Pređi na sadržaj

Atila

Izvor: Викицитат

Atila (406 — 453), takođe poznat kao Atila Hunski ili Bič Božji, je bio kralj Huna od 434. godine pa do svoje smrti.

Citati[uredi]

„Jer koja se tvrđava, koji grad, na širokom prostoru rimskog carstva, može nadati postojanju, bezbednom i neosvojivom, ako nam je zadovoljstvo da bude izbrisan sa zemlje?”


„Evo stojite, nakon što ste osvojili moćne nacije i pokorili svet. Zato mislim da je glupo da vas podstičem rečima, kao da ste ljudi koji nisu dokazani na delu. Neka tome pribegne novi vođa ili nesuđena vojska. Nije u redu da ja kažem bilo šta uobičajeno, niti treba da slušate. Jer šta je rat osim vašeg uobičajenog običaja? Ili šta je slađe za hrabrog nego da se svojom rukom osveti? Prirodno je pravo da osvetom prepuni dušu. Hajde onda da napadnemo neprijatelja žudno; jer su oni uvek hrabriji koji vrše napad. Prezirite ovaj savez neskladnih rasa! Braniti se savezom je dokaz kukavičluka. Vidite, čak i pre našeg napada oni su zahvaćeni terorom. Oni traže visine, osvajaju brda i, prekasno se kaju, traže zaštitu od bitke na otvorenim poljima. Znate koliko je rimski napad mala stvar. Dok se još skupljaju u red i formiraju u jedan red sa zaključanim štitovima, proverava ih, neću reći prva rana, već čak i prašina borbe. Zatim u borbu čvrstih srca, kao što je vaš običaj. Prezirite njihovu borbenu liniju. Napadni Alane, porazi Vizigote! Tražite brzu pobedu na tom mestu gde besni bitka. Jer kada se tetive preseku, udovi se ubrzo opuštaju, niti telo može da stoji kada ste oduzeli kosti. Neka vaša hrabrost poraste i vaš sopstveni bes izbije! Sada pokažite svoje lukavstvo, Huni, sada svoja dela oružja! Neka ranjenik traži zauzvrat smrt svog neprijatelja; neka se neranjeni uživaju u klanju neprijatelja. Nijedno koplje neće nauditi onima koji su sigurni da će živeti; a one koji će sigurno umrijeti Sudbina sustiže i u miru. I konačno, zašto je sreća učinila da Hune pobede nad tolikim narodima, osim ako ih nije pripremila za radost ovog sukoba. Kome je našim seljacima bio otkriven put kroz Meotsku močvaru, za tolike vekove zatvorena tajna? Štaviše, ko je naterao naoružane ljude da vam popuste, kada ste još bili nenaoružani? Čak i masa saveznih nacija nije mogla da izdrži pogled na Hune. Ne varam se po pitanju;--evo polja koje su nam tolike pobede obećavale. Baciću prvo koplje na neprijatelja. Ako neko može da miruje dok se Atila bori, on je mrtav čovek.”