Сека Алексић
Сека Алексић (23. април 1981) српска је поп-фолк и турбо-фолк певачица.
Цитати[уреди]
- „Увредисте све људе који се на овај начин боре за потомство, срам вас било! Ко сте ви да одлучујете и доносите мишљења? Бог је тај који ће потомство да да било природним путем, ВТО или донацијом јајних ћелија и усрећи хиљаде породица. Знате ли колико се парова бори на овај начин? Ово је срамотно. Замислите вапај парова који би да имају потомство и који би задњу кап крви дали за то. Замислите њих када прочитају овако нешто. Уместо да смо им подршка, па шта Бог да”.[1]
- „Деци не треба ускратити ништа, па ни друштвене мреже. Фора је у умерености. То вам је као што ја муку мучим са јелом и килограмима, а смршам чим престанем да једем неумерено. Уколико моја деца пожеле друштвене мреже, ја ћу их подржати, али ћу разговарати с њима о свему што се дешава на интернету док ме уста не заболе. Мој старији син воли јавност и недавно ме је питао да отвори Инстаграм. Рекла сам да може за двадесет година, али уколико сва деца у одељењу буду имала налоге, неће бити једини чудак који га нема”.[1]
- „Важно је да се као друштво знатно више ангажујемо око насиља које се дешава како на интернету тако и ван њега. Видимо проблем када се деси трагедија, а пре него што до трагедије дође окрећемо леђа или се правимо луди. Моја дужност је да осудим насиље на друштвеним мрежама и заштитим слабије који су у опасности. Свака јавна личност треба да се оглашава на ту тему”.[1]
- „Од ране младости ме је Бог определио да верујем у себе и да ме не дотиче шта други мисле или кажу. Прескочим сву мржњу коју ми шаљу и фокусирам се на љубав оних који ме годинама прате”.[1]
- „Када постанете мама, живот вам се толико промени, једноставно гледате другачије и позитивније на све ствари око вас. Трудите се да се дружите само са људима који вам преносе позитивну енергију, барем је тако било у мом случају. Било ми је тешко да дођем до потомства, сада је, хвала Богу, ситуација тотално другачија и уживам као мајка два дечака. Надам се да ћу ускоро проширити своју породицу”.[1]
- „По мом мишљењу, свака мајка мора да поседује љубав и несебично давање, одатле све креће. Трудим се да својој породици пружим безрезервну љубав, мислим да је то дивна ствар коју једна мајка да пружи својој породици. Због своје деце их све жртвовала, за њих живим за њих дишем, они су ми нешто најсветије. Свакако да изазова у родитељству има много, увек се трудим да будем присутна у свакој ситуацији када је реч о одрастању моје деце”.[1]
- „Родитељи, да оставите деци богатство то не можете. Али да им оставите сећање на складну породицу и маму и тату који се воле, као најдрагоценији пртљаг из детињства, то можете”.[1]
- „Питала сам за вас отвореног срца и без очекивања, а добила сам много тога. Добила сам време када могу да будем детињаста, неозбиљна и дечије расположена. Да се играм бројевима и коцкама, скачем по соби од узбуђења, да се смејем док објашњавам свакодневне ствари”.[1]
- „Имам задатак да њима покажем да срећно дете у мени постоји, а себи да имам дете да бих била бољи човек. Уз децу сам то спознала, јер су ми показали колико јака могу да будем, јер су из мене извукли неке неоткривене, тајне капацитете да волим више, и још више. Јер, деца су доктори живљења живота. Толико тога мудрог можете чути из тих малених уста, зато начуљите уши и пустите их да причају без страха како окицама виде свет, певају из свег гласа и мисле слободно. Са њима постоје нова правила: шеталиште је најдужи пут на свету (за малену ногицу), а на облацима може да се седи. И када то схватите, живот онда постаје вечна игра”.[1]
- „Све је ствар комуникације, толеранције. Нема разлога да, ако се ја бавим овим послом, мој муж се не бави тим послом или није са мном на наступима. У мом случају је мој супруг мој менаџер па смо ми заједно, али без обзира на све, мислим да бисмо ми трајали као до сада. Невезано за посао, ми смо ти који се разумемо и подржавамо, а пре свега се волимо и то се види”.[1]
- „Ја ни не знам шта је брачна криза, искрено и хвала Богу што је тако. Сматрам да је за брак потребно двоје људи. И морају бити пријатељи једно другом и да разговарају много”.[1]
- „Она реченица када мајка каже: „Видећеш ти када будеш имала своју децу”, то је тачно тако. Много више сви поштујемо своје маме када саме постанемо мајке”.[1]
- „О насиљу у породици треба да се прича, треба дати подршку људима који су то доживели и у принципу нема ништа лоше рећи ако имаш проблем. Претпостављам да има доста породица које нико не може да заштити. Ако не кажу јавно или не затраже помоћ од некога, нико им неће помоћи”.[1]
- „Поштовање мора да постоји и поверење. Када бирате супруга или супругу морате добро да размислите и да добро снимите ситуацију, да добро упознате особу. Супружници се упознају док су живи”.[1]
- „Деца се понашају онако како им родитељи дозволе. Деца гледају шта раде мама и тата и тако се понашају. Деца уче све од родитеља”.[1]
- „Када је тешко – пожелим да скинем бриге и накривим дамски шешир, под њим сачувам осмех и пар лепих речи као џокере у рукаву који увек спремно чекају да некоме улепшају дан.. Под тим својим дамским шеширом чувам и наду да ће мој осмех испричати све оно што сам прећутала као и да ће вешт поглед једног ока угледати узвраћен осмех. Шта све један стари шешир види и пропутује, то можда неће нити један човек.. И колико је само пољубаца сачувао од злокобних погледа знатижељних, тихих прошапутаних речи од ушију љубопитљивих, од каквих је све киша одбранио сулуде мисли унутар луде, слободне дамске главе.. Тако размишљам, свега се шешир нагледао и наслушао, наша је срећа само што тај шешир не прича, па ће све наше тајне мисли и путовања заувек остати забележени само у поветарцу који прети да ми шешир однесе, који се не враћа никада више и који слободно преноси и другим шеширима мисли једне луде главе”.[1]
- „Љубав и ја то нема везе с њим у сваком додиру тебе осетим, знам да сам лед и знам да сам ствар, у овој постељи погрешан је пар, стежу ме те руке његове а нису оне оно што боли ме”.[2]
- „Боли стара љубав када се у мраку поред њега будим као да сам сама боли, боли то па му кажем иди да на миру жалим и сањам о нама”.[2]
- „Сад је касно да се кајем и проклињем љубав њену боље да је такву памтим и чувам за успомену”.[2]
- „Дођи и узми ме грубо и нежно у један исти мах дођи и узми ме желим на врату да осетим твој дах”.[2]
- „Ма немој жалити сестро што те је варао нек' иде где му је место право у пакао”.[2]
- „Врати му ствари, запали му слику, осмех на лице и истури груди, обриши сузе и поправи шминку, наручи пиће и весела буди”.[2]
- „И ноћас сишло је срце у пете јер тужна сећања само ми штете, жестоко куца и лупа у празно јер зна, ти не чујеш га”.[2]
- „Мамурна, мамурна, а још сам жедна пиће ми додајте и пуно леда тугом и сузама све ћу да платим можда то те мени врати”.[2]
