Славенка Дракулић

Славенка Дракулић, Аутор-Мирко Савковић

Славенка Дракулић, (Ријека, 4. јула 1949) је хрватска новинарка и књижевница, чија су дела преведена на многе стране језике.

Цитати

„ Болест не зближава, болест удаљава; најприје долази сажаљење, а затим физичко удаљавање. ”

„ Људи виде само оно што желе видјети, само кулисе. ”

„ На концу конца, што је љубав? Сад ми се чини да је то тек ријеч за читав низ осјећаја, од њежности до солидарности и страсти. Јер не треба заборавити да је језик непрецизан инструмент, за разлику од сликарства и музике. Љубав је заједнички називник, обична кошара у коју човјек трпа свашта. Сваштара, дакле. ”

„ Није лако препустити се смрти, чак ни кад је прижељкујеш. ”

„ Нитко не може живјети сам с боли. ”

„ Био си моја опсесија, моја фиксација. твоје је име за мене био синоним за срећу. ”

„ И што је најгоре, вјеровала сам чврсто да имам право на тебе, на љубав, на живот. Не, човјек нема никаква права нити гаранције, ни за што. Он постоји, копрца се, мање или више је усамљен, и то је све. ”

„ А ипак, требао ми је читав живот да схватим како сви људи нису једнаки и како чине само оно што могу, да дају само колико имају - и да је то драгоцјено. ”

„ Увијек замишљамо да ћемо блиским особама све стићи рећи и објаснити, показати како их разумијемо и волимо. Изненадна смрт неправедна је и за оног који остаје. ”

„ У љубави сам видјела спас. Љубав је била моја религија. Човјек ваљда има потрбу измислити нешто попут бога. што је друго могло слиједити него још веће разочарање? Јер спаса нема. ”

„ На концу конца, што је љубав? Сад ми се чини да је то тек ријеч за читав низ осјећаја, од њежности до солидарности и страсти. Јер не треба заборавити да је језик непрецизан инструмент, за разлику од сликарства или музике. Љубав је заједнички називник, обична кошара у коју човјек трпа свашта. Сваштара, дакле. ”

„ Први пут у животу некоме сам дала дио себе а да ме то није емоционално уништило. То је прекрасан осјећај. ”

„ Неке везе је напросто тешко прекинути, све се у теби одупире, а сваки нови сусрет подупире сулуду наду да ће се нешто догодити и да ћете поново бити заједно, као некада. ”

„ Први пут у животу некоме сам дала дио себе а да ме то није емоционално уништило. То је прекрасан осјећај. ”

„ Усамљеност је била гора од боли, помислила је, усамљеност у коју ју је бол заробила и на коју је била осуђена читавог живота. ”

„ Зар је заиста повјеровао да бих написала мемоаре? Је ли папир довољно издржљив материјал да бих му повјерила свој жвот? Бојим се да би се тинта разлила по њему или би то биле сузе. Нема тог папира, Алберте, који би издржао моју бол. ”

„ Овако формулирана, на папиру, његова се одлука доима стварнијом. Једнако тако је и сидејама, постају јасније тек кад их напише. Но заборавио је како људи нису идеје, ријечи упућене њој могу изазвати посљедице. ”

„ Вјеровала сам да љубав може ускрснути и мртве. ”

„ Но чим се умири и понада да ће утонути у сан, нападају је сјећања. У њој се накупимо туге за неколико живота. Прошлост је талог којег се не успијева ријешити. ”

„ Како јој објаснити затворени свијет у којем живим, то да сам ја проблем, узрок несреће људи око мене? ”

„ Тек кад је осјетила празнину у грудима, кад није могла удахнути, кад јој је срце поскочило попут подивљале мачке која гребе канџама тражећи излаз из прсног коша, кад је осјетила добро познату бол. Знала је да је управо бол њезино мјерило стварности, њезин вјерни подсјетник. Јавља се увијек кад из неког разлога одбија прихватити оно што јој се догађа. Мало јој недостаје да потоне у потпуно безнађе. Бол је опомиње. Док ме боли, барем знам да сам жива, мисли наслоњена на кухињски зид. ”

„ Ах, како људско биће чува себе, штеди себе, увијек себе! Јер бол другога није твоја бол. Само твоја бол те боли, само твоја бол се рачуна. ”

„ Док је свирао, био је другачији, мекши, блажи, отворенији. Кад би га пратила, заједничко је свирање, баш као и учење, стварало невидљиве нити које су их чврсто везале једно за друго. ”

„ Био је то збуњујући осјећај. Кад дођеш у нову средину па се осјетиш окружен познатим језиком као топлим капутом, то ти даје осјећај сигурности, заштите. ”

„ Сјећам се кад смо као дјеца о томе заједно читале лежећи у кревету и нисмо могле вјеровати да коса и нокти расту још данима након смрти јер су још увијек живи. Што је смрт, питала си ме, када је човјек, заправо, мртав? Сада ти могу одговорити: биолошке функције нису важне. Важан је смисао. Смрт је кад ти од твог живота не остане више ништа, заправо ти је свеједно да ли још дишеш и расту ли ти коса и нокти. Ти ионако више не постојиш. Зато, обриши сузе, Киттy. Одлазим у миру јер више нисам ја. Погледај само моје посљедње слике и све ће ти бити јасно. А и због тога што је брига за мене постала претежак и бесмислен терет. Ја сам само мало убрзала тај одлазак, тек толико да ја (а не она!) будем та која ће одлучити о том тренутку. ”

„ Сватко је дужан направити најбоље што може од онога што га је запало јер смисао живота је управо живљење само. Постојати, успркос свему. Осјећати, гледати, судјеловати. Веселити се. Није нам дана друга шанса, други живот. ”

„ Јер бол има властити језик, потпуно неовисан о ријечима. ”

„ Али кад сам преживјела тренутак оне језиве усамљености на рубу лудила, знала сам да ћу се извући. Уосталом, и без емоција се може сасвим нормално живјети. Кад ти ишчупају срце, уклоне ти способност да патиш. Годинама након тога, осјећам се боље, мирније гледам на своју ситуацију. Још увијек имам пријатеље, излазим, уживам у разговорима и изложбама. ”

„ Читање ми је било занимљиво и забавно јер ме одвлачило из мог свијета у неки други, веселији и једноставнији. ”

„ Мене су бисери очаравали због маме. Али зашто је баш бисерна огрлица имала то посебно значење које сугерира елеганцију из црно-бијелих филмова и модних икона из високих кругова, попут Граце Келлy или Јацкие Кеннедy? Требало ми је времена да схватим да је то накит за жене, а не за дјевојке, јер бисери симболизирају женственост, баш ону посебну, изазовну, али истовремено достојанствену, која је тако добро остала забиљежена на филмској траци. Жену која је свјесна себе и зна што ради. Ону која мушкарце привлачи, али је се и боје. Она која их потиче на освајање, али ништа не обећава. Носећи их, истовремено показује и слабост и снагу. ”

„ Ништа не објашњавај, кажем сама себи, људи те ионако неће разумјети, било зато што су глупи, боло зато што им није стало, најчешће ово друго. ”

„ Схваћам да имам само ријечи и да сам, с времена на вријеме, док их држим у наручју, мање усамљена. ”

„ Пита се чега ће се још морати одрећи и који је минимум ствари с којима се може преживјети а да се не изгуби осјећај властите људскости. ”

„ На што људи мисле када говоре о својим животима? Виде ли их доиста као цјелину, као кронолошки слијед догађаја, као нешто логично, смислено, довршено? Којих се тренутака сјећају и како их памте? Као ријечи? Као низ слика и звукова? Мој се живот распада у низ неповезаних призора који ми се јављају тек повремено и насумично. Али постоје кључни догађаји, случајни или судбински тренуци, који ми касније омогућују да свој живот сложим у смислену цјелину. Један од таквих тренутака био је сусрет с Јосеом. Други моја одлука да нашу љубав изгурам до самог краја. ”

„ Зашто је комунизам пропао: пропао је због неповјерења, због страха од будућности. Јер дубоко у себи нитко није вјеровао у сустав који десетљећима није био способан задовољити ни основне потребе својих грађана. ”

„ Како жена може испричати причу о свом животу а да се не спотакне о мушкарце? ”

„ Еуропа за мене има друго значење. Сваки пут кад изговорим ту ријеч, пред очима ми се појави босанска обитељ која живи далеко од онога што назива домом и једе властиту, предивну храну јер им је то једино остало. Остаје чињеница да је након педесет година у Еуропи поновно био могућ рат; да је било могуће мијењати границе; да је геноцид још увијек могућ. ”

„ Само ондје гдје нема приватности може постојати потпуна контрола. ”

„ Тешко је препознати дискриминацију када с њом живиш. ”

„ Хумор је једини начин да се надвлада депресија. ”

„ Овдје, у логору, могла је испричати било какву причу — ти људи нису имали избора него да јој вјерују. То не значи да избјеглице попут ње лажу, него да су искоријењене. Њихове приче данас једва да ишта значе чак и њима самима. Нитко их не слуша, а то је готово исто као да не постоје. ”

„ „Да, не волим живјети овдје“, рекла је више себи него мени. Затим се окренула према мени: „Али ако сам ишта научила из свог живота, то је да — будући да не припадам нигдје — једино је кретање важно. ”

„ Увјежбаним покретом извлачи нож и прислони га уз њезино грло. „Брже“, сикће кроз стиснуте зубе, „брже!“ У том истом тренутку поновно је запрепашћује њихова неспособност да се изразе нормалним реченицама; користе само једносложне ријечи, као да су заборавили говорити. Можда и јесу. Можда се то догађа људима у рату — ријечи одједном постају сувишне јер више не могу изразити стварност. Стварност измиче ријечима које познајемо, а нових немамо. ”

„ Сваки јавни простор налик је рекламном паноу с порукама колективне подсвијести нације. Ондје се може прочитати пасивност, бијес, равнодушност, страх, двоструки стандарди, субверзија, лоша економија, искривљена дефиниција „јавног“ — читав свјетоназор, цијели распон емоција и ставова изложен је на увид. ”

„ Тијело лежи у кревету попут неживог предмета, попут испражњеног мијеха или врећице за купњу. Њезино напуштање логора ништа није промијенило. Њезино тијело и даље је у њиховој власти — сада чак и више. Тек сада С. схваћа да тијело жене никада доиста не припада њој самој. Припада другима — мушкарцу, дјеци, обитељи. А у рату — војницима. ”

„ Рат је тек опћи појам, збирна именица за безброј појединачних прича. Рат је сваки појединац, оно што се њему догодило, како се догодило, како му је промијенило живот. За њу је рат ово дијете које је морала родити. ”

„ Будна је. Опет размишља о страху. До тада није била свјесна страха; била је увјерена да га не осјећа, чак ни када су мушкарце одводили из дворане или када је чула рафале. Слуша. Сада зна да је страх одсутност свих емоција, празнина, као да је из тијела одједном исцурила сва крв. ”

„ Њезина мајка, запосленица државне твртке, Српкиња је. Њезин отац, инжењер, Муслиман, што значи да С. није ни једно ни друго. Зато је вјеровала да је поштеђена сврставања. Тако је мислила све док истога дана наоружани људи нису стигли у њезино планинско село. Тада је схватила да је за њу рат започео онога тренутка када су је други почели дијелити и означавати, када је више нитко ништа није питао. ”

„ Категорија „непријатеља“ могла се проширити на читав народ. ”

„ Како можеш заборавити нешто што никада ниси научио или имао?! ”

„ Тијеком тих неколико дана и ноћи бол се уселила у С. као у властити дом. Осјећала се запосједнутом. Непозната болест ушла је у њу и почела је нагризати изнутра. С. није могла замислити да мушко тијело може нанијети толику штету жени, да је толико моћно и неправедно надмоћно да жена пред таквом силом нема обрану. ”

„ Можда је њима и њиховим вршњацима еколошка свијест већи знак престижа од бунде. Можда се осјећају равноправнијима са свијетом. Признајем, у њима сам видјела будућност. Али били су агресивни и то ми се није свидјело, унаточ њиховој бризи за животиње. ”

„ Цијели свијет био је изненађен овим ратом. Ми, грађани Југославије, још више. Кад о томе размишљам, још сам љута на саму себе. Је ли могуће да се рат ушуљао у наше животе полако, потајно, попут лопова? Зашто то нисмо видјели? Зашто нисмо ништа учинили да га спријечимо? ”

„ Одрастајући у Источној Еуропи врло рано научиш да политика није апстрактан појам, него снажна сила која утјече на свакодневни живот људи. ”

„ Окренути главу или шутјети пред неправдом и злочином значи сурађивати с политиком чији је програм смрт и разарање. Није важно је ли та сурадња свјесна или не — исход је исти. ”

„ Већ је тада знао да у сваком друштву постоје двије основне категорије људи: они који имају и они који немају. Но према егалитарним начелима комунизма, они који имају требали би дијелити с онима који немају. А како ионако нема много тога за дијелити, егалитаризам се на крају своди на једнаку расподјелу сиромаштва. ”

„ Мирис смртоносног страха почиње се ширити из још живог тијела онога тренутка када цијело тијело зна да је крај, иако се ум још увијек нада. ”

„ Зар се не бисмо требали запитати — што је Еуропа након Босне? ”

„ Кад бисте дијете које јаше метлу питали што ради, без оклијевања би одговорило: „Јашем коња.“ За то дијете, штап је коњ. Као да самим преименовањем можеш нешто претворити у оно што желиш да буде. Одузимањем Божје моћи ствараш илузију тренутачног раја. А нитко још није рекао дојенчету Источне Еуропе да дрвени штап није коњ. ”