Мехмед Алајбеговић

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мехмед Алајбеговић (Бихаћ, 7. мај 1906 — Загреб 7. јун 1947) био је хрватски политичар, дипломата и правник, министар спољних послова НДХ.

Цитати[уреди]

  • "Морам признати да је мене као и много мојих истомишљеника импресионирало одушевљење које је владало у Хрватској након проглашења НДХ. У то вријеме сам, дапаче, имао дојам да ће се земља брзо консолидирати..., мислио сам да ће државни послови бити у рукама људи чије поштење и честитост су изван двојбе. "[1]
  • "У избјеглицама сам гледао једино и само људе који требају кров над главом, храну и одјећу, као и лијечничку помоћ, те сам у раду на помоћи тим људима био лишен и нисам имао у виду било какву политичку тенденцију. "
  • "Изгубио сам вољу за рад у том послу, тјелесно сам ослабио и душевно патио, тако да ми је на концу преостало то, да сам најприје предсједника Мандића информирао о мојој жељи да ме смјени с тога положаја, а кад сам видио да он у томе није ништа подузео, замолио сам Павелића, да ме из здравствених разлога разријеши дужности. "[2]
  • "Поглавниче! Ако то значи мијењање наше вањске политике, онда ћу се примити нове дужности; ако пак значи, да морам водити бригу да буду сва свијетла упаљена, када долази њемачки посланик, онда Вас молим да ме ослободите дужности. "
  • "Главни мотив који ме је руководио да приступим, односно када сам приступио усташком покрету, била је идеја хрватске државе. На мене је дакле при томе утјецала спознаја о праву хрватског народа на своју државу и други мотиви нису ме при том руководили... Ја сам вјеровао да настојање хрватског народа за слободом не ће бити занијекано и да ће то право Хрвата на државу бити респектирано. "[3]
  • "Ја сам вјеровао да ће у НДХ хрватски народ ипак на концу свега доживјети срећу, а у сам хрватски народ сам вјеровао да ће као стари и политички зрео народ знати у нормалним приликама уредити своју државу онако како ју тај народ и заслужује. Био сам увјерен да више нитко, макар Њемачка и изгубила рат, не ће хрватском народу оспорити право да има своју државу, тим више што је у својој старијој као и у новијој прошлости показивао воље да има своју државу. "
  • "Изолирани од главнине исламског народа, далеко на западу од исламске језгре, босанскохерцеговачки муслимани нервозно примају односно реагирају на све промјене стања у земљи, а томе је један од главних разлога тај субкортикални осјећај изолираности. Како су осим тога одани исламу (макар је практично вршење вјерских дужности попустило у Босни и Херцеговини), који је по својој суштини продро свуда дубоко у друштвени живот кудгод се ширио, то се медју муслиманима у Босни и Херцеговини, као енклави између католицизма и православља, тај осјећај изолираности још више потенцира. "
  • "Сарајево је свјесно своје водеће улоге у Босни и Херцеговини. Као сједиште муслиманског политичког водства, врховног вјерског тијела, као највећи град и господарски најјачи центар те земље, Сарајево се по свим приликама трсило, да ту улогу задржи и даје тон јавног живота Босне и Херцеговине. Спозна ли дух актуалне политичке, социјалне и господарске стварности, моћи ће као главни град обновљене босанске државе испунити позив садашњице. "[4]

О њему[уреди]

  • Сиегфриед Касцхе: "У својој личности имао је Алајбеговић најбоље предуслове за дипломатску службу. Он је наображен, паметни човјек, лијепе појаве и придобијајућих форми опхођења, студирао је у иноземству... говори окретно више језика, посједује отвореност према свим модерним питањима, он је модерно настројен Муслиман... те је унутарње политички неоптерећен са бившим или садашњим екстремним ставовима. "[5]
  • Милан Блажековић: "Ако бих га хтио најкраће окарактеризирати, рекао бих, да је био господин. Господин у сваком погледу. По вањском изгледу, могао је сваког дана, сваког часа, изићи из логора на било какву приредбу у Салзбургу - само би још требао ставити кравату! Никад се није ни на што тужио, никад га нисам чуо нешто неповољно о другима рећи; никад га нисам чуо изрећи ружну ријеч... У логору пак нитко никада није о њему нешто неповољно рекао. Код Хрвата је био обљубљен, а од Аустријанаца врло поштован; нитко од њих није крај њега - у бараци или ван ње - прошао, а да га није поздравио. "[6]
  • Томислав Сертић: "Није био усташа. Био је човјек за хумане методе и није био пријатељ Нијемаца. "[7]

Референце[уреди]

  1. ХДА 1561: РСУП СРХ СДС, 004.2: M. Алајбеговић, О босанско-херцеговачким муслиманима, елаборат.
  2. ХДА 1561: РСУП СРХ СДС, 013.050, M. Алајбеговић, Записник саслушања 11. вељаче 1947.
  3. ХДА 1561: РСУП СРХ СДС, 013.0.50, M. Алајбеговић, Записник саслушања од 27. III. 1947.
  4. ХДА 1561: РСУП СРХ СДС, 004.2, M. Алајбеговић, О босанско-херцеговачким муслиманима, елаборат.
  5. ХДА, РСУП СРХ 013.14, Сиегфриед Касцхе, Др. Мехмед Алајбеговић, хрватски министар вањских послова, Загреб, 3. ожујка 1947.
  6. M. БЛАЖЕКОВИЋ, "Како је др. Мехмед Алајбеговић постао министром...", 774.
  7. ХДА 1561: РСУП СРХ СДС, 013.4.3, Саслушање Т. Сертића, док. без назнаке датума.