Монархија
.svg)
Монархија је облик владавине у коме група, генерално фамилија која представља династију, оличава национални идентитет земље, а њен вођа, монарх, спроводи улогу суверенитета.
Цитати[уреди]
„Ја пишем при светлости две вечне истине: религије и монархије, тих неопходности близанаца потврђених савременим догађајима, и према којима би сваки уман писац требао да тежи да усмери нашу земљу. (Оноре де Балзак)[1]”
„Краљ је краљ свима. Ко би ту могао бити на губитку осим лаж и неправда, а ко на добитку осим здрав разум и истина? Обновом свог вишевековног државног уређења заснованог на широким и чврстим темељима модерног грађанског друштва, Србија би се вратила на оно место међу државама на коме је некада била, па га је изгубила. Друкчије се вратити неће. (Матија Бећковић)[2]”
„Без Бога – Ни преко прага. Без Краља – ништа не ваља. Без дома – судба Содома. (Николај Велимировић)[3]”
„Од разних облика владавине који су преовлађивали у свету, наследна монархија изгледа представља најправеднији простор за исмевање. (Едвард Гибон)”
„Тенденција напредне цивилизације је у ствари монархија. Монархија је заиста влада која захтева висок степен цивилизације за свој пуни развој. (Бенџамин Дизраели)”
„Владавина по краљевској власти је репрезентативна, и у тој мери хришћанска. Дијалектика монархије је светски историјски и добро утврђена и непроменљива. (Серен Киркегор)”
„Монархија је прави систем јер је везана за апсолутну средњу тачку; на суштину која припада човечанству али не и држави. (Новалис)”
„Монархија није страна Србији, она чини део њене традиције и њене историје. Међутим, њена ресторација је у рукама народа. Било би позитивно када би људи то хтели, као што се догодило у Шпанији. Она се не може увести силом, већ само вољом. (Патријарх Павле)[4]”
„Монархија ми се увек чини глупом, презривом ствари. Упоређујем то са нечим што се држи иза завесе, око чега влада велика гужва и галама, и диван ваздух привидне свечаности; али кад се којим случајем завеса отвори — и друштво види шта је, прасну у смех. (Томас Пејн)”
„Краљевство је било као маслачак. Колико год глава одсекао, корење је и даље било под земљом, чекајући да поново никне. (Тери Прачет)”
„Краљ, регент, ђенерали, сви дишу истим духом: све су то загрејани патриоти који заносно чувају слободу свог демократксог народа. (Арчибалд Рајс)[5]”
