Емилија Пардо Басан
Емилија Пардо Басан (Галиција, 16. септембар 1851 — Мадрид, 12. мај 1921) била је најзначајнији представник натурализма у Шпанији. Узор јој је био француски натуралиста Емил Зола, као и шпански реалисти Аларкон и Хуан Валера. Написала је бројне романе, критике, есеје, путописе, драме, биографије, лирска дела итд. Такође се залагала за права жена и њихов положај у друштву.
Цитати
[уреди]- „Апсурдно је да се једно село нада ослобођењу и срећи у облику владе коју не познаје.“
- „Образовање жене не може да се назове само образовањем, већ и припитомљавањем - уче се послушности, пасивности и покорности.“
- „Физичко образовање чини да жена увећа свој стас и снагу, и обогати своју крв.“
- „Бог кажњава грехе, али свет који видим кажњава само недостатак предвиђања и грешке.”[1]
- „Диктатура је попут арије и никада не постаје опера.”[2]