Не желим да говорим детаљно о еволуцији, међутим, само желим да је се дотакнем из своје сопствене перспективе: од тренутка када сам стајала у Серенгети равници држећи у рукама фосилизоване кости древних створења до тренутка када сам, гледајући шимпанзу директно у очи, видела личност која размишља и закључује како ми узвраћа поглед. Можда и не верујете у еволуцију, и то је у реду. Како смо ми људи постали овакви какви смо је далеко мање важно од онога како треба да деламо сада да би се извукли из овог хаоса који смо сами себи створили.[2]
”
„
Апатија је највећи непријатељ наше будућности. Не можемо очекивати од оних који живе у беди и незнању да брину о томе како спасити свет. За нас који смо у стању да читамо овај магазин је другачије. Ми можемо да урадимо нешто да сачувамо своју плантету.[3]
”
„
Трајна промена састоји се од низа компромиса. А правити компромисе је у реду, све док ваш систем вредности остаје исти.[4]
”
„
Не можемо оставити људе да живе у потпуној немаштини, према томе потребно је да подигнемо стандард живота за 80 % светске популације, а у исто време га снизимо за 20 % оних који уништавају природне ресурсе.[4]
”
„
До промене долази када слушате а онда започнете разговор са људима који раде нешто што мислите да није у реду.[5]
”
„
Многи часови које сам провела са њима [шимпанзама] у шуми безгранично су ми оплеменили живот. Оно шта сам научила од њих уобличило је моје разумевање људског понашања, нашег места у природи.[6]
