Радмила Савићевић
Радмила Савићевић (1926—2001) била је српска глумица.
Цитати[уреди]
„И две речи и пет реченица су велика улога, ако се доведу до перфекције. Не знам други пут.[1]”
„Три града су ми у животу значила све - родни Крушевац, са свим љубавима и почецима, где сам прошла кроз највећу глумачку школу чика Боре Михаиловића, затим Ниш, где сам уметнички сазрела и провела најлепше године, и Београд, у који сам дошла да покажем шта знам.[1]”
„Ја сам била 25 година глумица ван Београда, прво у Крушевачком па у Нишком позоришту а онда сам прешла за Београд. Наравно, сви моји путеви воде преко Сталаћа. Сталаћ је један железнички чвор врло битан у мом животу. Никада нисам била задовољна, увек сам мислила да могу више. То је некако позитиовно у мом послу. И сад некад мислим да нисам урадила онолико колико могу. Телевизија је велика селекција глумачка. Ја сам имала срећу да на тој телевизији трајем. То није случајно, иза тога стоји један велики рад, страховит. Изабрала сам најтежи пут, а то је да се ја и гледалиште апсолутно разумемо, и ја сам знала шта радим. Често ми кажу „ви тако то радите као да не глумите”, а то је оно најтеже. Глумити данас не исплати се много, али кад се вратим уназад мој живот вреди за пет живота не за један. И то је нешто најлепше у мом животу и што сам стекла.[2]”
„Највећи комплимент за мене је данас када ми кажу: „мајка Вуко, дивно си играла Живадинку“. Та мајка Вука оставила је велики траг у мом животу. Некако, чини ми се да ме публика највише и памти по њој. У „Бољи живот“ ушла сам после 50. епизоде. Велики изазов за једног глумца је да се појави онда када је већ све готово, када је освојено све и сад дозволите себи да не будете добри. Не бих смела то себи да дозволим, као што се није ни десило.[2]”
„Кад се сведу рачуни, кад се некако дође до краја, где си, шта си био, шта си урадио, испада сем тог аплауза – ништа. Али, стварно ништа. Ево „Бољи живот“ преста, сад ћемо га сами стварати. Да сам у тамо некој Немачкој прала судове, не само ја него једна читава генерација глумаца, где би нам био крај, него ово што смо радили. Тужно је то што кажем, али је тако. Некада, кад смо били млади, па кад седнемо после завршене представе, па кажемо десет комада и пуну корпу хлеба, данас смо дошли на исто то време, нажалост. Ја не жалим што је то тако, стварно не жалим, али само да буде мир, да рата не буде.[2]”
„Смех је здравље. Смех је радост. Они људи који знају да се смеју, да се радују то су најсрећнији људи. Ја сам била сирото дете, из једне сиротрињске, радничке породице, али у нашој кући је увек било смеха и онда кад нисмо имали, ми смо се смејали и певали. И то је добро.[2]”
„Имам утисак када би сви људи у овој нашој земљи, само пет дана рекли: „Нећу никога да мрзим”, све би било у реду.[3]”
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Ћирић, Дејан (8. 11. 2018). „Била је јача од сваке своје улоге!”. Вечерње новости. Приступљено 23. 11. 2023.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Марковић, Р. (2. 1. 2023). „Бољи живот је престао, сад ћемо га сами стварати“: Тако је говорила глумица Радмила Савићевић”. Данас. Приступљено 23. 11. 2023.
- ↑ Е, Р. (8. 2. 2022). „Најбоље реплике легендарне Риске Голубовић (видео)”. ekspres.net. Приступљено 23. 11. 2023.