Патња
Изглед
„ | Све што се осећа је унутар патње.[1] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Све су творевине непостојане, све су творевине мукотрпне, сва су бића лишена властитог својства. Мудрац када то увиди, одвраћа се од патње. То је пут прочишћења.[2] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Сада као и раније, просјаци, ја објашњавам само патњу и докончање патње.[3] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Рађање је патња, болест је патња, старост је патња, бити везан за оно што се не воли јесте патња, растанак од оног што се воли јесте патња, не добити оно што се жели јесте патња.[4] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Патња настаје из жеђи за задовољствима, из жеђи за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.[5] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Онај ко има исправно разумевање нема неизвесности нити сумње да када нешто настаје, то само патња настаје и да када нешто нестаје, то само патња нестаје.[6] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Ја кажем да патња настаје из неког разлога. Тај разлог јесте контакт. Стога, кад неки аскете и свештеници тврде да је свако творац властите патње, други да је наша патња туђе дело, трећи да је патња и наше и туђе дело, а четврти да није ни наше ни туђе дело, него да настаје случајно - у сваком од тих случајева немогуће је да буде доживљена без контакта.[7] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Несигурна је и непозната дужина живота оних који су подложни смрти. Живот је тежак и кратак, бременит патњом. Не постоји начин да они који су рођени избегну смрт.[8] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Докле постоји тијело дотле постоји смрт. Зато, Радо, треба да схватиш да је тијело смрт, да је смртно, да умире, да је болесно, да је тумор, да је убојита стријела, да је понор и извор патње. Ко тако схвати, његово је схваћање исправно. Исто тако треба схватити осјећаје, утиске, изразе воље и свијест.[9] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Нарицањем и плакањем ум не бива ништа мирнији, већ се патња само увећава.[10] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Ако нагомилавате лоша дела завршавате у океану патње. А зашто? Зато што оно што човек учини не нестаје једноставно у прошлости. То нас прати, пријања уз починиоца. Човек чији су поступци загађени ће временом бол који наноси осетити и на себи.[11] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Рахула, кад год се припремаш да нешто учиниш, треба да помислиш: “Овај поступак који намеравам да учиним - хоће ли он нанети патњу мени, другима или обома? Је ли то штетан поступак, са болним последицама, болним исходом?” Ако после таквог огледања видиш да ће нанети патњу теби, другима или обома, да је то заправо штетан поступак, са болним последицама, болним исходом, онда сасвим сигурно не треба да учиниш такав поступак. Али ако после огледања видиш да неће нанети патњу теби, другима, нити обома, да је то заправо користан поступак, са срећним резултатом, срећним исходом, онда сасвим сигурно треба да учиниш такав поступак.[12] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | А ја ћу вас, просјаци, поучити како да напустите све. Послушајте! Без потпуног знања, без потпуног схваћања, без одустајања и напуштања свега није могуће досећи утрнуће патње.[13] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Спекулативна гледишта (свет је вечан, свет није вечан, свет је бесконачан, свет је коначан, душа и тело су исто, душа и тело су различито, после смрти Ослобођени постоји, после смрти Ослобођени не постоји…) јесу читаво шипражје гледишта, џунгла гледишта, искривљење, колебање, оков гледишта. Она су оптерећена патњом, јадом, очајем и грозницом, не воде трежњењу, хлађењу, стишавању, миру, непосредном знању, пробуђењу, нирвани. Спекулативна гледишта је Ослобођени одложио на страну.[14] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | За Племените, нестанак овога тела сматра се срећом. То је супротно од онога како на то гледа читав остали свет. Оно што други зову срећом, то Племенити назавају патњом. Оно што други називају патњом, за то су Племенити утврдили да је срећа.[15] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Ја кажем, пријатељу, да путујући није могуће достићи крај света, где нема рађања, старости, смрти, нестајања и препорађања. Али у исто време, не тврдим да је могуће окончати патњу а да се не досегне крај света, већ указујем да су управо у овом телу, чији је раст ограничен, а спознаја оскудна, садржани свет, појава света, окончање света и пут који води окончању света. Зато мудрац оскудношћу живота окончава свет. Мирујући спознаје крај света и смирује жељу и за овим и за оним светом.[16] -Сидарта Гаутама |
” |
„ | Овој самсари се не може видети почетак. Не може се видети почетна тачка лутања и тумарања бића оптерећених незнањем и окованих жудњом. Толико сте дуго доживљавали патњу, бол, несрећу и пунили гробља. И то је довољно да осетите гађење према свим творевинама, довољно да угасите сваку страст према њима, довољно да постанете од њих слободни.[17] -Сидарта Гаутама |
” |
Извори
[уреди]- ↑ Osamljenje
- ↑ Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji
- ↑ Čedomil Veljačić, Budizam
- ↑ Čedomil Veljačić: Budizam
- ↑ Čedomil Veljačić: Budizam
- ↑ Govor Kaććāna-gotti
- ↑ Govor Upavāni
- ↑ Strela
- ↑ Govor o smrti
- ↑ Strela
- ↑ Govor o Kokaliki
- ↑ Savet Rāhuli u Ambalatthiki
- ↑ Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI
- ↑ Govor Vaććhagotti o vatri
- ↑ Sreća Plemenitog
- ↑ Govor Rohitassi
- ↑ Trava i grane