Никанор Пара

„Први услов сваког ремек-дела: да прође неопажено.”

„Све је поезија осим поезије.”

„Поезија ће умрети ако је нико не вређа.”

„Поезија је била луксузан предмет, али за нас је основна намирница: не можемо да живимо без поезије.”

„Поезији облака супротстављамо поезију чврсте земље, хладне главе, врелог срца.”

„Све што се креће је поезија. Проза је оно што не мења место.”

„Песник је човек као и сви, зидар који гради свој зид: градитељ врата и прозора.”

„Сваки песник који држи до себе мора да има свој речник.”

„Песник не држи своју реч ако не мења називе ствари.”

„Песник је ту да дрво не расте укриво.”

„Песма мора да буде теорема: економија језика и економија ресурса; постићи максимално са минималним.”

„Сматрам себе зависником од беле стране.”

„Добро, а ко ће нас сада ослободити од наших ослободитеља?”

„САД, где је слобода кип.”

„У кавезу има хране. Мало, али је има. Ван њега виде се само огромна пространства слободе.”

„Све је дозвољено. Апсолутна слобода кретања. Али, наравно, да се не излази из кавеза.”

„Има два хлеба. Ви поједете два. Ја ниједан. Просечна потрошња: хлеб по особи.”

„Раст цене хлеба изазива раст цене хлеба.”

„Consumare humanum est”

„Конзумеризам: змија која гута сопствени реп.”

„Добре Вести: земља ће се опоравити за милион година. Ми смо ти који ћемо нестати.”

„Више не тражимо хлеб, кров над главом и капут; задовољавамо се са мало ваздуха, ваша Екселенцијо!”

„Не знам чему толика халабука: мени смог прија.”

„Катастрофичар? Наравно да јесам, али умерен!”

„Пешаци: анонимни хероји екологије.”

„Кажу: пролетери против буружуја. Читај: мирољубиви пешаци против убица за воланом.”

„Ни социјалиста ни капиталиста, него напротив: екологиста.”

„Марксиста? Не, атеиста, хвала Богу.”

„Левица и десница уједињене никад неће бити побеђене.”

„Ово није банана република. Овде нема корупције. Ова земља је срећна копија Раја. Или барем фотокопија.”

„Тражим да ми дају Нобела из хуманитарних разлога.”

„Награде су за слободне духове и за пријатеље жирија.”

„Три стиха Боба Дилана заслужују сваку награду, укључујући и Нобелову.”

„Јагањче Божји који одузимаш грехе света, реци ми колико има јабука у земаљском рају.”

„Оче наш који си тамо где јеси, окружен нелојалним анђелима, искрено ти кажем: не пати више због нас.”

„Смрт је колективна навика.”

„Само једна ствар је јасна: да се месо пуни црвима.”

„Шта нам вреди што смо рођени као људи, када ће нас убити као животиње!”

„Сваки човек је херој самим тим што је смртан, а хероји су наши учитељи.”

„Свиђало нам се то или не, смрт је механизам ретроалиментације или црна кутија глобалног организма.”

„Мисао се не рађа у устима, рађа се у срцу срца.”

„Мисао умире у устима.”

„Стварност тежи да нестане.”

„Између срца и леђа зјапи провалија.”

„Наведи ми десет речи на шпанском језику које су за тебе најлепше и рећи ћу ти ко си.”

„Не бацајмо прашину у очи: аутомобили су инвалидска колица.”

„Затварам XX век. Отварам XXI век.”

„Пажња: опасност на нула метара!”

„Тајна вечне младости? Добар живот и нимало срама.”

„Велика је грешка узимати свет за озбиљно, права озбиљност је комична.”

„Глагол бити је халуцинација филозофа.”

„Плесати је мислити телом.”

„Лав је направљен од јагањаца.”

„Анализирати значи одрећи се самог себе.”

„Барут, штампа, Кристифор Колумбо и италијански сонет су четири јахача Апокалипсе.”

„Сањајте, сањајте! Свет ће нестати.”

„Не бити идеалиста са двадесет година, значи немати срца. Бити то и даље са четрдесет, значи немати мозга.”

„Дошло је време да се повучем. Хвала свима, како љубазним пријатељима, тако и помахниталим непријатељима, незаборавним светим ликовима!”

„Опрости ми, читаоче, пријатељски читаоче, што не могу да се опростим од тебе пријатељским загрљајем: опраштам се од тебе усиљеним осмехом.”

„Трећи и последњи позив: индивидуалисти свих земаља, уједините се док не буде прекасно.”