Пређи на садржај

Церска битка

Извор: Викицитат

Церска битка, такође знана као и Јадарска битка, је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Цитати[уреди]

„Наше трупе су 17., 18. и 19. августа пристигле и предузеле снажну офанзиву јачом снагом преко Цера. Већ 18. августа предвече, према великим непријатељевим губицима и према сјајним успесима појединих наших јединица, осетило се да непријатељ малаксава и да се његови изгледи на успех све више смањују. Победа је извојевана 19. августа. Непријатељ је био разбијен и повлачио се на целом фронту. Ово повлачење се код појединих колона претворило у право бекство. Наше су трупе 20. и 21. августа гониле непријатеља који се непрестано повлачио у нереду, остављајући за собом топове, муницију, пољске болнице, слагалишта хране... Непријатељ је имао огромне губитке; читави су му пукови уништени... Огранци Цера и Иверка прекривени су његовим лешевима. Број заробљеника, који се још једнако прикупља, такође је велики. У свом повлачењу непријатељ нам је оставио знатан ратни плен: преко 50 топова и хаубица, 86 муницијских кола, 3 пољске болнице, 1 санитетску колону, доста телеграфског материјала, пионирски алата, велики број коња и коморских кола, 6 вагона хране, 7 пољских кухиња итд. (Радомир Путник)”


„Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су она места која је својом поганом ногом раскрварио... Највећи терет битке понела је Комбинована дивизија, а највећу славу добили су они њени горостасни јунаци који 3. (16.) овог месеца - првог дана битке пред зору - онако силно ударише на Церу непријатеља по челу и тим га ударцем толико збунише, да унеше страх и трепет у њихове редове... Битка је почела 3. (16.) овог месеца (и трајала четири дана) на свето Преображење - онога дана, када су аустријски ђенерали по свом обећању, требали предати бечком ћесару Ваљево - победа је коначно добије 7., 8. и 9. (20, 21. и 22.) августа, када су победоносне трупе ове армије гониле побеђеног и посрамљеног непријатеља и косиле његове редове где год су стигле, заробљавајући га и пленећи му оружје и спрему. Данас 9. (22.) августа то је гоњење завршено пребацивањем и последњих непријатељских остатака преко Дрине... У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици, изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима Друге армије, јунацима који извојеваше ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине, китећи своје заставе славом која ће сијати док српства траје. Позивам јунаке Друге армије да сви заједно узвикнемо: "Слава церским и иверачким јунацима!". (Степа Степановић)”


„... Том нашем надирању убрзо је непријатељ - Шумадијска дивизија препречила пут. Људи те дивизије, која нам се одупре, били су прави узорни и неупоредиви војници. Иако су они већ по трећи пут у рату за последње три године, ипак им по храбрости и јунаштву не беше раван ниједан од наших многобројних непријатеља... (Алфред Краус)”


„Простор између Цера и реке Јадар где се силна битка догодила није био ништа друго до масовна гробница и распаднуто месо... Из сенке шуме се ширио смрад тако гадан да је прилаз врху Цера био немогућ. Број лешева је био тако велики да је Друга армија због недостатка времена била приморана да прекине њихов покоп. (Анри Барбис)”


„Аустријска војска је починила страшна зверства на нашој територији. Група од 19 (мушкараца, жена и деце) су пронађени поред гостионице Кривајица. Свезани су заједно и затим ужасно измасакрирани. Таква група људи је нађена и код Завлаке. Мале групе убијених и унакажених људи, углавном жене и деце, су нађени широм села. Једној жени је одерана кожа, а другој су одсечене груди... Још једна група од 12 жена и деце су пронађени свезани заједно и измасакрирани. Сељаци кажу да се такве ствари могу видети свуда. (Павле Јуришић Штурм)”