Miguel de Unamuno

Извор: Викицитат
  • Треба да се боримо против зле судбине, па макар то било и без наде на победу.
  • Љубав је, читаоци и браћо моја, нешто најтрагичније у свету и животу; љубав је кћи заблуде и отац разочарања; љубав је утеха у тузи, једини лек против смрти, пошто јој је сестра.
  • Волети у души – значи саосећати, и ко више саосећа, више воли.
  • Живети – значи давати се, одржавати се, а одржавати – значи умирати.
  • Свако сазнање је сазнање о смрти и болу.
  • Бол нам говори да постојимо. Бол нам говори да постоје они које волимо. Бол нам говори да постоји свијет у коме живимо.
  • Ко не пати тај и не ужива, као што не осећа топлину ко не осећа зиму.
  • Вера која не сумња је мртва вера.
  • Вера није веровати у оно што нисмо видели, него створити оно што не видимо.
  • Веровати у оно што нисмо видели, научио нас је катихизис, јесте вера; веровати у оно што видимо - и оно што не видимо - јесте разум, сазнање; а веровати у оно што ћемо видети - или нећемо видети - јесте нада. И све је то скупа веровање. Тврдим, верујем, као песник, као стваралац, гледајући у прошлост, у успомене; негирам, не верујем, као рационално биће, као грађанин, гледајући у садашњост, и сумњам, борим се, раздире ме агонија као човека, као хришћанина, док гледам у неоствариву будућност, у вечност.
  • Верујем у Бога зато што верујем Богу.
  • Чак је и атеисти потребан Бог како би могао да га пориче.
  • Завист је хиљаду пута гора од глади, јер је духовна глад.
  • Можда је сама болест неопходно стање онога што се зове напредак, а сам напредак болест.
  • Понекад је ћутање најгора лаж.