Emilija Pardo Basan
Emilija Pardo Basan (Galicija, 16. septembar 1851 — Madrid, 12. maj 1921) bila je najznačajniji predstavnik naturalizma u Španiji. Uzor joj je bio francuski naturalista Emil Zola, kao i španski realisti Alarkon i Huan Valera. Napisala je brojne romane, kritike, eseje, putopise, drame, biografije, lirska dela itd. Takođe se zalagala za prava žena i njihov položaj u društvu.
Citati
[uredi]- „Apsurdno je da se jedno selo nada oslobođenju i sreći u obliku vlade koju ne poznaje.“
- „Obrazovanje žene ne može da se nazove samo obrazovanjem, već i pripitomljavanjem - uče se poslušnosti, pasivnosti i pokornosti.“
- „Fizičko obrazovanje čini da žena uveća svoj stas i snagu, i obogati svoju krv.“
- „Bog kažnjava grehe, ali svet koji vidim kažnjava samo nedostatak predviđanja i greške.”[1]
- „Diktatura je poput arije i nikada ne postaje opera.”[2]