Атила

Атила (406 — 453), такође познат као Атила Хунски или Бич Божји, је био краљ Хуна од 434. године па до своје смрти.

Цитати

„Јер која се тврђава, који град, на широком простору римског царства, може надати постојању, безбедном и неосвојивом, ако нам је задовољство да буде избрисан са земље?”

„Ево стојите, након што сте освојили моћне нације и покорили свет. Зато мислим да је глупо да вас подстичем речима, као да сте људи који нису доказани на делу. Нека томе прибегне нови вођа или несуђена војска. Није у реду да ја кажем било шта уобичајено, нити треба да слушате. Јер шта је рат осим вашег уобичајеног обичаја? Или шта је слађе за храброг него да се својом руком освети? Природно је право да осветом препуни душу. Хајде онда да нападнемо непријатеља жудно; јер су они увек храбрији који врше напад. Презирите овај савез нескладних раса! Бранити се савезом је доказ кукавичлука. Видите, чак и пре нашег напада они су захваћени терором. Они траже висине, освајају брда и, прекасно се кају, траже заштиту од битке на отвореним пољима. Знате колико је римски напад мала ствар. Док се још скупљају у ред и формирају у један ред са закључаним штитовима, проверава их, нећу рећи прва рана, већ чак и прашина борбе. Затим у борбу чврстих срца, као што је ваш обичај. Презирите њихову борбену линију. Нападни Алане, порази Визиготе! Тражите брзу победу на том месту где бесни битка. Јер када се тетиве пресеку, удови се убрзо опуштају, нити тело може да стоји када сте одузели кости. Нека ваша храброст порасте и ваш сопствени бес избије! Сада покажите своје лукавство, Хуни, сада своја дела оружја! Нека рањеник тражи заузврат смрт свог непријатеља; нека се нерањени уживају у клању непријатеља. Ниједно копље неће наудити онима који су сигурни да ће живети; а оне који ће сигурно умријети Судбина сустиже и у миру. И коначно, зашто је срећа учинила да Хуне победе над толиким народима, осим ако их није припремила за радост овог сукоба. Коме је нашим сељацима био откривен пут кроз Меотску мочвару, за толике векове затворена тајна? Штавише, ко је натерао наоружане људе да вам попусте, када сте још били ненаоружани? Чак и маса савезних нација није могла да издржи поглед на Хуне. Не варам се по питању;--ево поља које су нам толике победе обећавале. Бацићу прво копље на непријатеља. Ако неко може да мирује док се Атила бори, он је мртав човек.”