Jovan Sterija Popović
Jovan Sterija Popović (13. januar 1806 — 10. mart 1856) bio je srpski književnik i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena.
Citati
[uredi]„U igri se ruka pruža, tu se sloga traži. Tako svako lepo delo slogom se tek snaži.”
„Ništa iz ništa, zgruvano u ništa, daje sve ništa. Šta želiš više od iščezlog ništa?”
„No nek samo Srpstvo traje, makar bili vaši dani zaboravom pretrpani, il' pesništva smešna bruka.”
„O, čitatelji, čuvajte naslov od gdikojih knjiga, bez njih jer nećete znati knjige o čemu su te.”
„Mnoge se knjige ukrašuju spolja imenom "cveće", al' iznutra šta je? Kopriva, korov i štir.”
„Sve ti znaš šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati.”
„Kad Turčin roblje prodaje na trgu, brzbožnik on je i zver, kad ti za posao kupuješ crnce, sreće otvaraš im dver.”
„Zoveš me glupim varvarom, zašto? Misli što ne znam kriti, što taštim cvećem istinu nagu, nezgodno um mi kiti.”
„Kud' ti se žudnje rasturuju, druže, tražeć' za vence po visini ruže; grbavi puti, što nas vode k' visu, ubavi nisu.”
„Ljupko diše oko mene živonosnog cveća spleta, sve s' zeleni, samo jedan - mog života vene cvet.”
„Daj mrtvome bar pokoja, nit' klevetaj moje trule kosti, žertva padoh, šta ćeš više? Nad grobovima ne liju se zlosti.”
„S kakvim trudom negovan je cvetoplodni rukosad, ko uživa, ne razbira tuđu muku, tuđi rad.”
„Neudate nevesti zavide lepojke, a udate uzdišu što nisu devojke.”
„„Mladost ludost“, kažu ljudi, stari mlade kude; ali zato svi volimo mlade, pa i lude.”
„Brak je kavez; ptice spolja unutra bi htele, a koje su već unutra, te napolje žele.”
