Откривење Јованово

Књига Откривења, позната и као Откровење Јованово је део Новог завета. Садржајно, сва је усмерена ка будућности. Док Књига постања, на првим страницама Библије, доноси химну о стварању, Откривење, као последња књига Светог писма, закључује Библију визијом Новог Света, Новог Неба и Нове Земље. Као ниједна књига Библије, Откривење је било најразличитије тумачено због апокалиптичке форме, што је у ново време довело до појава хришћанских секти на западу.

Цитати

„Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од онога који јест, и који бјеше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред пријестолом његовијем; И од Исуса Христа, који је свједок вјерни, и првенац из мртвијех, и кнез над царевима земаљскима, који нас љуби, и уми нас од гријеха нашијех крвљу својом; И учини нас цареве, и свештенике Богу и оцу својему; томе слава и држава ва вијек вијека. Амин. (1:4-6)”

„Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, говори Господ, који јест, и који бјеше, и који ће доћи, сведржитељ. (1:8)”

„Знам твоја дјела, и љубав, и службу, и вјеру, и трпљење твоје, и дјела твоја, и да пошљедњијех има више од првијех; Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавели, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску. И дадох јој вријеме да се покаје од курварства својега, и не покаја се. Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својијех дјела. И дјецу њезину побићу на мјесто; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по дјелима вашима: А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотонинијех (као што говоре): не ћу метнути на вас другога бремена, Осим које имате, држите докле дођем. (2:19-25)”

„И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету. И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу. И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех. И пјеваху пјесму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена, И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи. (5:6-10)”

„И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини. И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом. И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ. И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти. За то веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. (12:7-12)”

„И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар. И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: Замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско. (14:14-15)”

„И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема. И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему. И чух глас велики с неба гдје говори: Ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти не ће бити више, ни плача, ни вике, ни болести не ће бити више; јер прво прође. И рече онај што сјеђаше на пријестолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне. И рече ми: Сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава. Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. А страшљивима и невјернима, и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга. (21:1-8)”

„Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи. Благо онима који творе заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град. А на пољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж. Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда даница. И Дух и невјеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава. Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој; И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој. Говори онај који свједочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин. (22:13-21)”