Пређи на садржај

Соња Живановић

Извор: Викицитат

Соња Живановић је српска глумица и инструкторка танга.

Цитати

[уреди]

„Сви говоре да живот чине мале ствари. Све те мале ствари су свуда око нас: укус омиљеног јутарњег напитка, додир свежег ваздуха по образу, мирис чистог веша, птица на крову изнад којег небо гори од залазећег сунца, миловање топле постељине која нас прекрива… Све је то ту, сваког дана око нас, али зашто не можемо све то да видимо? Где је нестао сјај из наших очију без ког све те дивне мале ствари постају само насумич- не слике свакодневице која нас притиска? Где је нестала наша страст, наша страст за животом? И још важније од тога: како да је вратимо?[1]


„Слика мушкарца и жене, црвено и црно, ружа, мрежасте чарапе, хаљина са дубоким изрезом, мушкарац у оделу: холивудска слика инсцениране страсти само је измишљено лице за продају. У овом времену у ком све настоји да се прода, у времену у ком је вредност тржишна категорија, а успех на тржишту мерило животног успеха, тангу је стављено лице које ни изблиза не показује његове праве боје. У мору најразличитијих понуда које могу задовољити и непце најизбирљивијег сладокусца, у мору помаме за новим верзијама функционалних играчака, у општој опијености идејом вечне младости и френетичној потрази за еликсирима и помагалима не би ли се она досегла, танго је банализован и сведен на две боје, једну емоцију и пуно акробатских покрета. А он је толико више од тога… У овом свеопштем вашару људске несреће због отуђености од других и од себе, танго је једна оаза животности и људскости.[1]


„Људи се грле, слушајући дивну музику, уз неке покрете тела који треба да буду што складнији. Сам додир којим су људи изложенији кад плешу танго има своје терапеутско дејство. Положај тела је природан и враћа нас природности и повратно утиче не само на фигуру и лепо држање, већ и на све остале органе.[2]


„Људи крену на плес да би се забавили, а постигли су невероватне промене у свом животу, за које нису ни знали да су спремни. Да их је неко питао хоће ли да раде на себи вероватно би у том тренутку рекли да им то не треба. „Рад на себи" би им звучао превише озбиљно. Танго их је због своје комплексности и привлачности ипак натерао да се суоче са собом, мало по мало, и ухватио их је пре него што су схватили са чиме се све суочавају...[3]


„Реално, највећи проблем код жена је да се препусте, да буду пријемчиве. Та нека податност је једна од главних карактеристика женског пола, само што у савременом друштву има негативну конотацију, у смислу сексуалне подређености и губљења индивидуалности, пуштања контроле у туђе руке, итд. Податност може да се интерпретира на различите начине. Податна, пријемчива жена, далеко од тога да је предмет који испуњава туђе жеље - она је довољно опуштена и отворена, да може да прихвати, да прими у себе и да онда она понесе, поведе, обликује. Рад на овом квалитету је оно што је женама најтеже на почетку.[3]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 Живановић, Соња (3. 3. 2018). „Танго, страст која покреће [Тема: Танго”]. fenomeni.me. Приступљено 30. 11. 2023. 
  2. Божовић, Ивана (16. 9. 2016). „Тангом до здравља”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 30. 11. 2023. 
  3. 3,0 3,1 „Моћ танго тренутка: како нам аргентински плес може помоћи да разумемо боље свет око нас”. sensa.mondo.rs. 27. 6. 2016. Приступљено 30. 11. 2023.