Војислав Илић

Војислав Илић (20. април 1860 — 2. фебруар 1894) је био српски песник.

Цитати

• У смислу свега што следује даље,
  Акт вам се овај с препоруком шаље;
  Да поступите тачно и у свему,
  По наредбама казаним у њему.

• Спомениче неми прохујалих дана,
  3ашто ти је чело суморно и тавно?
  Да лʼ се сећаш, можда, крвавих мегдана,
  Што дигоше у зрак твоје име славно?
  • Над Београдом (1880), строфа 1.

• Увенуће младо доба,
  Кô што вене росно цвеће;
  Али овај цветак мали
  Увенути никад неће.
  • Моме Милораду (1881), строфа 1.

• Кроз тучна поља и питоме равни,
  Срдитим током, у недоглед тавни,
  Ти шириш твоја шуштајућа крила,
  О, Дрино, водо мила!
  • На Дрини (1882), строфа 1.

• Безумно, страсно, са смехом и плачем,
  А оружани мржњом на тиране,
  С буктињом, лиром и са бритким мачем,
  Прославићемо осветничке дане
  И као звона грмићемо тада
  Са равних поља и са барикада.
  • Из бележника (1888), строфа 8.

• Нека друга земља у срећи сија,
  Мени си ти увек најмилија.
  Нек другу земљу богатство кити,
  у теби волим сиромах бити.
  Сем тебе никуд не тражим блага
  Србијо драга
  • Домовина, строфа 1.

• Нек туђе небо радост пролама,
  Нек туђе горе јече с песмама,
  Ја волим, мајко, у теби бити,
  Па макар моро̂ и сузе лити.
  Ван тебе нећу среће ни блага,
  Србијо драга
  • Домовина, строфа 3.

Цитати о Војиславу Илићу

• Ти си био, млади Војиславе!
  Милогласни славуљ српском гају,
  Ал’ ти судба справи в’јенац славе
  С анђелима да пјеваш у рају.
  • Мило Јововић, Губитком српског пјесника Војислава Илића (1894), строфа 2.

• И моја душа лети свијетлом гробу твоме,
  На ком је анђô благи,
  И боно теби кличе: Врати се, врати нама,
  Наш Војиславе драги!
  • Алекса Шантић, Покојном Војиславу (1894), строфа 3.