Џејн Остин

Џејн Остин (16. децембар 1775 — Винчестер, 18. јул 1817) је била енглеска књижевница.
Цитати
[уреди]„Сваког човека окружује комшилук препун шпијуна добровољаца.”
„Не желим да људи буду веома пријатни, јер ме то штеди да им се много свиђају.”
„Међутим, имала сам веома пријатно вече, мада ћете вероватно сазнати да за то није било неког посебног разлога; али не мислим да вреди чекати на уживање док се за то не укаже права прилика.”
„Једна половина света не може да разуме ужитке друге.”
„У мени постоји тврдоглавост која никада не подноси да се плашим воље других. Моја храброст увек расте на сваки покушај да ме застраши.”
„Ево ме поново на овој сцени расула и порока, и већ почињем да сматрам да је мој морал покварен.”
„Какво страшно топло време имамо! Држи човека у сталном стању неелеганције.”
„Следеће недеље ћу почети са својим операцијама на свом шеширу, од чега, знате, зависе моје главне наде у срећу.”
„Не могу а да не помислим да је природније да цвеће расте из главе него воће.”
„Сада сам стекла праву уметност писања писама, за коју нам се увек говори, да на папиру изразим тачно оно што би неко рекао истој особи усменом предајом.”
„Изјављујем да, на крају крајева, нема ужитка попут читања! Ништа нас не замара тако брзо као све остало – осим књиге! Кад будем имала своју кућу, бићу несрећна ако не будем имала одличну библиотеку.[1]”
„Особа, било господин или дама, која не ужива у доброј новели, мора бити неподношљиво глупа.[1]”
„Не постоји ништа што не бих учинила за оне који су ми заиста пријатељи. Немам навику да волим људе напола, то није у мојој природи.[1]”
„Машта једне даме је веома брза; она у трену скаче од дивљења до љубави, од љубави до брака.[1]”
„Не желим да људи буду превише пријатни, јер ме то ослобађа муке да их много волим. [1]”
„Што више познајем свет, све сам уверенија да никада нећу срести мушкарца кога бих заиста могла да волим. Превише захтевам![1]”
„Општеприхваћена истина гласи да је неожењен мушкарац доброг иметка сигурно у потрази за женом.[1]”
„Мало је људи које заиста волим, а још мање оних о којима мислим добро. Што више видим свет, све сам незадовољнија њиме; и сваки дан потврђује моје уверење о недоследности људских карактера и о малом ослонцу који се може ставити на привид врлине или разума.[1]”
„Не могу да одредим ни час, ни место, ни поглед, ни речи које су поставиле темеље. Било је превише давно. Нашла сам се усред свега пре него што сам схватила да је почело.[1]”
„Љутити људи нису увек мудри.[1]”
„Мрзим када чујем да говориш о свим женама као да су фине даме, уместо разумних створења. Ниједна од нас не жели да буде у мирним водама целог живота.[1]”
„Таштина и понос су различите ствари, иако се речи често користе као синоними. Особа може бити поносна, а да није ташта. Понос се односи на наше мишљење о себи, таштина на оно што желимо да други мисле о нама.[1]”
„Пробола си ми душу. Пола сам агонија, пола нада...Никога нисам волео осим тебе.[1]”
„Шта су мушкарци у поређењу са стенама и планинама? [1]”
„У мени постоји једна тврдоглавост која никада не може да поднесе да ме уплаши туђа воља. Моја храброст увек расте при сваком покушају да ме застраше. [1]”
„
А што се мене тиче, ако је књига добро написана, увек ми буде прекратка. [1]”
„Не могу више да слушам у тишини. Морам да вам се обратим на начин који ми је доступан. Проболи сте ми душу. Пола сам агонија, пола нада. Не говорите ми да касним, да су таква драгоцена осећања заувек нестала. Поново вам се нудим, са срцем још више вашим него онда када сте га готово сломили, пре осам и по година. Не усуђујте се да кажете да мушкарац заборавља брже него жена, да његова љубав умире раније. Никога нисам волео осим вас. Био сам неправедан, био сам слаб и огорчен, али никада несталан. Ви сте ме једина довели у Бат. Због вас једине мислим и планирам. Зар то нисте видели? Зар нисте могли разумети моје жеље? Не бих чекао ни ових десет дана да сам могао да прочитам ваша осећања, као што мислим да сте ви морали прозрети моја. Једва могу да пишем. Сваког тренутка чујем нешто што ме потпуно обузима. Спуштате глас, али ја и тада препознајем његов тон, док би се другима изгубио. Сувише добро, сувише дивно створење! Заиста нам чините правду. Верујете да међу мушкарцима има истинске привржености и постојаности. Верујте да је у мени најватренија, најнепоколебљивија, у Ф. В. Морам да кренем, не знајући своју судбину; али вратићу се овамо или ћу поћи за вашом пратњом чим буде могуће. Довољна је једна реч, један поглед, да одлучи да ли вечерас улазим у кућу вашег оца или никада.[1]”
„Лако бих му опростила његов понос, да није повредио мој. [1]”
„Ах! Ништа не пружа прави комфор као остајање код куће.[1]”
„Кад бих те волео мање, могао бих о томе више да говорим.[1]”
„У првом тренутку када сам га угледала, моје срце је било неповратно изгубљено. [1]”
„Морам да научим да будем задовољна тиме што сам срећнија него што заслужујем. [1]”
„Не одређује нас оно што кажемо или мислимо, већ оно што чинимо. [1]”
„Превише сте племенити да бисте се поигравали са мном. Ако су ваша осећања иста као прошлог априла, реците ми то одмах. Моја наклоност и жеље нису се промениле; али једна једина ваша реч заувек ће ме ућуткати о овој теми.[1]”
„Будалаштине престају да буду будалаштине ако их разумни људи чине дрско. [1]”
„Немам задовољство да вас разумем. [1]”
„Смејте се колико хоћете, али ме нећете исмијати из мог мишљења. [1]”
„Пријатељство је заиста најбољи мелем за бол разочаране љубави. [1]”
„Можда сам изгубила срце, али нисам самоконтролу. [1]”
„Волети плес свакако је корак ближе заљубљивању. [1]”
„Ја сам најсрећније створење на свету. Можда су то и други говорили пре мене, али ниједан с толиким правом. Срећнија сам чак и од Џејн; она само осмехује, ја се смејем. [1]”
„Не умем да држим говоре, Ема...Кад бих те волео мање, могао бих о томе више да говорим. Али знаш какав сам. Од мене не чујеш ништа осим истине. Прекоравао сам те, држао ти лекције, а ти си то поднела како ниједна друга жена у Енглеској не би поднела. [1]”
„Моја представа о доброј дружини...јесте друштво паметних, добро информисаних људи, који имају много тога да кажу; то ја зовем добром дружином.[1]”
„Од самог почетка — готово од првог тренутка нашег познанства — ваше понашање, које ми је уливало уверење о вашој ароганцији, уображености и себичном презирању осећања других, било је такво да је створило основу неодобравања на којој су каснији догађаји изградили тако непоколебљиву одбојност; и нисам вас познавала ни месец дана пре него што сам осетила да сте последњи мушкарац на свету за којег бих икада могла бити наговорена да се удам. [1]”
„Кад се заљубим, биће то заувек. [1]”
„Због чега живимо, ако не да забављамо своје комшије — и да се заузврат смејемо њима?[1]”
„Увек заслужујем најбољи третман, јер никада не пристајем ни на какав други.[1]”
„Морате научити нешто од моје филозофије. Мисли на прошлост само онолико колико ти њено сећање доноси задовољство.[1]”
„Несрећна ти се одлука пружа пред тобом, Елизабета. Од данашњег дана мораћеш бити странкиња једном од својих родитеља. Твоја мајка те никада више неће видети ако се не удаш за господина Колинса, а ја те никада више нећу видети ако то учиниш. [1]”
„Дајте девојци образовање и правилно је уведите у свет, и десет према један да ће имати начина да се добро снађе, без даљег трошка за било кога.[1]”
„Живот изгледа само као брза смена ужурбаних ништавности.[1]”
„До овог тренутка никада себе нисам познавала.[1]”
„Имам ја довољно мана, али се, надам се, не тичу разума. За свој темперамент не смем да гарантујем. Мислим да је премало попустљив — свакако премало за удобност света. Не могу заборавити лудости и пороке других тако брзо као што би требало, нити њихове увреде према мени. Моја осећања се не померају сваким покушајем да буду уздрмана. Мој би се темперамент можда назвао злопамтилом. Моје добро мишљење — кад се једном изгуби — изгубљено је заувек. [1]”
„То је само роман...или, укратко, само дело у којем се испољавају највеће моћи ума, најтемељитије познавање људске природе, најсрећније оцртавање њених разноликости, најживописнији изливи духа и хумора — све пренето свету најбираним језиком. [1]”
„Он је џентлмен, а ја сам кћи џентлмена. Утолико смо једнаки.[1]”
„Сви знамо да је он поносит, непријатан човек; али то не би ништа значило кад би ти га заиста волела. [1]”
„У сваком карактеру постоји, верујем, склоност неком одређеном злу, прирођена мана коју ни најбоље образовање не може превазићи. [1]”
„А твоја мана је склоност да мрзиш све људе. А твоја, одговори он са осмехом, јесте намерна жеља да их погрешно разумеш. [1]”
„Кад бих само могла да упознам његово срце, све би постало лако. [1]”
„Не мислим да сам икада отворила књигу у којој се није говорило о несталности жена. Песме и пословице, све говори о женској превртљивости. Али можда ћеш рећи да су све то написали мушкарци. [1]”
„Можда и хоћу. Да, да, ако желиш — без позивања на књиге. Мушкарци су имали све предности у причању сопствене приче. Образовање је њима припадало у далеко већој мери; перо је било у њиховим рукама. Нећу допустити да књиге ишта доказују. [1]”
„Није могло бити два срца тако отворена, два укуса тако слична, два осећања тако усаглашена. [1]”
„Њено срце шапнуло је да је то учинио због ње. [1]”
„Девојка воли да јој се љубав мало испречи с времена на време. То је нешто о чему може да размишља.[1]”
„Ретко, веома ретко потпуна истина припада било ком људском казивању; ретко се догађа да нешто није мало прикривено или мало погрешно схваћено. [1]”
„Ништа ме никада не замара осим онога што не волим да радим. [1]”
„Раздаљина ништа не значи кад неко има мотив. [1]”
„Желим, као и сви други, да будем савршено срећна; али, као и сви други, то мора бити на мој начин. [1]”
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 Jane Austen - quotes
