Jovan Sterija Popović
Jovan Sterija Popović (13. januar 1806 — 10. mart 1856) je bio srpski dramski pisac, profesor, pravnik, filozof i pedagog. Danas važi za jednog od najboljih dramskih pisaca u srpskoj književnosti.
Citati
[uredi]„Za ljubov otadžbine svoje nikakva žrtva nije velika. Zar bi se ti razmišljavao za svoju zemlju život izgubiti?”
„U igri se ruka pruža, tu se sloga traži. Tako svako lepo delo slogom se tek snaži.”
„Ništa iz ništa, zgruvano u ništa, daje sve ništa. Šta želiš više od iščezlog ništa?”
„No nek samo Srpstvo traje, makar bili vaši dani zaboravom pretrpani, ilʼ pesništva smešna bruka.”
„O, čitatelji, čuvajte naslov od gdikojih knjiga, bez njih jer nećete znati knjige o čemu su te.”
„Mnoge se knjige ukrašuju spolja imenom "cveće", alʼ iznutra šta je? Kopriva, korov i štir.”
„Sve ti znaš šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati.”
„Kad Turčin roblje prodaje na trgu, brzbožnik on je i zver, kad ti za posao kupuješ crnce, sreće otvaraš im dver.”
„Zoveš me glupim varvarom, zašto? Misli što ne znam kriti, što taštim cvećem istinu nagu, nezgodno um mi kiti.”
„Kudʼ ti se žudnje rasturuju, druže, tražećʼ za vence po visini ruže; grbavi puti, što nas vode kʼ visu, ubavi nisu.”
„Ljupko diše oko mene živonosnog cveća spleta, sve sʼ zeleni, samo jedan - mog života vene cvet.”
„Daj mrtvome bar pokoja, nitʼ klevetaj moje trule kosti, žertva padoh, šta ćeš više? Nad grobovima ne liju se zlosti.”
„S kakvim trudom negovan je cvetoplodni rukosad, ko uživa, ne razbira tuđu muku, tuđi rad.”
„Neudate nevesti zavide lepojke, a udate uzdišu što nisu devojke.”
„„Mladost ludost”, kažu ljudi, stari mlade kude; ali zato svi volimo mlade, pa i lude.”
„Brak je kavez; ptice spolja unutra bi htele, a koje su već unutra, te napolje žele.”
„Nekʼ se diže, neka oružje traži, nekʼ ustaje i mlado i staro! Nužda zove, otečestvo zove!”
„Ko se straši, kad treba
za rod svoj umreti,
nije Srbin, već je izrod,
tog će zemlja kleti!”
