Đački rastanak

Mlogo teo, mlogo započeo
Čas umrli njega je pomeo.

Đački rastanak je pesma koju je napisao Branko Radičević.

Citati

Kako krasno bijaše nekada,
Oseti se srpske carevine,
Srpske slave, srpske gospoštine,
Oseti se poslednjega doba,
Ta krasnoga na Kosovu groba.

Oj Pocerče, oj Milošu,
Naš sokole, slavo mila,
Alʼ na slavu Turkom lošu,
Jer im slomi pusta krila.

Đorđe dođe, sunce granu,
A Srbiji dan osvanu.

Ajduk Veljko zna ljubiti,
Alʼ i sabljom divno biti.

• Nesi, breže, čudo ti za oko,
  Ne dižeš se do neba visoko,
  Nesi gora umilnoga latka,
  Kad ko šeće da je šetnja slatka,
  Ni se voda sa kamena sliva,
  Kad ko legne da slađe počiva,
  A ko traži za veselje cveće —
  Zaman traži, tu ga naći neće.
  • 1–8.

• Mlogo teo, mlogo započeo,
  Čas umrli njega je pomeo.
  • 28–29.

• Cvet ne diraj, veće ajde doli,
  Ne kidaj ga, tako tʼ boga, brate,
  Drugo cveće tamo cvati za te.
  • 37–39.

• Oj Karlovci, mesto moje drago,
  Kô detence došao sam amo,
  Igra beše jedino mi blago,
  Slatko zva ja med i smokvu samo.
  • 62–65.

• Laka pesmo, odi u pomoć,
  Jera ono već je blizu noć,
  De prigrli pesmo, moja snago,
  Pa ižljubi sve milo i drago!
  • 90–94.

• Kako krasno bijaše nekada,
  Oseti se srpske carevine,
  Srpske slave, srpske gospoštine,
  Oseti se poslednjega doba,
  Ta krasnoga na Kosovu groba.
  • 99–103.

• Sunce zađe, a spušta se tama,
  Na nebu je večernjača sama,
  Nebo vedro, a reka se čista
  Tamo, amo u prugama blista,
  Oj Dunavo, o ti reko silna,
  Ala si umilna!
  • 128–133.

• Ao braco, amo u to doba
  Dođi, vidi, čuj, pa ajdʼ u groba.
  • 172–173.

• Njine oči i nožice,
  Dede, brate, ijujuj!
  De poskoči, ne luduj,
  Ko bi jako momak bio
  Pa se ne bi pomamio!
  • 195–199.

• Umre Marko, njega nam nestade,
  Ali ništa, bar vinca ostade,
  Jer da jʼ Marko još živeo duže,
  Sve bi vince popio nam, druže.
  • 329–332.

• Oj Šubiću,
  Juraniću,
  Turske glave
  Beu trave,
  • 352–356.

• Dela vaša suncu ravna
  Neće skriti nojca tavna.
  • 363–364.

• Ao Luko,
  Turska muko,
  Ao Petre,
  Plai vetre,
  • 369–372.

• Oj Pocerče, oj Milošu,
  Naš sokole, slavo mila,
  Alʼ na slavu Turkom lošu,
  Jer im slomi pusta krila,
  • 375–378.

• Oj Pocerče, oj Milošu,
  Naš sokole, slavo mila,
  Alʼ na slavu Turkom lošu,
  Jer im slomi pusta krila,
  • 375–378.

• Đorđe dođe, sunce granu,
  A Srbiji dan osvanu.
  • 385–386.

• Kolo, kolo
  Naokolo,
  Vilovito,
  Plaovito,
  Napleteno,
  Navezeno,
  Okićeno,
  Začinjeno,
  • 387–394.

• Srbijanče, ognju živi,
  Ko se tebe još ne divi!
  • 397–398.

• Oj Bosanče, stara slavo,
  Tvrdo srce, tvrda glavo,
  Tvrd si kao kremen kamen,
  De stanuje živi plamen!
  • 401–404.

• Ao Ero, tvrda vero,
  Ko je tebe jošte terô?
  Ti si kano itra munja
  Što nikada ne pokunja.
  • 405–408.

• Ajduk Veljko zna ljubiti,
  Alʼ i sabljom divno biti,
  Ajduk Veljko ljuti vuja,
  Turci stado jaganjaca,
  Ajduk Veljko kâ oluja
  Kad u jesen iz klanaca
  Svati lišće to po gori,
  Pa obori,
  Krši granje, pa silena
  Čupa rasta iz korena —
  Seče Veljko i natiče,
  Goni, stiže što izmiče,
  Seče age posred pasa —
  „Ala, Ala!” ode s glasa,
  Lomi konje i junake,
  Čini jade svakojake,
  Kušlja tlači, sablja seva,
  Klikće Veljko, Ture zeva,
  O tle čalma, o tle glava,
  Alʼ pod nebo srpska slava!
  • 464–483.

• Grobnica je kućica opaka,
  Zato mrtvim budi zemlja laka.
  • 575–576.

• To je dosta, ja ne tražim više, —
  Zbogom, braćo, mila i suviše,
  Bili živi, veseli i zdravi
  Nikada vas ja ne zaboravi.
  • 699–702.