Понос
Понос је емоција или осећај великог задовољства самим собом, као и поштовање самог себе у „целини“.
Цитати[уреди]
„Понос, дакле, изгледа као нека врста круне врлина; јер их чини моћнијима и не постоји без њих. Стога је тешко бити истински поносан; јер је то немогуће без племенитости и доброте карактера. (Аристотел)”
„Једина ствар која може да утеши човека због глупости које ради је понос који има када их ради. (Оскар Вајлд)”
„Понос ниских људи је да стално говоре о себи, а високих људи – да уопште не говоре о себи. (Волтер)”
„Понос, порок најнижих и најдегенерисанијих створења ни мање ни више него највиши и у једном комаду. (Чарлс Дикенс)”
„Ако нам је Бог дао неки одличан дар, ми замишљамо да је то наше сопствено достигнуће; а ми се надимамо и чак прснемо од поноса. (Жан Калвин)”
„Понос уопште није исто што и свест о људском достојанству. (Лав Толстој)”
„Претерани понос је обележје мале душе. (Иван Тургењев)”
„Нерад и понос опорезују тежим рукама од краљева и сабора. Ако можемо да се ослободимо првог, лако ћемо поднети ово друго. (Бенџамин Френклин)”
„Понос је променила анђеле у ђаволе; смирење је оно што људе чини анђелима. (Августин Хипонски)”
„Истински, искрени понос, или самопоштовање, ако је само добро скривено и у исто време заиста оправдано, свакако мора бити својствено човеку части. (Дејвид Хјум)”
„Неки људи се рађају поносни. Неки постижу понос. Некима се намеће понос. (Вилијам Шекспир)”
„Најјефтинији понос је национални понос. (Артур Шопенхауер)”
