Петер Хандке
Петер Хандке (6. децембар 1942) је аустријски књижевник и активиста, немачко-словеначког порекла.
Цитати[уреди]
„Мој начин размишљања је често толико погрешан, тако неодржив, јер мислим као да разговарам са неким другим.”
„Свако треба да чита Иву Андрића. Он је велики писац, већи од Томаса Мана, јер његово приповедање диктира побожност и уметнички ритам. Томас Ман је само уметнички ритам.”
„Све је више књига које се претварају да су књиге.”
„Никада нисам ништа рекао ни против Хрвата ни Муслимана, али сам љут на Словенце од 1991.”
„Захвалност је усхићење, а само прималац захвалности је непрекидни облик - само захвалност омогућава да се види бели свет.”
„Више нисам био површан – престао сам да размишљам.”
„Шта је уопште нормалан живот? Вероватно, путовање аутобусом а да вас при томе нико не засипа каменицама зато што је на њему ћирилични натпис. Било би нормално ићи на гробље које није порушено већ је одржавано и сачувано… Истина је, нажалост, да ови људи не налазе гробове, већ рушевине и змијска легла у њима… Али они у тој трагедији и даље носе своју `нормалност` коју им други ускраћују, носе у себи сва људска осећања, понеко још има жељу да се понекад насмеје… Њихов живот је претворен у бескрајну ноћ, али они у њој и даље постоје без обзира на то што зора можда неће сванути. То је моја епопеја нашег времена, слика и прилика света у коме живимо, а ови људи су највећи трагичари и јунаци данашњице.”
„После НАТО напада планета се сада зове Југославија. Јерусалим, Јерихон, Лондон, Париз и наравно Берлин и Вашингтон биће део Југославије… Свима нама који нисмо постали Марсовци, Југославија је наша отаџбина.”
„Сада бих први пут волео да живим 90 година. Да живим и да запишем све шта се дешава Србима. Срби су нови Јевреји над којима се обављају нови Холокауст и желео бих да и они као Јевреји, и ја са њима, запишу сваку реч, сваки проглас који објављују медији новог нацизма. Као и Хитлер, и НАТО је заљубљен у властиту смрт.”
„Живот који се овде одвија не можемо да живимо у Паризу. Београд је чудесно неуједначен. Био сам овде десетак пута и тек почињем да га откривам, почињем да осећам његову географију, топографију, геологију. Овде можемо да лутамо а да се не изгубимо. Спустио сам се низ Дорћол до Дунава. Усред јутра се чула техно музика, видео сам људи који играју у празном простору. Не знам да ли је то лепо, али је посебно.”
„Срби су затвореници западног света. Србе је ухапсио свет који нема вредности. То је неправда.”
„У Србији ме сви воле, а нико не чита оно што сам написао.”
„Марс напада, а Србија, Црна Гора и Република Српска су отаџбина свих нас који нисмо постали Марсовци или кољачи.”
„Понекад бих волео да сам православни монах који се бори за српско Косово.”
„Срби су трагичан народ. Али ја волим трагичне народе.”
„Ништа нисам пропатио због залагања за Србију, увек сам био обогаћен. Нисам никаква жртва, српски народ је жртва.”
„Написао сам свој еп о људскости, а за то нема бољих јунака од Срба. То што су моји јунаци страдалници које свет упорно не жели да види, за мене није важно.”
