Никола Пејаковић
Никола Пејаковић (16. септембар 1966) српски је глумац, редитељ, сценариста и музичар.
Цитати[уреди]
„Нашу дјецу треба да учимо људскости, а не толеранцији или екологији; јер добар човјек сигурно неће згазити цвијет, док еколог неће цвијет, али можда хоће човјека.”
„Једино што је вриједно је љубав, једино што је вриједно је то што проистиче из доброте и пажње.”
„Што дуже и пажљивије гледамо смијешну причу, то она постаје тужна.”
„Мислим да се не исплати бити зао и непоштен, да је глупо бити циничан и еуфоричан, да ли је бедасто бити сигуран у себе и егоцентричан. И да је, на крају, опасно бити опасан. Опасно по души. А она је једино битна.”
„Човјек је себи најтежи противник...Тај ко савлада своју глупост, надменост и умишљеност - тај је побједник.”
„Вјеруј у Бога. Вјеруј у Бога и иди у цркву. То је најважније у животу. Све друго је лук и вода. Све друго је прах!”
„Не можемо ми само ударати по старлетама и по турбо-фолку. Читаво друштво је болесно. То је као кад би човјек који је тешко болестан лијечио заноктице.”
„Треба суштину лијечити, лијечити узрок, а не последицу. Када имате распаднуту елиту, шта имате да тражите и критикујете јадне људе који се боре да преживе.”
„Риба смрди од главе. Ми смо 200 година иза развијеног свијета, не по памети, већ по организацији. Још увек мислимо као Титови пионири, да смо најпаметнији и да правда побјеђује.”
„Највише зна онај ко зна да не зна, а таквих је мало. Обично гледамо его параду, параду умишљених кретена. Скрушеност и смирење је пут, а не бусање у прса.”
„Подземље је увек имало своја правила. Прави, отворени, криминал није добар, али лицемерје је горе, пуно горе. Морам да признам, да и поред најбоље воље, не могу бављење политиком да дефинишем као посао, као занат. То је скривени, јајарски лоповлук, у коме су сви, сви до једног, лицемјери и лажови. Зато, прави лопови су господа, а ова стока која не силази с ТВ-а, не може тако да се назове.”
„Живот је велика тајна за човека, а игра за Бога. Зато је чудо. Ми се чудом чудимо, а Бог нас, као неку несташну децу, воли, кори и усмерава.”
„Сто је јада, а једна је нада.”
„Имамо само један завјет, а то је Косовски завјет. То није само завјет, то је принцип живота, то су ријечи мудрости. Могу се поједноставити, свести на ово: Не дај вјеру за вечеру. И зато нас свет не разуме, јер је њима та дилема неразумљива, код њих та дилема не постоји, они немају те ријечи у рјечнику, тај склоп им је непознат – код њих је нормално да се све продаје, па и вјера.”
„Монаси су једини хероји. Што се мене тиче…”
