Светислав Басара
Светислав Басара (21. децембар 1953) српски је књижевник и колумниста.
Цитати[уреди]
„Политички систем у Србији ради на принципу „воли – не воли“. Звучи као космодиск, а слично и делује. Пошто су емоције подложне променама, политичар кога масовно обожавају брзо постаје предмет омразе и презира, да би његово место, готово тренутно, заузео неко други.”
„Имам утисак – а тај утисак је с временом све јачи – да нама, не само нама у Србији него свуда на Балкану, уопште не одговара некакво редовно стање, стање без повишене борбене готовости, стање у којем нема потребе свакодневно „гинути“ за неку велику идеју. Ту, бојим се, лека нема. То је стање масовне неурозе, повремено, богте, и психозе.”
„Србија би била много успешнија земља да је мало мање Србија, а више држава Србија, а Срби би били неупоредиво богатији, задовољнији, па и бројнији, да су мало мање Срби, а више грађани Србије. Вучића што се тиче, промените се ви, браћо Срби, па ће се и он променити. Или ће бити промењен.”
„За годишњицу НАТО бомбардовања написао сам да је Србија процветала... Наравно, далеко од тога. Само мислим, као што сам одувек мислио, да обележавање које смо видели није уприличено ради жртава, него ради њихове политизације и да смисао кичерајских приредби није да запамтимо бомбардовање, него да не заборавимо оне који су за њега и сами подебело криви.”
„Овде се историја мења на сваких 30 година. Када бих сада одговарао историју коју сам учио у основној школи, добио бих јединицу. Када бих садашње градиво одговарао пре 30 година, избацили би ме из школе. За нас је и српска историја пре 1860, када је уведена нова азбука, једнако читка као руска и грчка.”
„Овде интелектуалцем сматрају сваког ко заврши вишу школу. Далек је пут до интелектуалца. Можда су моји критеријуми повисоки – ја их сигурно не испуњавам; интелектуалац је доктор наука са јако богатом библиографијом. А ми имамо доста доктора наука који нису интелектуалци.”
„Политика је занат, нема ту високе филозифије. Политичка елита мора да буде упозната са софистицираним стварима и глобалним кретањима. Наша политичка елита размишља у категоријама друге технолошке револуције. Није чудо што лутамо. Коме је до поштења, нека иде у цркву. Политика се бави дистрибуцијом и балансирањем најцрњих политичких страсти. Ту су паре, ту је моћ.”
„Врло је смешно бити моћан у немоћној земљи. То само по себи садржи апсурд.”
„Имали смо сјајну метаморфозу Вука Драшковића који је од задртог националисте постао човек демократског опредељења. Треба поздравити и Вучићеву метаморфозу. Видим да је многима криво што није остао то што је био. У питању је широка група левих, проевропских интелектуалаца, и половина јавности. Да би дали себи на значају, потребна им је бабарога, негативац.”
„Легитимни интереси српског народа нису увек интереси српске државе.”
„Најмања штета Вукове работе је реформа писма, коју је је он украо од Саве Мркаља. Дакле, имамо лаж у самом почетку. [...] Оно што је радио Вук Караџић [сакупљајући поезију], то може сада оним малим [уређајем] што снима.”
„Да нема Ивице Дачића, требало би га измислити и потом моментално заборавити. Али Ивица је ту, и то поодавно, и једноставно не дозвољава да падне у заборав. Наумио је, изгледа, да каријеру крунише усељењем у пустолину на Андрићевом венцу - што је сан свих српских политичара - и здушно ради на томе.”
