Ne želim da govorim detaljno o evoluciji, međutim, samo želim da je se dotaknem iz svoje sopstvene perspektive: od trenutka kada sam stajala u Serengeti ravnici držeći u rukama fosilizovane kosti drevnih stvorenja do trenutka kada sam, gledajući šimpanzu direktno u oči, videla ličnost koja razmišlja i zaključuje kako mi uzvraća pogled. Možda i ne verujete u evoluciju, i to je u redu. Kako smo mi ljudi postali ovakvi kakvi smo je daleko manje važno od onoga kako treba da delamo sada da bi se izvukli iz ovog haosa koji smo sami sebi stvorili.[2]
”
„
Apatija je najveći neprijatelj naše budućnosti. Ne možemo očekivati od onih koji žive u bedi i neznanju da brinu o tome kako spasiti svet. Za nas koji smo u stanju da čitamo ovaj magazin je drugačije. Mi možemo da uradimo nešto da sačuvamo svoju plantetu.[3]
”
„
Trajna promena sastoji se od niza kompromisa. A praviti kompromise je u redu, sve dok vaš sistem vrednosti ostaje isti.[4]
”
„
Ne možemo ostaviti ljude da žive u potpunoj nemaštini, prema tome potrebno je da podignemo standard života za 80 % svetske populacije, a u isto vreme ga snizimo za 20 % onih koji uništavaju prirodne resurse.[4]
”
„
Do promene dolazi kada slušate a onda započnete razgovor sa ljudima koji rade nešto što mislite da nije u redu.[5]
”
„
Mnogi časovi koje sam provela sa njima [šimpanzama] u šumi bezgranično su mi oplemenili život. Ono šta sam naučila od njih uobličilo je moje razumevanje ljudskog ponašanja, našeg mesta u prirodi.[6]
