Адемага Мешић

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу
Адемага Мешић

Адемага Мешић (Тешањ, 25. март 1868 — Поповача, 5. јул 1945) био је хрватски политичар и књижевник исламске вере, доглавник НДХ.

Цитати[уреди]

  • "Свијет се све више узрујавао, много се више клањало, дове се училе, да нас драги Бог сачува од зла и да кауре онемогући освојити Босну." (о расположењу међу босанским муслиманима приликом анексије БиХ од стране Хабсбуршке монархије)
  • "Ми нисмо Турци, него смо по вјери Муслимани, а по нацији и нашем лијепом хрватском језику Хрвати."[1]
  • "Имаде муслимана, Арапа, Перзијанаца, Кинеза, Енглеза, Француза и још и других народа и они се не зову Турцима, него по вјери муслиманима."
  • "Ја сам био надбискупов добар пријатељ и волио сам га ради његове одлучности, енергије и поштења. Он је волио муслимане, али га старији муслимани нијесу разумили." (о Јосипу Стадлеру)[2]
  • "Ми млађи почели смо се национално будити, а ја сам томе доста допринио јер сам читао доста хрватских дјела, у друштву сам то сваки дан испричао што сам читао и да требају и они то читати јер ће им то много користити. Почели се међу нама будити национални осјећаји те чисти језик хрватски јер смо доста мијешали наш језик хрватски турским арапским и перзијским ријечима."[3]
  • "Сви народи турске царевине били они по вјери муслимани или друге вјере као што су Грци и Јермени они се вани зову да су Турци. Дакле, Грци и Јермени мада нису муслимани него им је домовина Турска ови Грци веле ми смо-Турци православне вјере, а Турци кажу ми смо муслимани турске народности. Ово је за нас јак доказ да се називају по језику турски народи Турцима, а да име Турчин не обиљежава човјека по вјери."
  • "Муслимане не можемо другачије називати него по нашем језику којим су говорили наши прадједови, дједови и отци, а тај је језик хрватски, а мајка нам шира и ужа домовина Хрватска, Босна и Херцеговина су двије покрајине шире нам домовине Хрватске, а у Босни и Херцеговини говоримо хрватским језиком."
  • "Ни Хрвати ни Срби никад не ће признати да је језик у БиХ бошњачки јер по хисторији и по здравом разуму неима и не постоји нити је постојао бошњачки језик. Православни Срби говоре српским језиком, а ми сви у Босни треба да се боримо и доказујемо да неима и не постоји бошњачки језик. Зато је пријека потреба да се ми муслимани пренемо а нарочито је позвана и дужна наша младеж да што више поради да наш муслимански елеменат национализирамо. Ми сваки поједини требамо да сваког увјеримо да нисмо анационални него да смо свјесни своје хрватске нације."
  • "Османлије су нас силили да се турцизирамо, да се одродимо од своје народности, да од нас Хрвата направе Турке... Ми смо сачували наш хрватски језик у нашој ужој домовини."
  • "Међу онима који су се борили са конзерватизмом ето и мени је у дио пало да међу млађим својим друговима водим борбу о национализирању и да их човјек увјери да нису Турци и да нису Бошњаци по народности него да смо Хрвати, а по вјери муслимани и да је наша ужа домовина Босна. Стари муслимани не ће да буду ни Хрвати ни Срби нити кажу да говоре хрватским или српским језиком него кажу или бошњачким или нашим језиком."[4]
  • "Зар сте могле и смјеле и на час у мене посумњати и повјеровати тим женским лажима и петљанијама, да бих ја нашу лијепу исламску вјеру напустио и прешао на коју другу вјеру." (одговор мајци и жени које су се забринуле да Адемага кани покрстити и људе турске вјере у Хрвате прекрстити)
  • "Наша душа не вуче нас да се селимо у Турску и да остављамо другима наше земље, нашу милу и драгу домовину. Нажалост што ми нијесмо свјесни да је наша права и једина домовина Босна и што нијесмо свјесни ако се не будемо расипали да ће наш опстанак у овој нашој измученој домовини бити још бољи и сигурнији... Ми муслимани чинимо и сада највишу погрешку што се селимо у туђину у Турску, што није добро. Ми млађи требамо радити да се народ од тога одвраћа."[5]
  • "Ето дошли сте у туђу земљу пак ни овдје не ћете да се опаметите да се крећете и живите како то тражи дух времена... Хазрети Алија је рекао - Будимо дјеца времена. Да је жив Хазрети Омер, он би још више тражио од данашњег времена, те бисмо морали још више радити и доприносити за опћу ствар." (босанским муслиманима који су иселили у Турску)[6]
  • "Вријеме се мијења, а у њему морају се и људи мијењати. Ако човјек не ће ићи за временом, вријеме не ће ићи за њим и он ће пропасти."
  • "Кажем вам да је прошао вакат гдје смо за борбу требали сабљу и пушку, данас се морамо оружати другим оружјем и то пером и лијепом књигом, науком и школом, ако нам је стало до себе и свој иметак узмогнемо одржати и сачувати. Данашњи вакат треба учених и начитаних људи. Наука је све и у животу много тога човјек научи и искуси те му то буде водич у бољи живот. Читајући књиге и новине људи се еманципирају постају покретни и продуктивни те кориснији себи и своме народу. Ми муслимани смо дужни да се све више оружамо пером и књигом јер још су у нашим рукама кмети те друге земље и куће те ми то требамо сачувати да оставимо свој иметак нашим потомцима као што су нама наши очеви дједови и прадједови оставили."[7]
  • "Ако народ осјећа да је дошао вакат да се Муслимани и уопће Босна ријеше окупације, онда тражимо од велевласти да нас опет врате Султану, а манимо се аутономије."
  • "Ришћани су довели у Босну и Херцеговину Аустрију, они су тражили од велесила да их ослободе турског зулума, нас су називали барбарима, убојицама и насилницима, како то сада називају нашу браћу у Маћедонији."
  • "Свима нам је добро познато од колике је велике потребе свеучилиште за Босну и Херцеговину, а особито сада када је онемогућено сиромашном сталежу да своје синове шаљу на свеучилиште у Загреб и Беч. Када би се основало свеучилиште у Сарајеву, омогућило би се и сјеротињи да и она похађа школу и довине се наобразбе и среће како не би увијек запостављена била."
  • "Мени је било тешко што је моја ужа домовина Босна и Херцеговина, а с њом читава Хрватска, пала под Србију, под једну власт која је нама муслиманима Хрватима одузела сав покретни и непокретни иметак, која нас је вјечно гонила и упропашћавала."[8]
  • "Ми муслимански огранак Хрватске сељачке странке најгоре смо пролазили јер нас је и Др. Шутеј те његови људи прогонили и нисмо ни у којем погледу били подупирани од Хрватске сељачке странке. Др. Шутеј тражио је од нас да се ми стопимо с Хрватском Сељачком Странком, а ми као Старчевићанци праваши то нити смо могли нити смо хтјели, јер је наш циљ био сасма други, веза и рад с Поглавником."
  • "Мој се највиши идеал остварио послије толико година моје животне борбе." (приликом успоставе НДХ)[9]
  • "Ја сам свој цијели живот провео радећи на братству и слози Хрвата католичке и Хрвата муслиманске вјере. Никад нисам у мојем животу стајао на становишту вјерскоме, него увијек на националноме. Као Хрват-старчевићанац нисам нити могао другачије радити."[10]
  • "Ми смо браћа како по нашој заједничкој нам домовини тако и по нашем хрватском духу и језику. Нас нит ће а нити може вјера диелит, јер ћемо сваки своју вјеру чувати, а тудју поштовати."[11]
  • "Држите се Хрвата католика. Ви који сте исто Хрвати као и они, ви који сте препатили, исто што су они, требате увијек и остати с њима."[12]
  • "Увијек сам имао на уму само једну мисао, а то је да босанским муслиманима пружим могућност за бољи живот... Ми босанско-херцеговачки муслимани увијек смо имали пријатеља који су мислили да ће нам уредити наш живот мимо свега свијета, мимо Еуропе: моје мишљење то није никад било. Увијек сам мислио да требамо скупа бити, да требамо скупа радити са нашом браћом Хрватима католицима, па да остваримо и себи љепши живот, какав су они били у стању себи створити."
  • "Овом великом мужу сваки члан наше националне заједнице дугује неизмјерну захвалност... Ступајући у усташке редове неуморним и поштеним усташким радом најбоље ћемо се одужити Поглавнику, а весели ме да је народ ових крајева у масама и дјелатно пришао Поглавнику... Тако данас уједињени хрватски народ у својој НДХ слиједи свог вођу Поглавника, сав окупљен у једној политичкој организацији - Усташком покрету, без обзира на било какове сталишке и вјерске разлике. Хрвати - један народ, Усташки покрет једна организација, а Поглавник један вођа."[13]
  • "Што би била наша држава без Далмације без мора, а осим тога морамо знати да је мала држава са морем велика, а велика држава без мора је мала... Наша драга Далмација је тамо и ми видимо добро што непријатељ хоће учинити од Далмације али не ће ако Бог да."[14]
  • "Радостан сам да Хрватска даље живи, јача и већа у својој држави Југославији."
  • "На закључку истичем, да сам ја примио доглавништво само зато, јер сам Хрват и сматрао сам, да по Курану морам бити вјеран држави у којој живим... Ја сам био вјеран и НДХ, а с обзиром на нову Југославију истичем, да према вјери мојој, морам поштовати и бити вјеран држави у којој живим."[15]

О њему[уреди]

Јер док народ муслимански под копреном црног мрака,
У вјечној је трзавици чек'о пропаст на свом прагу
Аллах му је посл'о Тебе звијездо наша златокрака
Аллах нам је добри дао узор-мужа Адемагу

(Муса Ћазим Ћатић)

Референце[уреди]

  1. А. МЕШИЋ, Мемоари I., 122.
  2. А. МЕШИЋ, Мемоари II., 66.
  3. А. МЕШИЋ, Мемоари I., 65.
  4. А. МЕШИЋ, Мемоари I., 66.
  5. А. МЕШИЋ, Мемоари I., 102.
  6. А. МЕШИЋ, Мемоари II., 11.
  7. А. МЕШИЋ, Мемоари I., 81. и 88.
  8. А. МЕШИЋ, Мој одговор..., 75.
  9. А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 67.
  10. ХДА, ХДС НДХ, Записник 78. сједнице сталног одбора за ризничарске послове 20. коловоза 1942.
  11. "Доглавник Адемага Мешић о оснутку Матице Хрватске и издању Хрватске мисли". Хрватска мисао, 1.-2., Сарајево, студени-просинац 1943., 63.
  12. А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 76.
  13. Разговор с доглавником Адемагом Мешићем у: А. БРКА, Адемага Мешић, Мој одговор..., 82.-83.
  14. ХДА 211: ХДС НДХ, Записник 78. сједнице Одбора за ризничарске послове 20. коловоза 1942.
  15. Записник саслушања А. Мешића састављен 27. свибња 1945. у казненом поступку против M. Будака и другова, у: V. ДЕДИЈЕР и А. МИЛЕТИЋ, Геноцид над Муслиманима..., 551.-555.