Пређи на садржај

Ајн Ренд

Извор: Викицитат
Ајн Ренд (1943)

Ајн Ренд (2. фебруар 1905 — 6. март 1982) била је руско-амерички филозоф, романсијер, драматург и сценариста.

Цитати

[уреди]

„Ја сам. Ја мислим. Ја хоћу.”


„Слободна конкуренција наметнута законом' је гротескна контрадикција у терминима.”


„Дала бих највећи залазак сунца на свету за један поглед на хоризонт Њујорка. Облици и мисао која их је створила. Небо над Њујорком и воља човека учињена видљивом. Која нам друга религија треба?”


„Да ли желе да виде лепоту и генијалност? Да ли траже осећај узвишеног? Нека дођу у Њујорк, стану на обалу Хадсона, погледају и клекну. Када видим град са свог прозора? Не, не осећам колико сам мала. Али, осећам да ако рат дође да угрози ово? Хтела бих да се бацим у свемир, изнад града, и да својим телом заштитим ове зграде.”


„Човекове ирационалне емоције спуштају у блато...”


„...Разум човека је тај који га диже до звезда.”


„Креативан човек мотивисан је жељом да постигне, а не жељом да побједи друге.[1]


„Живот није избегавање смрти.[2]


„Питање није ко ће да ми дозволи, већ ко ће да ме заустави.[2]


„Дакле, мислите да је новац извор свог зла. Да ли сте се икада запитали шта је извор свог новца?[2]


„Истина није за све људе, већ само за оне који је траже.[2]


„На лестве успеха се најлакше пење ако се стаје на пречаге прилика. Најгоре осећање кривице је да прихватите незаслужену кривицу.[2]


„Сила и разум су супротностим, морал престаје где сила почиње.[2]


„Ја не градим како бих имала клијенте већ имам клијенте како бих могла да градим.[2]


„Постоје две стране сваког проблема: једна је исправна а друга погрешна, али средина је увек зла.[2]


„Богатство је производ човекове способности да мисли.[2]


„Срећа је стање свести које произлази из остваривања нечијих вредности.[2]


„Једино човек коме богатство није потребно је прикладан да га наследи, човек који би направио своје богатство без обзира како је почео.[2]


„Новац је барометар врлине једног друштва.[2]


„Сврха морала је да вас научи, не да патите и умрете, већ да уживате и живите.[2]


„Питање није ко ће да ми дозволи, већ ко ће да ме заустави.[2]


„Не дозволи да твоја ватра угасне, искра по незаменљивој искри, у безнадним мочварама готово, још-не и нимало. Не дозволи да херој у твојој души умре у усамљеној фрустрацији због живота који си заслужио, а коме никада ниси могао да приђеш. Свет који желиш може бити освојен. Он постоји… стваран је...могућ је...твој је.[3]


„Ако нешто не знаш, не треба да се уплашиш — већ да научиш.[3]


„Научи да цениш себе, што значи: бори се за своју срећу.[3]


„Могла бих да умрем за тебе. Али не бих могла, нити бих желела, да живим за тебе.[3]


„Слобода (именица): Ништа не тражити. Ништа не очекивати. Ни од кога не зависити.[3]


„Људи мисле да лажов односи победу над својом жртвом. Оно што сам научила јесте да је лаж чин самоодрицања, јер човек препушта своју реалност ономе коме лаже, чинећи ту особу својим господаром и осуђујући себе од тада да измишљено одржава онакву стварност какву тај неко захтева… Човек који лаже свету постаје роб тог света… Не постоје беле лажи, постоји само најцрња разарања, а бела лаж је најцрња од свих.[3]


„Кажу да је љубав слепа; секс је, наводно, неосетљив на разум и исмева моћ свих филозофа. Али, заправо, нечији сексуални избор је резултат и збир његових најдубљих уверења. Реци ми шта неко налази сексуално привлачним и рећи ћу ти целу његову филозофију живота. Покажи ми с ким спава и показаћу ти његову процену сопствене вредности. Без обзира на то што им се говори о врлини несебичности, секс је најдубље себичан чин — чин који се не може извести ни из каквог мотива осим сопственог уживања… Он захтева да човек стоји наг пред собом и пред другима, духом као и телом, и прихвати свој прави его као меру вредности. Увек ће бити привучен особом која одражава његову најдубљу визију себе...Љубав је наш одговор на наше највише вредности — и ништа друго.[3]


„Да би неко рекао ‘Волим те’, мора најпре знати да каже ‘Ја’.[3]


„Креативног човека покреће жеља да постигне, а не жеља да победи друге.[3]


„Кунем се својим животом и својом љубављу према њему да никада нећу живети зарад другог човека, нити тражити од другог човека да живи зарад мене.[3]


„Најмања мањина на свету је појединац. Они који поричу права појединца не могу тврдити да бране права мањина.[3]


„Зашто нас увек уче да је лако и зло радити оно што желимо, а да нам је потребна дисциплина да се обуздамо? Најтежа ствар на свету је – урадити оно што желимо. И за то је потребна највећа врста храбрости. Мислим на оно што заиста желимо.[3]


„Свој живот сам започела једним јединим апсолутом: да је свет мој да га обликујем према својим највишим вредностима и да га никада не предам нижем стандарду, без обзира колико борба била дуга или тешка.[3]


„Најтеже је објаснити оно очигледно, оно што је свима пред очима, а сви су одлучили да не виде.[3]


„Када би видео Атласа, џина који на раменима држи свет; када би видео како стоји, крв му се слива низ груди, колена му клецају, руке му дрхте док покушава да задржи свет последњим атомом снаге, а што се више труди, свет све теже притиска његова плећа – шта би му рекао?Не...не знам. Шта би могао? Шта би му рекао? Да слегне раменима.[3]


„Човек који не цени себе – не може да цени ништа и никога.[3]


„Мушкарчев сексуални избор је резултат и збир његових основних уверења...Увек ће га привлачити жена која одражава његову најдубљу визију самог себе, жена чија му предаја омогућава да осети самопоштовање. Мушкарац који је поносно сигуран у сопствену вредност, желеће највишу врсту жене коју може да пронађе, жену коју поштује, најснажнију, најтежу да се освоји – јер само поседовање хероине може му дати осећај остварења.[3]


„Да ли си и ти то осетио? Да ли си видео како твоји најбољи пријатељи воле све на теби – осим онога што је заиста важно? А оно што ти је најважније – за њих не значи ништа; ништа, чак ни звук који би препознали.[3]


„Продати своју душу је најлакша ствар на свету. То сви раде сваког часа свог живота. Када бих те замолио да сачуваш своју душу – да ли би разумео зашто је то много теже?[3]


„Ако лепо жени кажеш да је лепа, шта си јој дао? То је само чињеница и није те ништа коштала. Али ако ружној жени кажеш да је лепа, пружио си јој велико признање кварењем самог појма лепоте. Волети жену због њеног квалитета – нема смисла. То је заслужено, то је плаћање, није дар. Али волети је због њених мана је прави поклон, незаслужен и недостојан. Волећи је због њених мана, скрнавиш сваку врлину зарад ње – и то је прави омаж љубави, јер жртвујеш своју савест, свој разум, свој интегритет и своје драгоцено самопоштовање.[3]


„Контрадикције не постоје. Кад год мислиш да се суочаваш с контрадикцијом, провери своје премисе. Увек ћеш открити да је једна од њих погрешна.[3]


„Моја срећа није средство ни за један циљ. Она је циљ. Она је свој сопствени смисао. Она је сопствена сврха.[3]


„Одање истини је признање моралности; нема веће, племенитије, херојске посвећености од чина човека који преузима одговорност да мисли.[3]


„Слободан је да избегава стварност, да замагли свој ум и крене слепо било којим путем који пожели – али није слободан да избегне понор који одбија да види.[3]


„Никада не мисли на бол, опасност или непријатеље ни тренутак дуже него што је потребно да се против њих бориш.[3]


„Истина није за све људе, већ само за оне који је траже.[3]


„Човек који одбија да суди, који ни не одобрава ни не осуђује, који тврди да не постоје апсолути и верује да тако избегава одговорност – тај човек је одговоран за сву крв која се данас пролива у свету. Стварност је апсолут, постојање је апсолут, зрнце прашине је апсолут, као и људски живот. Да ли живиш или умиреш је апсолут. Да ли имаш парче хлеба или не, апсолут. Да ли једеш свој хлеб или га гледаш како нестаје у стомаку пљачкаша, апсолут. Постоје две стране сваког питања: једна је исправна, друга погрешна, али средина је увек зла… У сваком компромису између хране и отрова, само смрт може победити. У сваком компромису између добра и зла, само зло може имати корист...[3]


„Ни за чим не жалим. Било је ствари које сам пропустила, али не постављам питања, јер сам волела живот, такав какав је био – чак и тренутке празнине, чак и неодговорено – а то што сам га волела, то је оно неодговорено у мом животу.[3]


„Зашто нас увек уче да је лако и зло радити оно што желимо, и да нам је потребна дисциплина да се суздржимо? Најтежа ствар на свету је – радити оно што желимо. И за то је потребна највећа врста храбрости. Мислим, оно што заиста желимо.[3]


„Свој живот сам започела једним јединим апсолутом: да је свет мој да га обликујем према својим највишим вредностима и да га никада не предам нижем стандарду, без обзира колико дуга или тешка борба била.[3]


„Кад би видео Атласа, дива који држи свет на својим раменима—кад би видео како стоји, крв му се слива низ груди, колена попуштају, руке дрхте док покушава да задржи свет последњим атомом снаге, а што се више труди, свет му све теже притиска рамена—шта би му рекао? Не знам...Шта би могао да уради? Шта би му ти рекао? Да слегне раменима.[3]


„Мушки избор партнерке је резултат и збир његових основних уверења… Увек га привлачи жена која одражава његову најдубљу визију себе самог.[3]


„Најтеже је објаснити оно што је упадљиво очигледно и што су сви одлучили да не виде.[3]


„Човек који не цени себе – не може ценити ништа и никога.[3]


„Да продаш своју душу – то је најлакша ствар на свету. То сви раде сваког часа свог живота. Али када бих те замолила да сачуваш своју душу – да ли би разумео зашто је то много теже?[3]


„Ако лепој жени кажеш да је лепа, шта си јој дао? Само чињеницу, и то те ништа није коштало. Али ако ружној жени кажеш да је лепа, дао си јој омаж кварењем појма лепоте...[3]


„Противречности не постоје. Кад год помислиш да се суочаваш с противречношћу, провери своје претпоставке. Наћи ћеш да је једна од њих погрешна.[3]


„Слободан је да избегава стварност...али није слободан да избегне понор који одбија да види.[3]


„Истина није за свакога, већ само за оне који је траже.[3]


„Средина је увек зло.[3]


„Не жалим ни за чим...волела сам живот такав какав је био, чак и празнине, чак и неодговорена питања – то што сам га волела, то је тај неодговорени део мог живота.[3]


„Имам, рецимо, шездесет година живота...Ако у свом раду не пронађем радост, онда себе осуђујем на шездесет година мучења...Најбоље је ствар стандарда – а своје стандарде постављам сам.[3]


„Дај да ти дам савет о томе како да препознаш карактер људи: човек који проклиње новац – стекао га је нечасно; човек који га поштује – зарадио га је.[3]


„Људи никада не желе нешто истински лично; њихове жеље су туђе жеље. Зато су несрећни.[3]


„Човек не може опстати осим путем свог ума… Све што имамо потиче од једне особине човека – функције његовог мисаоног ума.[3]


„Волим те толико да ми ништа друго није важно – чак ни ти… Важна ми је само моја љубав.[3]


„Највеће богатство је поседовати свој живот и трошити га на сопствени раст.[3]


„Нема замене за компетенцију.[3]


„Моја срећа није средство ни за какав циљ. Она је циљ сама по себи.[3]


„Одавање истини је обележје моралности; не постоји већа, племенитија, херојска посвећеност од човекове одговорности да мисли.[3]


„Она није знала природу своје усамљености. Једине речи које су је описивале биле су: Ово није свет који сам очекивала.[3]


„Никада нисам нашла лепоту у чезнутљивости за немогућим, нити сам икад сматрала да је могуће изван мог домашаја.[3]


„Ти си тај сусрет у мом животу који се никада не може поновити.[3]


„Ако вреди радити – вреди и претерати.[3]


„Интегритет је способност да се истраје уз идеју.[3]


„Сврха морала није да те научи да патиш и умреш, него да уживаш и живиш.[3]


„Нема начина да се влада невиним људима...[3]


„Кога треба да задовољиш? Саму себе.[3]


„Када се не слажем са разумним човеком, препустићу стварности да одлучи...[3]


„Бежи од човека који ти каже да је новац зло.[3]


„Не постоје лоши послови – него лоши људи којима није стало да их раде.[3]


„Научи да разликујеш грешке из незнања од моралних преступа.[3]


„Радост је циљ постојања.[3]


„Новац је само алат.[3]


„Ако су ти дела поштена, не треба ти унапред туђе поверење.[3]


„Најсигурнији знак другоразредног човека је његова огорченост према туђем успеху.[3]


„Жудња за моћи је коров који расте само у празном уму.[3]


„Стрпљење је увек награђено, а романтика је увек иза угла![3]


„Самопожртвовање? Али управо оно ‘ја’ је оно што се не може и не сме жртвовати.[3]


„Рационализација је покушај да стварност прилагодиш сопственим емоцијама.[3]


„Живети и деловати у границама сопственог знања – и ширити га до граница живота.[3]


„Људи стварају сопствена питања јер се боје да гледају право.[3]


„Реч ‘Ми’ је камен који сатире све индивидуално… А сада подижем пред свет лице бога – и та реч је ‘Ја’.

[3]


„Једном кад осетиш шта значи волети онако како ти и ја знамо – више ниси способан ни за шта мање.[3]


„Продуктивност је твоје прихватање моралности...[3]


„Човек све губи када изгуби смисао за хумор.[3]


„Могу да прихватим све осим онога што већина зове најлакшим: половичност.[3]


„Људи који одбацују одговорност мишљења могу постојати само као паразити на уму других.[3]


„Шта је човек? Гомила хемикалија са заблудама величине.[3]


„Није смрт оно чега се плашимо – него непроживљен живот.[3]


„Током векова, људи визије корачали су сами...али су победили.[3]


Референце

[уреди]

Спољашње везе

[уреди]