sjedinjenih Država i naših NATO saveznika da mora da poštuje svoje obaveze i da prekine represiju ili da se suoči sa vojnom akcijom. Opet je odbio.

Danas smo se mi i naših 18 NATO saveznika složili da uradimo ono što smo rekli da ćemo učiniti, ono što moramo učiniti da obnovimo mir. Naša misija je jasna – da pokažemo ozbiljnost namere NATO-a tako da srpski lideri shvate imperativ promene kursa, da odvrate još krvaviju ofanzivu na nedužne civile na Kosovu i, ako je potrebno, da ozbiljno oštete kapacitet srpske vojske da nanese štetu narod Kosova.

Ukratko, ako predsednik Milošević neće da sklopi mir, ograničićemo njegovu sposobnost da vodi rat.

Sada želim da vam bude jasno, postoje rizici u ovoj vojnoj akciji -- rizik za naše pilote i ljude na zemlji. PVO Srbije je jaka. Mogla bi da odluči da intenzivira napad na Kosovo, ili da pokuša da naudi nama ili našim saveznicima negde drugde. Ako jeste, mi ćemo dati snažan odgovor.

Nadajmo se da će gospodin Milošević shvatiti da je njegov sadašnji kurs samodestruktivan i neodrživ. Ako on odluči da prihvati mirovni sporazum i demilitarizuje Kosovo, NATO je pristao da pomogne u njegovoj primeni mirovnim snagama.

Ako NATO bude pozvan na to, naše trupe bi trebalo da učestvuju u toj misiji očuvanja mira, ali ja ne nameravam da stavim naše trupe na Kosovo da ratuju.

Da li naši interesi na Kosovu opravdavaju opasnosti po naše oružane snage? Dugo sam razmišljao o tom pitanju. Uveren sam da su opasnosti od delovanja daleko veće od opasnosti od nedelovanja -- opasnog po bespomoćne ljude i po naše nacionalne interese.

Ako bismo mi i naši saveznici dozvolili da se ovaj rat nastavi bez odgovora, predsednik Milošević bi naše oklevanje pročitao kao dozvolu za ubijanje. Bilo bi mnogo masakra, desetina hiljada izbeglica, žrtava koje bi vapile za osvetom. Upravo sada, naša čvrstina je jedina nada za narod Kosova da može da živi u svojoj zemlji, a da ne mora da se plaši za svoje živote.

Zapamtite, tražili smo od njih da prihvate mir i oni su to učinili. Zamolili smo ih da obećaju da će položiti oružje i oni su pristali. Obećali smo da ćemo ih mi, Sjedinjene Države i ostalih 18 zemalja NATO-a držati ako postupe pravu stvar. Ne možemo ih sada izneveriti.

Zamislite šta bi se desilo kada bismo mi i naši saveznici umesto toga odlučili da pogledamo na drugu stranu pošto su ovi ljudi masakrirani na pragu NATO-a. To bi diskreditovalo NATO, kamen temeljac na kome počiva naša bezbednost već 50 godina.

Takođe moramo zapamtiti da je ovo sukob bez prirodnih nacionalnih granica. Dozvolite mi da vas zamolim da ponovo pogledate kartu. Crvene tačke su gradovi koje su Srbi napali. Strelice pokazuju kretanje izbeglica na sever, istok i jug. Već sada ovaj pokret ugrožava mladu demokratiju u Makedoniji, koja ima svoju albansku i tursku manjinu.

Srpske snage su već izvršile napade na Albaniju iz kojih su Kosovari crpeli podršku. Albanija ima grčku manjinu. Neka vatra gori ovde u ovom kraju, a plamen će se širiti.

Na kraju, ključni saveznici SAD bi mogli biti uvučeni u širi sukob - rat sa kojim bismo kasnije bili primorani da se suočimo, samo uz daleko veći rizik i veću cenu.

Imam odgovornost kao predsednik da se bavim ovakvim problemima pre nego što oni trajno naškode našim nacionalnim interesima. Amerika ima odgovornost da stane uz naše saveznike kada pokušavaju da spasu nevine živote i sačuvaju mir, slobodu i stabilnost u Evropi. To je ono što mi radimo na Kosovu.

Ako smo nešto naučili od veka koji se bliži kraju, to je da ako Amerika želi da bude prosperitetna i bezbedna, potrebna nam je Evropa koja je prosperitetna, sigurna, nepodeljena i slobodna.

Potrebna nam je Evropa koja se okuplja, a ne raspada. Evropa koja deli naše vrednosti i deli teret liderstva. To je temelj od koga će zavisiti bezbednost naše dece. Zato sam podržao političko i ekonomsko ujedinjenje Evrope. Zato smo Poljsku, Mađarsku i Češku uveli u NATO i redefinisali njegovu misiju. I posegnuo za Rusijom i Ukrajinom za nova partnerstva.

Šta su sada izazovi toj viziji mirne, bezbedne, ujedinjene, stabilne Evrope? Izazov jačanja partnerstva sa demokratskom Rusijom, koja je uprkos našim neslaganjima, konstruktivan partner u radu na izgradnji mira. Izazov rešavanja tenzija između Grčke i Turske i izgradnje mostova sa islamskim svetom.

I konačno, izazov okončanja nestabilnosti na Balkanu, tako da se ovi gorki, etnički problemi u Evropi rešavaju silom argumenata, a ne silom bombi. Tako da buduće generacije Amerikanaca ne moraju da prelaze Atlantik da bi vodile još jedan užasan rat. To je izazov sa kojim se mi i naši saveznici suočavamo na Kosovu.

Zato smo sada reagovali -- jer nam je stalo da spasemo nevine živote, jer imamo interes da izbegnemo još okrutniji i skuplji rat i zato što je našoj deci potrebna i zaslužuju mirnu, stabilnu, slobodnu Evropu.

Naše misli i molitve večeras moraju biti sa muškarcima i ženama iz naših oružanih snaga, koji preduzimaju ovu misiju zarad naših vrednosti i budućnosti naše dece.

Neka ih Bog blagoslovi, i neka Bog blagoslovi Ameriku.

”