Николај Велимировић
Из Wikiquote
[уреди] Други о Николају:
Знаменити Срби:
- Јован Скерлић (поводом Николајеве "Религије Његошеве", 1911. године):
Млади професор богословије ништа није мање интересантан од цетињског пустињака.
- Чеда Мијатовић (1920):
Кад сам под кубетом Светог Павла[1] угледао Владику Николаја, учини ми се да хор не пева више: "Радуј се, о Израиљу!", него Радуј се Србијо, јер је твој син коме се ова част чини!" Али се одмах сетих да у самој ствари ова се част одаје не Николају Велимировићу као наочитој личности, него њему као одличном слуги Православне цркве српске и као верном сину народа српског.
- Михајло Пупин (Николи Пашићу, 1921):
Његов успех је био изванредно велик. Задобио је Американце са његовом озбиљношћу и са његовом искреношћу, и сваки је одмах приметио да он заиста верује у оно што проповеда и да му свака реч потиче из дубине срца и душе, где леже његова чврста вера и чврсто убеђење (...) Цео рад свих Срба које је данас Србија послала у Америку не вреди ни стотинити део оног успешног рада који је Епископ Николај до данас извршио.
- Григорије Божовић (1937):
Богодани песник, велики философ, хришћанин на енглеску руку, расни бојовник духа, дивни носилац шумадијских завета, предодређен да увек буде вођ и громовник.
- Исидора Секулић (1939):
Има ли ишта лепше и радосније него видети човека који има вокацију, и има напор да остане са својом вокацијом? Та радост мене поново вуче у покрајину у којој је неимар духовног и историјског смисла господин Николај, сада Епископ Жички.
- Краљ Петар II и група срба из Лондона (Слободан Јовановић, Милан Гавриловић и др. 1946):
У времену када је српски народ изгубио све и када му је остало још да се узда у своју вековну моралну снагу, оличену у нашој Светосавској Цркви, Ви сте, Ваше Преосвештенство, данас за тај народ један у истини један од најјачих моралних стубова, на којима је почивала снага нашег народа у прошлости, на којима и данас почива, и који ће га, с вером у Бога, и Његову вечну правду, одржати у будућности.
- Станислав Краков (1951):
Ви сте велики као философ и као писац и као беседник и као Првосвештеник. Ја наилазим Вашу најлепшу величину у томе што сте увек храбро смели да говорите истину.
- Слободан Јовановић (1956):
С владиком Николајем нестала је једна велика личност из српског националног живота. Он је као књижевник, и као црквени великодостојник, и као национални борац, оставио за собом светла трага (...) Ко год је имао прилике да га лично позна, имао је утисак да је то редак и необичан човек.
- Милан Јовановић Стратимировић (1958):
За Српску цркву и српски народ он остаје велики писац и велики стилист, велики хришћанин и велики проповедник; његово је место одмах после Светог Саве и за њега је мало рећи да је био војник Христов, он је био капетан Христов. Српска црква ће после његове смрти моћи можда чак и да се назове светосавско-николајевска црква! То су чињенице.
- Др. Димитрије Најдановић:
Ако је ико од наших и највећих људи заслужио да му се певају славопоји, то је Владика Николај Велимировић, славопојник, Христов, многомилосни геније светосавски (...) Сваким кораком у дугом ходу будућности његов светли лик ће све више прозоравати, увеличавати, светлошћу просијавати.
- Божидар Пурић (1963):
Поред Бога, волео је Николај српски народ и српску државу. Њему је то било нераздељиво као Света Тројица. Био је Србин царски и светосавски.
- Преподобни Јустин Ћелијски (1966):
Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима и Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити највећег србина после Светог Савве, Равноапостолног Светог Владику Николаја Српског.
- Др. Марко С. Марковић (1993):
Мисионарски рад Владике Николаја био је по обиму огроман, а по садржају свестран и може се поредити са делатношћу Светога саве. (...) Владика Николај је обновио српско црквено беседништво и био највећи беседник у историји Српске цркве.
- Митрополит Амфилохије Радовић (1996):
Владика Николај је као ријетко ко у нашем времену пронио кроз себе једну читаву епоху. Он је истовремено ударио неизбрисив печат на живот и судбину Српског народа у XX вијеку. Несумњиво, он ће оставити дубоког трага и на српске вјекове који долазе. За многе величине његовог времена у нашем народу неће се знати, док ће он остати незаобилазан у народном памћењу. Као што је у претходним вјековима свако ново српско покољење стајало пред избором: За или против Светог Саве; за или против Косовског завјета, тако ће и у будућности стајати пред истим избором, с тим што ће избор бити истовјетан са дилемом: За или против Владике Николаја.
Православни из других народа:
- Свети Јован Шангајски (1958):
Овај малени дечко, толико слабуњав да су се бојали да га пошаљу у школу, постао је велики учитељ Цркве Православне, проповедник православне вере, мудри пастир, духовни вођа Србије, стуб своје отаџбине, апостол Православља у даљњим земљама. (...) Као што је за Светог Јована Златоустог рекао Свети Прокли: да му само други Златоуст може одати достојну хвалу, исто тако и епископа Николаја може похвалити само раван њему.
- Владимир Мајевски, руски духовни писац (1958):
Он је био несребљољубац у дословном смислу ове речи. Све што је добијао од многобројних поштовалаца - увек је даривао невољнима. Зато је и умро као потпуни сиромах.
- Протојереј Александар Шмеман, теолог (1975):
Знали смо да нам је Бог дао ту привилегију да будемо у заједници са најеминентнијим православним владиком XX века. (...) Владика Николај није био само велики Србин. Он је за све православне људе израз православне духовности и заузима место међу онима који настоје да овековече правослевну веру у Америци.
- Милица Зернов (1975):
Владика Николај је био стуб Српске цркве. Сада, после своје смрти, он стално гледа Бога лицем у лице.
- Монах Игнатије (Шестаков), Сретењски манастир, Москва, уредник сајта www.pravoslavie.ru (2003):
Дела Светог владике веома су популарна код нас у Русији. Он је за нас Свети владика Николај, и у то нико не сумња.
- Др Жан-Клод Ларше, православни теолог, Француз (2003):
Стослов о хришћанској љубави у Касијани, по свом квалитету, несумњиво ставља епископа Николаја у ред Отаца Цркве.
Остали странци:
- Church Times (март 1920):
Током четири ратне године. др Николај Велимировић је собом, својом личношћу и својом поруком оставио снажан утисак на врло широк круг Енглеза, тако да смо, када се вратио у Србију, осетили то као истински губитак.
- Џ. А. Даглас, протектор Лондонског универзитета (1920):
Тај аутор није само провокативни мислилац и личност која подстиче, већ има и веома редак дар практичке примене идеала.
- Х. Џ. Фајнс-Клинтон, англикански свештеник (1921):
Утицај који је стекао својом личношћу и заслугама, као и делом које је извршио, проповедајући у многим нашим катедралама и црквама, као и својим предавањима и списима, без преседана је за једног православног свештеника у овој земљи[2].
Уводничар часописа америчких епископалаца "Жива црква" (25. јун 1921):
Николај је други Исаија
- Др Џејмс Т. Шотвел, Карнегијева задужбина за међународни мир (5. август 1927):
Једна од најинтересантнијих и нарманкантнијих личности политичког живота на Балкану... По темпераменту мистичар, али и вичан политичар и државник, као што је већ доказао, Епископ Николај садржи у себи такав сплет различитих особина да би у свакој земљи био признат као јединствена личност.
- Џон Кингсбури, министар у влади Вудроу Вилсона (1933):
Ви Срби можда не знате колико је Владика Николај, који припада читавом хрићанском свету, поштован и цењен у Америци. Он је за свој народ учинио много. Верујем као појединац највише. На заказане беседе, у појединим градовима Америке, људи су путовали по неколико сати брзим возовима да чују његове пророчке речи. Ја сам лично поносан што се убрајам у пријатеље тог великог српског сина.
- Ребека Вест, књижевница:
Најизузетније људско биће које сам икада срела
- Др Харолд Бакстон, англикански бискуп гибралтарски (1940):
Знам др Николаја из времена рата, када је говорио у катедрали Светог Павла, где га је слушало десет или двадесет хиљада људи. (...) Чак и данас у Енглеској, а нарочито у Лондону, питају где је и шта ради др Николај Велимировић. Он је био први неангликанац коме је дозвољено да беседи у катедрали Светог Павла и када би данас дошао читав Лондон би похрлио да га чује.
- Почасни докторат Колумбија универзитета (САД 1946):
Његовом Преосвештенству Николају Велимировићу, Епископу Охридском и Жичком који је познат по свјој светости и човекољубљу; чија је прва брига увек за сиромашне и несрећне у једној многонапаћеној земљи; великом научнику и проповеднику који је изнад свега велика морална снага; додељује се почасни докторат.
- Џорџ Бел, бискуп чичестерски (1956):
Чудесан човек - да! Велики патриота - да! Али, он је био више од тога. Он је био пророк Божији, не само Божије милости већ и Божијег суда.
- Резолуција Америчког конгреса (бр. 98 од 14. јануара 1957):
Представнички Дом САД је примио са дубоком жалошћу смрт епископа Николаја, највећег сина нашег достојног српског савезника у два светска рата, и духовног вођу српског народа у Југославији. Представнички Дом овим упућује саучешће српском народу због губитка овог великог духовног вође и заслужног сина.
- Рован Виљемс, надбискуп кентерберијски (2001):
Епископ Николај је, за неколико генерација британских англиканаца, био један од оних неоспорних моралних и духовних великана који су Западу посведочили нешто од дубине и изазова православног света.
Остали:
- Београдски дневник (1919):
Салонски калуђер, Распућин.
- Веселин М. Вукићевић (Нова Европа, 1921):
Револуционарна Шумадија зна врло добро да је г. Велимировић у суштини контрареволуционар.
- Извештај после првог немачког претреса Жиче (мај 1941):
Николај је тип лукавог, бруталног и тупог Балканца, који је као црквени поглавар најважнији
- "Хрватски народ, усташки лист (7. мај 1941), пренето у "Католички тједник" (Сарајево, бр. 23 XVII, 1941):
На столици Светог саве - енглески агент; Рекламирани лик епископа Николаја Велимировића; Жича као средиште енглеске пропаганде; у новије време вјешто је саплитана у српском народу легенда о његовом светаштву; Његови говори постају изразито шовинистичко-политичка пропаганда; Он је национални и духовни идеолог пансрпске борбене организације чији невидљиви људи управљају цијелим државним апаратом бивше Југославије; Цијело водство српске цркве је само играчка у рукама енглеског епископата преко др Николаја
- Распоп Никола Дреновац, комуниста (1945):
И данас тај исти епископ Николај иде по америчким катедралама и под маском "апостолске фигуре" проповеда најотровнији фашизам, клевеће своју рођену земљу и спречава акцију за помоћ болнима, гладнима и голима.
- Удружење православног свештенства ФНРЈ (1949):
Такође се ограђујемо и осуђујемо рад и епископа Николаја Велимировића и Иринеја Ђорђевића, који су се после ослобођења наше отаџбине задржали у табору империјалистичких земаља и са империјалистима прижељкују и кују ново ропство за наше народе и сеју лажи, мрак и незнање
- МУП ФНРЈ (1951) поводом одузимања држављанства Св. Николају:
Припадник противнародне политичке организације Збор и као сарадник окупатора побегао из земље пред ослобођењем.
- Милош Минић (1981):
Писац црквених беседа у служби верског фанатизма.
- Љубиша Јакшић ("Ослобођење", 7. јул 1981):
Ратни злочинац епископ жички који је имао ратно-злочиначку биографију
- Драгомир Митровић, комунистички историчар (1985):
Николај је био један од главних покретача здружене акције свих реакционарних и колаборационистичких снага, њихове борбе противу партизана, комуниста и народног отпора.
- Новости (6.10.1986):
Најмрачнија личност у историји српског народа, Љотићев идеолог, обожавалац Хитлера
- Мирко Ђорђевић (1999):
Велимировић остаје једна карактеристична провинцијална појава
- Др Миодраг Зечевић (2001):
Епископ СПЦ, активни противник НОП-а, симпатизер четничког покрета Драже Михајловића и врло близак фашистичком покрету Збор Димитрија Љотића
- Јован Бајфорд (2004):
Тридесетих година 20. века Велимировићева идеологија је обезбедила значајан извор инспирације за снаге српског фашизма.
