Пређи на садржај

Свети Василије Острошки

Извор: Викицитат

Свети Василије Острошки (28. децембар 1610 — 29. април 1671), познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, је био епископ захумски и српски православни светитељ.

Цитати

[уреди]

„У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа.”


„Ако живите у заједници са другима, служите им као самоме Богу и за своју љубав љубав не тражите, нити за смерност похвалу, нити за служење благодарности. Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело ожалости Бога или вашег ближег.”


„Не осуђујте туђег слугу када стоји или пада; има он бога свога који има моћ да га од пада одврати или у паду заустави.”


„Памтите да час који од вас одузима вашу лењост може да буде последњи у вашем животу, и да за њим може доћи смрт и суд. Удаљавајте се од уживања и свега што је пролазно.”


„Не задајте бол никоме и не узвраћајте грдњу на грдњу, жалошћу на жалост, па ће у књизи живота ваше име бити написано са преподобнима.”


„Молим вас, пријатељи моји, не занемарите ниједно средство којем је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много – смерно опхођење са људима, тешење ожалошћених, узимање за оне којима се чини неправда, давање сиромашним, одвраћање очију од ружних призора и поступак, одбацивање. рђавих помисли, принуђивање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност и тако даље. Испуњавање свештених добих дела привлачи на нашу свемоћну помоћ Божју, а са њом ћемо пребродити све тешкоће које су изгледале несавладиво нашим снагама.”


„На све начине супроставите се својој гневљивости и уз Божју помоћ она ће ослабити. Ако се деси да се разгневиш, ништа не говори или се уклони од онога на кога си се разгневио или затвори уста своја да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју, а ти узалуд узнемириш ближњег свог. Чим се пламен угаси и твоје срце умири, тада говори ради исправљања ближњих.”


„На сваки начин се клоните да се на икога и ишта љутите, ниједна непријатност не сналази нас сама од себе, свака бива допуштена промислом Божјим ради истих спасоносних циљева, ради којих су Светог апостола Павла сналазиле невоље, услед којих је он и био у опасностима на рекама, од разбојника, свога рода, незнабожаца, у граду, пустињи, на мору, међу лажном браћом.”


„Знајући то, не обраћајте пажњу ко вас је увредио и због чега, јер су поукама светих отаца они који нам неправду чине и који нас вређају доброчинитељи нашег спасења. Само држите на уму да се нико не би усудио да вас ожалости, да Господ није изволио да то допусти и зато благодарите још више Господу што нам невољама које нас сналазе јасно показује да нисмо туђи и да нас води у царство небеско.”


„Ако подносите грдњу, Бог поступа са вама као са синовима, јер који је то син којег отац не грди?”


„Оставите вазда сваку суровост и будите у опхођењу са људима незлобиви као деца, а онима који су вам поверени на старање будите и отац и мати.”


„Закон живота јесте мера, а ко меру наруши, мора мери научен бити, милом или силом, или у случају непокајања пропасти. Непристрашће за ствари једини је пут до истинске слободе људи, која једина бива удостојена чистог и свесног заједништва у љубави Божјој.”


„У делима љубави пребивајте и онда када љубав према ближима не осећате – то није лицемерје глума. Чините дела љубави и научићете се љубави. Она ће постојаним упражњавањем таквих дела постати сама природа наша и дисање наше.”


„Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе. Одвикавајте се од расправљања и препирки, смућујући срце они вас лишавају мира у души. Свакој свадљивој помисли противстављајте Исусову молитву: Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешнога.”


„Не верујте предрасудама, тајним клеветама, јавним оговарањима, сновима и себи. Лукава подозреност није својство хришћанско и зато је не усвајајте. Мудрост, трезвеноумне обазривости и непорочност, пак, тражи од нас Господ у Светом писму.”


„Будите мудри као змије и незлобиви као голубови. Свагда се држите средине – крајности нигде и ни у чему нису за похвалу. Памтите реч старца: Ко може да поднесе, све подиже.”


„Зло побеђујте добром, зло се злом исправити не може. У клонулости духа нагоните срце и језик свој да се моли овако: Господе спаси ме, пропадам, Господе, просветли таму моју, Господе, обасјај ме лицем својим.”


„Ако си склон меланхолији, не затвори се у кућу, него прави излете. Одлази у брда и шетајући покушај да се молиш, то много помаже. Не оправдајте себе, не расправљајте се, снисходите карактерима и годинама.”


„Тешите свакога можете чиме. Употребите свој ум и језик само на нечију корист и поуку. Ако вам дође да оговарате, сетите се грехова својих које сте од младости учинили и осудите себе што сте их починили.”


„Нека вам живот тешко не пада, он је неподношљив само за злочинце, а онај који верује у Господа Исуса Христа, нада се у њега, љуби га, за њега је живот вазда сношљив.”


„На широки пут заборави, Господ нас по милосрђу своме уводи кроз тесна врата у царство небеско, а онај пут води у вечну пропаст.”


„И вама и себи желим у овом животу само очишћење од греха и молим Господа да са нама учини све што му буде угодно да очисти грехе наше и измије безакоња нашу, макар за то били потребни и понижење и срамота. И ви и ја треба да живимо по заповестима Божјим, а не само по заповестима људским.”


„Ради користи сопствене душе волите усамљеност и покоривши се у потпуности заповестима Оца небескога, научите срце своје непрестаној молитви Исусовој. Од унутрашњег пребивања Господа Бога у вама, постаћете у свему трпељивији, обилнији љубављу и смернији.”


„Пазите да лењост не раслаби ваше снаге за подизање духовне, она је први непријатељ оних који подлижнички ходе путем спасења. Али у погледу спасења свога, нити очајавајте нити тугујте прекомерно ако понекад и ослабите у подвигу.”


„Без одређивања сопствене воље, немогуће је започети дело сопственог спасења, а камоли се спасти. Измолите за себе од Господа самоодрицање, чеда моја, оно је неопходно за спасење.”


„Смирење, смерност започело је у Господу који се смирио до смрти на крсту. Она је венац и лепота свих добродетеља. Што је за усахлу земљу киша, то је за човекову душу смирење.”


„У чему се састоји смирење? У томе да човек себе сматра грешнијим од свих и никог не унижава и не вређа и не осуђује, и да трпи грдњу, укоре, призна срцу своме да их је и заслужио. Да са свима прича пријатно, да готово свакоме са љубављу послужи, да не види своја добра дела и о њима без потребе не говори.”


„Клас који се уздиже главицом изнад осталих вазда бива празан, а који стоји приклоњене главе има у себи много зрна. Имајте смерно срце и обогатиће се свиме што је потребно за спасење.”