Jovan Jovanović Zmaj

I hvala i slava
Junacima vrlim,
Padom — uzdignutim,
Smrću — neumrlim.

Jovan Jovanović Zmaj (6. decembar 1833 — 14. jun 1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar. Tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Smatra se za jednog od najvećih liričara srpskog romantizma.

Vidi još:

Svetli grobovi (1879)

Citati

• Od kako znam, cveće sam oduvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se njime čovek nakiti i ponositi može, ali nikad još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio i sanjao kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.
  • Iz pisma Ruži Ličanin (1861)[1]

• Čisto srce, bez zavisti
  Mnogo više vredi.
  • U novom kaputu, strofa 5.

• U boj!
  Za narod svoj!
  Da crnoj noći svane,
  Da jarko sunce grane,
  Da Srbin lance zdere,
  I tešku kletvu spere,
  Kletvu sa srama svog —
  Pa da nas vidi bog.
  • Bojna pesma (1876), strofa 1.

• Milione progutala jʼ tama,
  Crna tama mnogih tisućleća,
  Niko ih se više i ne seća,
  — No po dekom uvek gori sveća.
  Ilʼ je sveća, ilʼ je ime svetlo,
  Ilʼ su dela koja se ne gase,
  Pa redove nedoglednog groblja
  Svojim zrakom krase.
  • Svetli grobovi (1879), strofa 2.

• „De ja stadoh — ti ćeš poći!”
  „Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
  „Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
  „Što ja počeh — ti produži!”
  „Još smo dužni — ti oduži!”
  • Svetli grobovi (1879), strofa 3.

• I ti pade, dragi brate!
  — „Nisam, deco, vas dok traje!”
  Je lʼ ti borba bila teška?
  „Pokušajte, milina je!”
  Šta si hteo? — kud si pošô?
  „Tamo kud se stići mora!”
  Zar je vera tako jaka?
  „Uvek jača od zlotvora!”
  • Svetli grobovi (1879), strofa 4.

• A ko behu oni divi,
  Koji su te napred zvali,
  Koji su te ojačali,
  Koji su ti krila dali?
  — „To bejahu ideali! […]”
  • Svetli grobovi (1879), strofa 4.

• Daruj, Bože, blagoslova,
  Da vas združi bratska sloga,
  Zavetnike, koji sʼ kupe
  Oko groba Đurinoga!
  • Svetli grobovi (1879), strofa 6.

• Prljavim rukama zagadi se jelo,
  pa se tako bolest unese u telo.
  • Prljave ruke, strofa 1.

• I hvala i slava
  Junacima vrlim,
  Padom — uzdignutim,
  Smrću — neumrlim.
  • Stihovi sa spomenika podignutog 1892. u čast pobede bitke kod Slankamena.

Đulići

• Ja ti moram i to reći,
  Neka i to znaš, —
  Srpkinja si, treba da me
  Srpski pogledaš.
  • XIX, strofa 1.

• Ujedared, iznenada
  Može kucnut’ čas,
  Junacima na milinu,
  Vragu na užas.
  Vikne l’ vreme da skidamo
  Stare okove,
  Neće trebat’ niko da me
  Dvaput pozove.
  • XIX, strofa 4.

• „Može l’ sunce sjati
  I u crnoj noći?“
  Odgovor će dati
  Tvoje crne oči.
  • XXI, strofa 1.

• Ljubi mene, ljubovanko,
  Nećeš se kajati,
  Jer će moja silna ljubav
  Večno trajati.
  • XXIV, strofa 1.

• Pevaću ti nežne pesme,
  Da se topi cvet,
  Il’ ako ćeš pesme tužne
  Da zadršće svet.
  Pevaću ti o slobodi
  Srpski i junački,
  Pevaću ti zbilju, šalu —
  Pevaću ti bački.
  • XXIV, strofa 1.

• Izliti celo srce
  Nije u našoj vlasti; —
  Nagađaj, ljubo moja,
  To što sam hteo kasti!
  • XXXVII, strofa 3.

• Prosuo bih pesme svoje,
  Što mi srce sada poje,
  U nedarce tvoje.
  Al’ su pesme slabi glasi,
  Tebe nešto lepše krasi,
  Što te krasi: Srpkinja si.
  • XXXIX, strofa 2. i 3.

• Dušo moja, šta sam snio,
  Čudnovati san;
  Na Kosovu ja sam bio
  Baš na Vidov-dan.
  • XLIII, strofa 1.

• Pored mene mnogi junak,
  Mnogi srpski tić, —
  Ja sam bio „izdajica”,
  Miloš Obilić.
  • XLIII, strofa 2.

• Da s’ videla kako li sam
  U boj skorio,
  Da s’ videla kako sam se
  Ljuto borio.
  • XLIII, strofa 3.

• Kad s’ probudiš, Vidov-dan će
  U velike proć’,
  Vedriće se ona duga,
  Ona srpska noć.
  • XLIII, strofa 6.

• Anđeli bi hteli
  Sreću smrtnih ljudi,
  Oni bi oteli
  Ljubav nam iz grudi.
  Ovako nam lepe
  Sreće i ne slute. —
  Neka srca strepe!
  Neka srca ćute!
  • XLVI, strofa 3. i 4.

• Pesmo moja, zakiti se cvetom,
  Pesmo moja zamiriši svetom;
  Još sva srca ohladnila nisu, —
  Poznaće te, pesmo, po mirisu!
  • XLVII, strofa 1.

• Pesmo moja, već si na poletu,
  Pozdravi mi sve na ovom svetu,
  Pozdravi mi slavlje i golube,
  I sva srca, što se silno ljube.
  • XLVII, strofa 3.

• Raduje se tvoj babajko,
  Moje Srpče malo,
  Kâ da mu je od Kosova
  Sunce zasijalo.
  Ako nije zasijalo,
  Ono sinut’ mora,
  Pre slobode mora biti
  Krvavih pokora.
  • LXX, strofa 5. i 6.

• Dobro došlo, čedo moje,
  Ako ti se piše,
  Da ti život svome rodu
  Za slobodu diše.
  A zlo došô, ako misliš
  Životarit’ gnjilo; —
  Kukavica ima dosta, —
  Nigde ih ne bilo!
  • LXX, strofa 7. i 8.

• Ako želiš prave sreće
  Sebi, meni, čedu svome,
  Iz dna duše kratko reci:
  Pomoz’, Bože, rodu mome!
  • LXII, strofa 2.

• Ljubim ti, dušo, nedra; —
  Al’ ja sam uvek Srb,
  I sad sam tu našarô
  Poljupci srpski grb.
  • LXXII, strofa 2.

• Pa čuj šta zvezde poje,
  Tu radost veliku:
  Srb ljubeć’ ljubu ljubi
  Po krstu čeliku.
  • LXXII, strofa 3.

Nenaveden izvor

„"Sećanje je lako za svakog", ko ima memoriju. Zaborav je težak samo za one koji imaju srce.”

„Ko pelin nije gutao, taj ne zna šta je sladost; ko tužan nikad nije bio, taj ne zna šta je radost.”

„Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti mogao. Sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati, nikako (...) Budite mi zdravi - sam se čudio odkud sam nehotice pismo ovo poljubio.”

„Lepši je pogreb kad ideali sahranjuju svog čoveka nego kad čovek sahranjuje svoje ideale.”

„Svi ideali ovoga sveta ne vrede suze jednog deteta.”

„Nikad ne odustaj, jer možda baš taj zadnji pokušaj te dovede do cilja.”

„Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati.”

Citati o Jovanu Jovanoviću Zmaju

• Slava žaru — srcu tvome
  Na kome se Srbin grije!
  Slava duhu velikome
  Nad kim zlatno nebo bdije!
  Slava pjesmi što se vila
  Po stoljeća srpskom kraju,
  Slava glasu tvojih vila!
  Slava tvome umnom sjaju! –
  Slava Zmaju!
  • Aleksa Šantić, Poklič Zmaju (1899), strofa 4.