Džidu Krišnamurti

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu
  • „Prijatelji, ne brinite sebe pitanjem o tome ko sam ja; nikada nećete znati. Ja ne želim da prihvatite bilo šta što kažem. Ja ne želim ništa od vas; ne želim popularnost; ne želim vaše laskanje, vaše sledbeništvo. Zato što sam u ljubavi sa životom, ja ne želim ništa. Ova pitanja nisu od prevelikog značaja; značajna je činjenica da se vi pokoravate i dopuštate da vaš sud bude izopačen zbog autoriteta. Vaš sud, vaš um, vaš život bivaju izopačeni od stvari koje nemaju vrednosti, i u tome leži tuga.” (Rani govori, 1930)
  • „Ti si svet.”
  • „Tišina je teška i naporna, nije se igrati s tim. To nije nešto što možeš iskusiti čitajući knjigu, ili slušajući priču, ili sedeći zajedno, ili povlačeći se u šumu ili manastir. Plašim se da vam nijedna od ovih stvari neće doneti ništa nalik tišini. Ova tišina zahteva silan psihološki rad. Morate biti goruće svesni vašeg snobizma, svesni vaših strahova, vaših strepnji, vašeg osećaja krivice. I kada umrete za sve to, iz tog umiranja dolazi lepota tišine” (London, 1962).
  • „Da li ste videli vaše mišljenje? Ja sam video ona kola što prolaze, plava kola. Mogu li videti svoje mišljenje na isti način, dok prelazi s jedne stvari na drugu? Ako to može, otkrijte može li se okončati. Umesto da bude duga nit, pokidajte je, vidite šta se zbiva. Možete li slomiti misao i reći „dobro, sad je dosta, stvarno je dosta“ i jednostavno okončati tu misao i videti šta se dešava dok sledeća misao čeka. Pre nego sledeća misao ponikne, motrite. U tom proredu, u tom međuvremenu, šta se zbiva?” (Brockwood, 1975)
  • „Sobom morate poreći sebe.”
  • „Držim da je istina besputna zemlja, kojoj ne možete prići nikojim putem, ni jednom religijom, ni jednom sektom. To je moja tačka gledištva, kojoj sam potpuno i bezuslovno dosledan. Istina, budući neograničena, neuslovljena, nepristupačna ni jednim postojećim putem, ne može biti organizovana; niti ijedna organizacija treba biti osnovana da vodi ili prisiljava ljude uz bilo koji poseban put. Ako to shvatite, tada ćete uvideti kako je nemoguće organizovati veru. Vera je čisto lična stvar, i ne trebate i ne smete je organizovati. Ako to učinite, postaje mrtva, kristalizovana. Postaje verovanje, sekta, religija, koja se izlaže drugima. To je ono što svi širom sveta pokušavaju da učine. ... Istinu ne možete spustiti dole, radije pojedinci moraju učiniti napor da je dostignu. Ne možete spustiti planinski vrh u dolinu.” (Iz govora uoči raspuštanja Reda zvezde Istoka, 2. avgust 1929)
  • „Recimo da sam ja nasilan, kao što je većina ljudi. Ja sam nasilan, i shvatam da sam nasilan. Šta se dešava? Moja trenutna reakcija je da nešto moram učiniti protiv toga, zar ne? Kažem da moram postati nenasilan. To je ono što nam svaki verski učitelj govori vekovima: ako je neko nasilan, treba da postane nenasilan. I tako ja vežbam, činim sve ideološke stvari. Ali sada uviđam kako je to apsurdno, jer entitet koji posmatra nasilje i hoće da ga promeni u nenasilje, je i dalje nasilan. Zato sam zabrinut, ne samo sa ispoljavanjem tog entiteta, već njim samim. Jer, šta je taj entitet koji kaže: ’Ja moram biti nenasilan?’ Je li to entitet različit od nasilja koje posmatra? Jesu li oni dva različita stanja? Naravno, nasilje i entitet koji kaže „moram promeniti nasilje u nenasilje“ su jedan (oba) isti. Prepoznati tu činjenicu je okončati sve sukobe, zar ne? Više nema sukoba usled pokušavanja promene, jer ja vidim da pokret uma za ne biti nasilan je i sam proistekao iz nasilja.”
  • „Misao je materija isto kao što su i pod, zid, telefon, materija. Energija delujući po obrascu postaje materija. To je sav život... Materija i energija su međuuslovljene. Jedno bez drugog ne mogu postojati, i što je više harmonije među njima, više ravnoteže, to su aktivnije moždane ćelije. Misli postavljaju ovaj obrazac zadovoljstva, bola, straha, i deluju unutar toga hiljadama godina i ne mogu razbiti obrazac jer su ga stvorile.”
  • „Tokom verske istorije bili smo uveravani od verskih vođa da ako izvodimo određene obrede, ponavljamo izvesne molitve ili mantre, potčinimo se izvesnim obrascima, suzbijemo naše želje, kontrolišemo naše misli, potisnemo naše strasti, ograničimo naše apetite i uzdržimo se od popuštanja polu, mi ćemo, nakon dovoljno mučenja uma i tela, pronaći nešto iza ovog malog života. I to je ono što su milioni takozvanih religioznih ljudi činili vekovima, bilo u osamljenosti, otišavši u pustinju, planinu ili pećinu ili lutajući od sela do sela sa prosjačkom zdelom, ili u grupu, pridruživši se manastiru, sileći svoje umove da se potčine utvrđenom obrascu. Ali mučen um, slomljen um, um koji hoće da pobegne od čitave zbrke, koji je porekao spoljašnji svet i otupeo od discipline i potčinjavanja – takav um, koliko god dugo tragao, naći će samo u skladu sa svojom iskrivljenošću.”
  • „Glavni uzrok nereda u nama je traženje stvarnosti koju su obećali drugi; mi mehanički sledimo onog ko će nam osigurati udoban duhovan život. To je najizuzetnija stvar da iako se većina nas protivi političkoj tiraniji i diktaturi, mi prihvatamo autoritet, tiraniju, drugog da izvrće naše umove i naš način života.”
  • „Na pitanje postoji li ili ne postoji Bog ili istina ili stvarnost, ili kako god to volite nazivati, nikada ne mogu odgovoriti knjige, sveštenici, filozofi ili spasitelji. Niko i ništa ne može odgovoriti na to pitanje osim tebe samog i eto zašto moraš upoznati sebe. Nesavršenost leži samo u potpunom nepoznavanju sebe. Razumeti sebe je početak mudrosti.”
  • „Desio se spoljašnji napredak od volovske zaprege do mlaznog aviona, ali psihološki, pojedinac se nije nimalo promenio, a društvene strukture širom sveta stvaraju pojedinci. Spoljašnja društvena struktura je rezultat unutrašnje psihološke strukture naših međuljudskih odnosa, jer je pojedinac rezultat sveopšteg iskustva, znanja i ponašanja čoveka. Svako od nas je skladište prošlosti. Pojedinac je čovek koji je čitavo čovečanstvo.”
  • „Mi se plašimo poznatog i plašimo nepoznatog. To je naš svakodnevni život i tu nema nade, i stoga svaki oblik filozofije, svaki vid teološkog učenja, je samo beg od prave stvarnosti, od onog što jeste.”
  • „Sve spoljašnje forme promene nošene ratovima, revolucijama, reformacijama, zakonima i ideologijama su potpuno omanule u promeni osnovne prirode čoveka, pa stoga i društva.”
  • „Kao ljudska bića koja žive u ovom stravično ružnom svetu, zapitajmo se, može li se ovo društvo, zasnovano na takmičenju, okrutnosti i strahu, okončati? ...Ja mislim, to se jedino može desiti ako svako od nas prepozna ključnu činjenicu da mi, kao pojedinci, kao ljudska bića, u kom god delu sveta živeli i kojoj god kulturi pripadali, smo potpuno odgovorni za celokupno stanje sveta. Svako od nas je odgovoran za svaki rat zbog agresivnosti naših sopstvenih života, zbog našeg nacionalizma, naše sebičnosti, naših bogova, naših predrasuda, naših ideala, svega onoga što nas deli.”
  • „Šta ljudsko biće može učiniti – šta ti i ja možemo učiniti – da stvorimo potpuno drukčije društvo? Mi postavljamo sebi veoma ozbiljno pitanje. Može li išta biti učinjeno, uopšte? Šta možemo učiniti? Hoće li nam neko reći? Ljudi su nam govorili. Takozvane duhovne vođe, koje tobože razumeju ove stvari bolje od nas, su nam govorili pokušavajući da nas saviju i ukalupe u novi obrazac, i to nas nije odvelo daleko; veštu u obrazovani ljudi su nam govorili i to nas nije odvelo dalje. Rečeno nam je da svi putevi vode istini – vi imate svoj put kao hindu i neko drugi ima svoj put kao hrišćanin i drugi kao musliman, i svi se oni sreću na istim vratima – što je, kada razmislite, očigledan apsurd. Istina nema puta, i to je lepota istine, to je život. Mrtve stvari imaju put jer su statične, ali istina je nešto živo, pokretno, što ne počiva na određenom mestu, što nije hram, džamija ili crkva, gde nijedna religija, učitelj, filozof, niko vas ne može odvesti. Tada ćete uvideti da je ova živa stvar ono što vi zaista jeste – vaš bes, vaša okrutnost, vaše nasilje, vaš očaj, vaša patnja i tuga u kojoj živite. U razumevanju svega ovoga je istina, i to možete razumeti jedino ako znate kako da gledate na sve ove stvari u životu. I ne možete gledati kroz ideologiju, kroz prozor reči, kroz nade i strahove.”
  • „Ne možeš se osloniti ni na koga. Nema vodiča, nema učitelja, nema autoriteta. Tu si samo ti – tvoja veza sa drugima i sa svetom – ništa drugo. Kada ovo shvatiš, to ti ili donosi veliko očajanje, od kojeg dolazi cinizam i ogorčenje, ili, suočeći se sa činjenicom da ti i niko drugi nije odgovoran za svet i za tebe, za ono što misliš, za ono što osećaš, za ono kako delaš, svako samosažaljenje nestaje. Obično krivimo druge, što je oblik samosažaljenja.”
  • „Kada posmatramo stvari u svetu, počinjemo da razumemo da ne postoji spoljašnji i unutrašnji proces; postoji samo jedinstveni proces, to je celokupno, poptuno kretanje, unutrašnje kretanje izražava sebe kao spoljašnje a spoljašnje ponovo utiče na unutrašnje. Biti sposoban za sagledavanje ovoga mi se čini da je sve što je potrebno, jer ako znamo kako da gledamo, onda čitava stvar postaje vrlo jasna, i za gledanje ne treba filozofija, niti učitelj. Niko ne treba da vam kaže kako da gledate. Jednostavno gledate. Možete li onda, sagledavši ovu čitavu sliku, videvši da nije verbalna već stvarna, možete li lagano, spontano, promeniti sebe? To je pravo pitanje. Da li je moguće uneti potpunu revoluciju u psihu?”
  • „Nasilje nije samo ubiti drugog. Nasilje je kada koristimo oštre reči, kada činimo gestove da oteramo osobu, kada se pokoravamo iz straha. Tako da nasilje nije samo organizovano klanje u ime Boga, u ime društva ili države. Nasilje je mnogo suptilnije, mnogo dublje, i mi smo uronjeni u bezdane dubine nasilja.”
  • „Kada sebe nazivate Indijacem ili muslimanom ili hrišćaninom ili Evropljaninom, ili bilo čim drugim, vi ste nasilni. Shvatate li zašto je to nasilno? Zato što odeljujete sebe od ostatka čovečanstva.”
  • „Sloboda nije reakcija; sloboda je izbor. Čovek se pretvara je slobodan zato što ima izbor. Sloboda je čisto posmatranje bez smera, bez straha od kazne ili nagrade. Sloboda je bez motiva; sloboda nije na kraju evolucije čoveka već leži u prvom koraku njegove egzistencije.”
  • „Misao je vreme. Misao je rođena iz iskustva i znanja koja su neodvojiva od vremena i prošlosti. Vreme je psihološki neprijatelj čoveka. Misao je uvek ograničena i zato živimo u stalnom sukobu i borbi.”
  • „Kada čovek postane svestan kretanja sopstvenih misli, on će uvideti razliku između mislioca i misli, posmatrača i posmatranog, iskustvenika i iskustva. Otkriće da je podvojenost iluzija. Onda ostaje samo čisto posmatranje koje je uvid bez ikakve senke prošlosti ili vremena. Ovaj bezvremeni uvid unosi duboku radikalnu promenu u um.”
  • „Potpuna negacija je suština pozitivnog.”
  • „Čovek koji nije uplašen nije agresivan, čovek koji nema strah nikakve vrste je zaista slobodan, smiren čovek.”
  • „Svesnost je posmatranje bez osuđivanja.”
  • „Sloboda i ljubav idu skupa. Ljubav nije reakcija. Ako te volim zato što ti voliš mene, to je samo trgovina, stvar koja se kupuje na pijaci; to nije ljubav.”
  • „Sloboda od želje za odgovorom je suštinska za razumevanje problema.”
  • „Hitler i Musolini su bili samo glavni govornici odnosa dominacije i žudnje za moći koji su u srcu gotovo svakoga.”
  • „Nije mera zdravlja biti dobro uklopljen u društvo bolesno iz temelja.”
  • „Istina je ono što oslobađa, a ne napori da budeš slobodan.”
  • „Stalno izjavljivanje vere je pokazatelj straha.”
  • „Opis nije opisano; ja mogu opisati planinu, ali opis nije planina, i ako se uhvatiš u opis, kao što većina ljudi čini, onda nikada nećeš videti planinu.”
  • „Tradicija postaje naša sigurnost, a kada je um siguran on propada.”
  • „Morate razumeti celinu života, ne samo jedan mali deo. Zbog toga morate čitati, zato morate gledati nebo, zato morate pevati i plesati, i pisati pesme i patiti i razumevati, jer sve je to život...”
  • „Važno je učenje. Ko je učitelj, nije važno."

Spoljašnje veze[uredi]

Wikipedia:sr
Vikipedija ima članak pod imenom: