Антоније Велики

Преподобни Антоније Велики (или Ава Антоније) је био хришћански аскета који је живео у Египту у IV веку. Сматра се оцем пустињачког подвижништва и хришћанског монаштва уопште.

Изреке

Гледајући на свет, немојмо мислити да смо се одрекли нечега великог, будући да је и цела земља незнатна у односу на небо.

Нико не треба да гаји жељу за стицањем. Јер, каква је корист стицати оно што се не може понети у духу? Није ли боље стицати оно што можемо понети са собом: благоразумност, правичност, мудрост, храброст, расуђивање, љубав, веру, безгневље и гостољубивост?

Свако јутро када устанемо треба мислити да нећемо дочекати вече, и пре него што легнемо треба мислити да се нећемо пробудити. По природи није позната граница нашег живота, нити се зна колико нам оставља промисао. Живећи свакодневно са таквим расположењем ми нећемо ни грешити, ни имати похоту, нити се на кога гневити, нити гомилати богатство на земљи.

Грци иду у туђе крајеве и плове преко мора да би изучили науке, а нама није потребно да идемо у туђе крајеве ради царства небеског, нити да пловимо преко мора због врлина.

Ма где да је човек, тамо постоји и Бог.[1]

Када ветар дува у једном правцу, сваки морепловац може мислити високо о себи и хвалити се. Међутим, тек се при изненадној промени ветрова открива се искуство опитних крманоша.

Изгледа ми да благодат светог Духа брже испуњава оне који од свег срца ступају на подвиг, и од самог почетка решавају да се држе чврсто и да не уступају ђаволу ни у једној борби све док га не победе.

Многоречити човек у себи не оставља места Духу светоме. Ако те неко у разговору упита нешто спасоносно за душу, одговори му; а ако пита нешто од чега нема користи, буди као глув који не чује и као нем који не говори.

Свако ко жели да буде истински духован подвижник треба да се постара да се удаљи од бучне гомиле и да јој се не приближава, како би и телом и умом и срцем био изван смућења и људског вртлога.

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: Ти си луд, ти ниси као ми.[2]

Пробудимо се из сна док се још налазимо у овом телу.

Поуке о доброј нарави и светом животу

Разборити нису они који су изучили изреке и списе древних мудраца, него они разликују добро од зла, те оно што је рђаво и по душу штетно избегавају, а оно што је добро и за душу корисно усрдно ишту и чине уз велику благодарност Богу.

Стицање новца и његово издашно коришћење сматрај краткотрајном маштаријом.

Богаташ племенита рода, али без васпитане душе и без икакве врлине у животу, није друго до несрећник, као што и случајан сиромах, па и роб, јесте срећан човек, уколико је украшен васпитањем и врлином у животу.

Слободним људима немој да сматраш оне који су случајем слободни, него оне који су слободни начином свога живота. Не треба слободним називати зле или распусне, јер они су робови страсти.

Истражи и испитај, па ћеш увидети да начелници и властодршци имају власт само над телом, али не и над душом. То увек имај у виду. Стога се њима не треба покоравати уколико наређују убиство или неко друго безакоње и неправду на штету душе, па макар због тога и мучили тело. Јер, Бог је душу створио слободном и самовласном да чини добро или зло.

Они који губитак новца, или деце, или слугу, или неког другог добра, сматрају за несрећу, нека знају да треба бити задовољан оним што Бог даје, а затим и да дато треба радо и благодарно вратити. Никакво лишавање, или боље рећи враћање, не треба да нам тешко пада.

Особина је доброга човека да своју слободну вољу не продаје за новац.

Немогуће је да човек одједном постане добар и мудар, већ једино упорним старањем, бављењем, искуством, временом, подвигом и тежњом за чињењем добра.

Устав отшелничког живота

Ко хоће да се спасе нека не остаје у дому своме и у граду у коме је грешио. Не треба посећивати родитеље и рођаке по телу, будући да је то штетно по душу и нарушава плодове живота.

Онај ко живи у осамљености, слободан је од три борбе: од борбе језика, вида и слуха. Код њега једино остаје борба срца.

Тело треба савлађивати и замарати дугим трудом.

Употребљавај најпростију и најјефтинију храну. Месо уопште немој јести.

Више воли укоравање него поштовање, умор тела него одмор, и недостатак него изобиље.

Ако те нападне гњев, одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој.

Они који се труде да живе у врлинама и богољубиво, треба да се одрекну умишљености и сваке пусте и лажне славе, и да се труде око доброг исправљања живота и срца. Богољубив и непоколебљив ум је руководство и пут ка Богу.

Једном брату, који га је молио да се за њега помоли Богу, је одговорио: "Ни ја, ни Бог, нећемо се сажалити на тебе, уколико се ти сам не постараш о себи, и уколико се не будеш молио Богу".

Спољашње везе

• Поуке о доброј нарави и светом животу у 170 поглавља
• Устав отшелничког живота (правило за монахе са два додатка)