Пређи на садржај

Предраг Ј. Марковић

Извор: Викицитат
Предраг Ј. Марковић (2013)

Предраг Ј. Марковић (6. септембар 1965) је српски историчар и политичар.

Цитати

[уреди]

„Чудно је у 21. веку веровати да је краљ Божији миропомазаник који би владао Србијом.”


„Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић, баш као и [аустријски канцелар] Курц су умивени и глатки, а у ствари су сви неофашисти. Ако Колинда у Аргентини велича хрватске патриоте који су се тамо склонили са Менгелеом, онда су ствари јасне.”


Македонци постоје само онде где је српски војник згазио својом „окупаторском“ чизмом. У Трсту и Корушкој је некада било много више Словенаца, а сада их једноставно нема. То је нека чудна окупација, јер је онај који је окупиран постојао само захваљујући тој окупацији.”


„„Србијански зликовци” одмах по присаједињењу Црне Горе Србији, натерали су Црногорце да населе места по Србији, иду у дипломатију без знања страних језика, да заузимају директорска места без дана школе...”


„Подсетио бих вас на 1914. годину. Тада Русија није заштитила Србијицу због посебне љубави, већ зато што је морала да брани не само свог балканског савезника већ и свој кредибилитет као велике силе. Већ је била попустила у Анексионој кризи 1908. године, и да је пустила Србију низ воду 1914. године, нико не би више веровао у њену озбиљност. И данас Русија мора да покаже да њена обећања нешто вреде и у Сирији и у Србији.”


Маршал Тито је неколико пута у току каријере знао да каже: „Ево, другови, ако треба, ја ћу дати оставку;“ а ови су викали „Немој, друже Тито“. Политичари који нуде оставку тако хоће да провере какав је став њихових партнера са разних страна и унутар коалиције и у самој партији.”


„Македонија је као награду добила оно што смо ми добили као казну. Албанци су на путу да растуре македонску државу, иако је Македонија била кооперативна. Просто, са албанским национализмом није могло тако. Не можемо сву одговорност да бацимо на наше политичаре, део одговорности је и на великим силама које су створиле оквир за распад Југославије и југословенску трагедију.”


„Зашто би нас Кореанци учили како се плету чарапе и мотају жице од бакра, јер и наши људи то могу да раде.”


„Историја је такмичење које траје годинама и није један меч, већ низ турнира на којима народи добијају или губе поене. Ми треба да сакупљамо поене... Има неких формалних ствари које српска држава и дипломатија већ раде. Та баштина ће се звати српски споменици на Косову и то није безначајно.”


„Политика је, вероватно, као тамни вилајет из бајке. Ко уђе, каје се, ко не уђе, исто се каје. Можемо да останемо напољу, и да пљуцкамо по политици и политичарима, као она двојица чича у „Мапет шоу“. А можемо да причамо својим унуцима, даће Бог да их буде што више, како смо у одсудном часу нешто покушали.”


„Да је Гаврило Принцип жив, он би се много радовао могућности за образовањем. Њему је највећа жеља била да учи Прву гимназију у Београду. Сада, када људи његових година тако лако постају министри и докторирају – он би видео да је ова земља остварење његовог сна.”


„Најсуровији послодавци у Србији су домаћи тајкуни. Односно, у том "предаторском ланцу исхране" синдикати нису најгори. Изучавајући наше синдикате, пријатно ме је изненадило што држе обећања више него партије.”